I UVODNE ODREDBE

Predmet

Član 1

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti, kao i nadzor nad primenom ovog zakona.

Primena drugog zakona

Član 2

Na pitanja koja nisu ovim zakonom posebno uređena, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Značenje pojedinih izraza

Član 3

Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) posredovanje u prometu i zakupu nepokretnosti je delatnost koja obuhvata poslove pronalaženja radi dovođenja u vezu sa nalogodavcem druge ugovorne strane, koja bi sa njim pregovarala o zaključenju, odnosno zaključila ugovor o prometu ili zakupu nepokretnosti, a koji se obavljaju uz novčanu naknadu (u daljem tekstu: posredovanje);

2) posrednik je privredno društvo, odnosno preduzetnik koji ima sedište u Republici Srbiji i koji je upisan u Registar posrednika;

3) Registar posrednika je registar koji u pisanoj i elektronskoj formi vodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministarstvo).

 II USLOVI ZA OBAVLJANJE POSREDOVANJA

Upis u Registar posrednika

Član 4

Upis u Registar posrednika vrši se na zahtev lica koje traži upis u taj registar (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Podnosilac zahteva može da započne obavljanje posredovanja danom donošenja rešenja o upisu u Registar posrednika, koji se smatra danom upisa u taj registar.

Rešenje o upisu u Registar posrednika donosi ministar nadležan za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministar), u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Uslovi za upis u Registar posrednika

Član 5

Uslovi za upis u Registar posrednika su:

1) da preduzetnik ili najmanje jedno fizičko lice koje osniva privredno društvo, odnosno drugi član privrednog društva, ili najmanje jedan zaposleni, odnosno najmanje jedno lice koje je angažovano van radnog odnosa (u daljem tekstu: angažovano lice) ima položen stručni ispit iz člana 11. ovog zakona;

2) važeći ugovor o osiguranju zaključen u skladu sa članom 13. ovog zakona;

3) odgovarajući poslovni prostor u skladu sa članom 14. ovog zakona;

4) da nije izrečena zaštitna mera iz člana 32. stav 2. i člana 33. stav 4. ovog zakona, koja je na snazi u vreme podnošenja zahteva;

5) da član privrednog društva (osnivač, vlasnik), odnosno preduzetnik, zastupnik privrednog društva, odnosno poslovođa, ako je preduzetnik poverio poslove poslovođenja poslovno sposobnom fizičkom licu, kao i fizička lica sa položenim stručnim ispitom iz člana 11. ovog zakona nisu osuđivana za krivična dela protiv privrede, krivično delo primanja mita, krivično delo davanja mita, krivično delo prevare, krivična dela terorizma i krivična dela organizovanog kriminala.

Podaci koji se upisuju u Registar posrednika

Član 6

U Registar posrednika upisuju se i vode podaci o:

1) posrednicima (poslovno ime, adresa sedišta i ogranka, poreski identifikacioni broj, matični broj i dr.);

2) licima koja obavljaju poslove posredovanja sa položenim stručnim ispitom iz člana 11. ovog zakona;

3) adresi poslovnog prostora iz člana 14. ovog zakona;

4) izrečenim zaštitnim merama iz člana 32. stav 2. i člana 33. stav 4. ovog zakona;

5) članu privrednog društva (osnivaču, vlasniku), odnosno preduzetniku, zastupniku privrednog društva i poslovođi, ako je preduzetnik poverio poslove poslovođenja poslovno sposobnom fizičkom licu.

Javnost Registra posrednika

Član 7

Registar posrednika je javan i sva lica mogu besplatno da izvrše uvid u podatke koji se vode u Registru posrednika, bez ograničenja.

Ministarstvo objavljuje Registar posrednika na internet stranici ministarstva.

Promene podataka u Registru posrednika

Član 8

Posrednik je dužan da prijavi svaku promenu podataka koji se evidentiraju u Registru posrednika u roku od sedam dana od dana nastanka promene, radi upisa promene u Registar posrednika.

Ministarstvo po službenoj dužnosti vrši promene podataka u Registru posrednika, na osnovu podataka kojima raspolažu državni organi u sklopu službenih evidencija, kao i podataka iz nadzora koji se sprovodi u skladu sa ovim zakonom.

Izvod iz Registra posrednika

Član 9

Na zahtev zainteresovanog lica, ministarstvo izdaje izvod iz Registra posrednika, u roku od tri dana od dana prijema zahteva.

Brisanje iz Registra posrednika

Član 10

Posrednik se briše iz Registra posrednika:

1) ako prestane da postoji neki od uslova iz člana 5. tač. 1), 2), 3) ili 5) ovog zakona;

2) na lični zahtev.

Rešenje o brisanju iz Registra posrednika donosi ministar, a na osnovu podataka iz javnih evidencija, kao i podataka utvrđenih u postupku nadzora.

Stručni ispit

Član 11

Stručna osposobljenost za obavljanje poslova posredovanja utvrđuje se polaganjem stručnog ispita (u daljem tekstu: stručni ispit).

Fizičko lice koje polaže stručni ispit mora da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i najmanje IV stepen stručne spreme.

Fizičkom licu koje položi stručni ispit izdaje se uverenje o položenom stručnom ispitu.

Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim uverenjima iz stava 3. ovog člana.

Sredstva ostvarena od uplata za polaganje stručnog ispita su prihod budžeta Republike Srbije.

Zabrana neovlašćenog obavljanja posredovanja i sukob interesa

Član 12

Zabranjeno je da pravno ili fizičko lice koje nije upisano u Registar posrednika obavlja posredovanje.

Zabranjeno je da poslove posredovanja kod posrednika obavlja fizičko lice koje nema položen stručni ispit.

Zabranjeno je da fizičko lice koje ima položen stručni ispit istovremeno obavlja poslove posredovanja za dva ili više posrednika, odnosno usluge u vezi sa poslom koji je predmet posredovanja, kao i da obavlja druge radnje koje imaju za cilj dovođenje u vezu lica radi prometa ili zakupa nepokretnosti, osim uz pisanu saglasnost svih posrednika koji učestvuju u tom poslu i ako su nalogodavci i lica koja će eventualno zaključiti posredovani posao sa nalogodavcima obavešteni o tome.

Ako fizičko lice koje ima položen stručni ispit postupa suprotno zabrani iz stava 3. ovog člana, oštećeni posrednik može da zahteva naknadu štete.

Ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu

Član 13

Posrednik je dužan da sa društvom za osiguranje koje ima sedište u Republici Srbiji ima važeći ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koja bi mogla da nastane za nalogodavca usled neispunjenja ugovornih obaveza preuzetih ugovorom o posredovanju iz člana 15. ovog zakona, kao i obaveza propisanih članom 16. ovog zakona.

Za štetu koju bi posrednik mogao da prouzrokuje nalogodavcu obavljanjem posredovanja svota osiguranja iznosi minimalno 15.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po jednom osiguranom slučaju, odnosno ukupno minimalno 45.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za sve odštetne zahteve u jednoj godini osiguranja.

Poslovni prostor i oprema

Član 14

Posrednik obavlja posredovanje u odgovarajućem poslovnom prostoru sa odgovarajućom opremom, koji ispunjavaju minimalne tehničke uslove i koji su funkcionalno izdvojeni od stambenog prostora.

III NAČIN OBAVLJANJA POSREDOVANJA

Ugovor o posredovanju

Član 15

Posredovanje se vrši na osnovu ugovora o posredovanju u prometu, odnosno zakupu nepokretnosti (u daljem tekstu: ugovor o posredovanju), koji zaključuju nalogodavac i posrednik.

Nalogodavac može da bude prodavac, kupac, zakupodavac ili zakupac, odnosno punomoćnik nekog od tih lica.

Ugovor o posredovanju zaključuje se u pisanom, odnosno elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska trgovina.

Ugovor o posredovanju pored prava i obaveza posrednika i nalogodavca, naročito sadrži podatke o posredniku i broju pod kojim je upisan u Registar posrednika, nalogodavcu, vrsti i bitnim elementima pravnog posla u cilju čijeg zaključenja posrednik posreduje, o visini, načinu i roku plaćanja posredničke naknade, roku važenja ugovora i vrsti i visini troška dodatnih usluga, ukoliko su ugovorene.

Obaveze posrednika

Član 16

Posrednik se, u zavisnosti od vrste posredovanog pravnog posla, obavezuje da će obavljati sledeće:

1) nastojati da nađe i dovede u vezu s nalogodavcem lice radi zaključivanja posla koji je predmet ugovora o posredovanju;

2) dati nalogodavcu objektivno mišljenje o ceni nepokretnosti ili iznosu zakupnine nepokretnosti u skladu sa njenim karakteristikama, prilikama na tržištu, kao i drugim relevantnim okolnostima;

3) izvršiti uvid u isprave kojima se dokazuje pravo svojine ili drugo stvarno pravo na nepokretnosti čiji promet, odnosno zakup je predmet posredovanja, i upozoriti nalogodavca naročito na:

         (1) moguće rizike u vezi sa upisom predmetne nepokretnosti u registre nepokretnosti;

         (2) upisana prava, odnosno terete na predmetnoj nepokretnosti;

         (3) postojanje prava preče kupovine i ograničenja u pravnom prometu u skladu sa posebnim propisima;

4) obaviti potrebne radnje radi prezentacije nepokretnosti na tržištu, postaviti oglas u vezi sa prometom, odnosno zakupom nepokretnosti na odgovarajući način i izvršiti sve druge radnje dogovorene ugovorom o posredovanju koje prelaze uobičajenu prezentaciju, a za šta ima pravo na posebne, unapred iskazane troškove;

5) omogućiti pregled nepokretnosti;

6) posredovati u pregovorima i nastojati da dođe do zaključivanja ugovora;

7) čuvati podatke o ličnosti nalogodavca i po pisanom nalogu nalogodavca čuvati kao poslovnu tajnu podatke o nepokretnosti u vezi sa čijim prometom, odnosno zakupom posreduje, ili u vezi s tom nepokretnosti ili s poslom za koji posreduje;

8) obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od značaja za predmetni posao koje su mu poznate ili mu moraju biti poznate.

Evidencija o posredovanju

Član 17

Posrednik vodi evidenciju o posredovanju.

Evidencija iz stava 1. ovoga člana sadrži podatke o ugovorima o posredovanju iz člana 15. ovog zakona i ugovorima o potposredovanju iz člana 29. ovog zakona, a naročito podatke o nalogodavcu, nepokretnosti čiji promet, odnosno zakup je predmet posredovanja, ishodu posredovanja i posredničkoj naknadi.

Oglašavanje

Član 18

Posrednik je dužan da prilikom oglašavanja u vezi sa prometom, odnosno zakupom nepokretnosti koji su predmet posredovanja, u sredstvima javnog informisanja, u svom poslovnom prostoru ili na drugim mestima gde je dozvoljeno oglašavanje u vezi sa prometom, odnosno zakupom nepokretnosti, pored podataka o svom poslovnom imenu i broju pod kojim je upisan u Registar posrednika, oglasi podatke o ceni, lokaciji, površini i strukturi nepokretnosti.

Zabranjeno je oglašavanje u vezi sa prometom, odnosno zakupom nepokretnosti za čiji promet, odnosno zakup posrednik nema zaključen ugovor o posredovanju, odnosno ugovor o potposredovanju.

Pažnja u pravnom prometu

Član 19

Posrednik u obavljanju posredovanja, odnosno drugih radnji u vezi sa poslom koji je predmet posredovanja, mora postupati sa pažnjom dobrog privrednika.

Pravo na posredničku naknadu

Član 20

Posrednik stiče pravo na posredničku naknadu u momentu zaključenja ugovora za koji je posredovao, osim ako posrednik i nalogodavac nisu ugovorili da se pravo na posredničku naknadu stiče u momentu zaključenja predugovora za koji je posrednik posredovao.

Posrednik ne može zahtevati delimično plaćanje posredničke naknade unapred, odnosno pre zaključenja predugovora, odnosno ugovora za koji je posredovao u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Troškove dodatnih usluga u vezi sa poslom koji je predmet posredovanja posrednik može naplatiti, ako je to izričito navedeno u ugovoru o posredovanju.

Nakon prestanka važenja ugovora o posredovanju posrednik ima pravo na naknadu u skladu sa odredbama člana 27. st. 5, 6. i 7. ovog zakona, ako nije drugačije ugovoreno.

Posrednik, odnosno potposrednik nema pravo na naknadu za posredovanje ako sa nalogodavcem u svoje ime, kao ugovorna strana, zaključi ugovor koji je predmet posredovanja, odnosno ako takav ugovor s nalogodavcem zaključi lice sa položenim stručnim ispitom koje za posrednika, odnosno za potposrednika obavlja poslove posredovanja.

Račun za usluge posrednika

Član 21

Račun za izvršene usluge posrednik može ispostaviti u skladu sa ugovorom o posredovanju.

Ovlašćenje za zaključenje ugovora o prometu ili zakupu nepokretnosti

Član 22

Posrednik može, kada je za to posebno ovlašćen, da u ime i za račun nalogodavca zaključi predugovor, odnosno ugovor o prometu nepokretnosti, odnosno ugovor o zakupu nepokretnosti.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana se posebno izdaje u zakonom propisanom obliku.

Obaveze nalogodavca

Član 23

Nalogodavac se, u zavisnosti od vrste posredovanog pravnog posla, obavezuje da će obaviti sledeće:

1) obavestiti posrednika o svim okolnostima koje su od značaja za obavljanje posredovanja;

2) dati posredniku na uvid originale isprava koje dokazuju njegovo pravo na nepokretnosti koja je predmet prometa, odnosno upozoriti posrednika na sve upisane i neupisane terete koji postoje na nepokretnosti;

3) posredniku i licu zainteresovanom za zaključenje pravnog posla omogućiti razgledanje nepokretnosti, na dogovoreni način i u dogovoreno vreme;

4) obavestiti posrednika o svim bitnim podacima o nepokretnosti, što posebno uključuje tačne podatke o ceni, lokaciji, strukturi nepokretnosti i dr;

5) predati posredniku overene kopije svih isprava kojima dokazuje pravo svojine na nepokretnosti koja je predmet posredovanja, prilikom zaključenja posredovanog pravnog posla – predugovora ili glavnog ugovora u vezi sa prometom ili zakupom nepokretnosti;

6) isplatiti posredniku ugovorenu posredničku naknadu, i ako je to posebno ugovoreno, nadoknaditi posredniku druge troškove nastale tokom posredovanja;

7) obavestiti posrednika o svim promenama u vezi sa posredovanim poslom, a posebno o promenama u vezi sa pravima na nepokretnosti, rokovima i cenom, a sve u roku od tri dana od dana nastale promene.

Ako nalogodavac da nalog za posredovanje ili zaključi ugovor o posredovanju protivno načelu savesnosti i poštenja, dužan je da nadoknadi troškove nastale tokom posredovanja, koji ne mogu biti veći od ugovorene posredničke naknade za posredovani posao.

Ništavost obaveze pristupanja pregovorima

Član 24

Nalogodavac nije dužan da pristupi pregovorima za zaključenje posredovanog posla s licem koje je posrednik pronašao, niti da zaključi posredovani pravni posao, a odredba ugovora o posredovanju kojom je ugovoreno drugačije, ništava je.

Anonimni nalogodavac

Član 25

Posrednik koji poslove posredovanja obavlja za nalogodavca koji želi da ostane anoniman, dužan je da ne otkriva identitet nalogodavca, u skladu sa uslovima iz ugovora o posredovanju, a najkasnije do zaključenja posredovanog pravnog posla.

Klauzula o anonimnom nalogodavcu se izričito ugovara.

Ekskluzivno posredovanje

Član 26

Nalogodavac se može obavezati izričitim ugovaranjem klauzule o ekskluzivnom posredovanju, da u ugovorenom roku neće angažovati drugog posrednika za posredovanje u vezi sa određenom nepokretnosti.

Ako za vreme važenja klauzule o ekskluzivnom posredovanju nalogodavac zaključi pravni posao u vezi sa nepokretnošću iz stava 1. ovog člana, za koji je posredovao drugi posrednik, dužan je da posredniku sa kojim je ugovorio ekskluzivno posredovanje na ime naknade štete plati iznos ugovorene posredničke naknade.

Posrednik je dužan da posebno upozori nalogodavca na značenje i pravne posledice klauzule o ekskluzivnom posredovanju iz stava 1. ovog člana.

Prestanak važenja ugovora o posredovanju

Član 27

Ugovor o posredovanju prestaje da proizvodi pravna dejstva protekom roka na koji je zaključen, zaključenjem pravnog posla za koji je posredovano ili otkazom u pisanom, odnosno elektronskom obliku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska trgovina.

Ako nije drugačije ugovoreno, ugovor o posredovanju se zaključuje na godinu dana.

Otkaz ugovora o posredovanju ne mora biti obrazložen i ima pravno dejstvo momentom dostavljanja posredniku.

Na otkaz ugovora o posredovanju shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi u delu koji se odnosi na opozivanje naloga za posredovanje.

Nalogodavac je dužan da nadoknadi posredniku nastale troškove samo ako je izričito ugovoreno da ih snosi nalogodavac bez obzira na uspeh posredovanja.

Ako nakon prestanka važenja ugovora o posredovanju na osnovu otkaza nalogodavca, a u roku ne dužem od mesec dana od dana prestanka važenja ugovora, nalogodavac zaključi pravni posao koji je neposredna posledica posrednikovog posredovanja pre prestanka važenja ugovora o posredovanju, dužan je da posredniku plati ugovorenu posredničku naknadu u celini, osim ako je ugovorom o posredovanju drugačije bilo ugovoreno.

Ako pod uslovom i u roku iz stava 6. ovog člana, nalogodavac zaključi pravni posao koji je u značajnoj meri rezultat posrednikovog posredovanja pre prestanka važenja ugovora o posredovanju, dužan je da plati posredniku srazmernu posredničku naknadu, osim ako je ugovorom o posredovanju drugačije bilo ugovoreno.

Opšti uslovi poslovanja

Član 28

Posrednik je dužan da odredi opšte uslove poslovanja u skladu s ovim zakonom i drugim propisima.

Opšti uslovi poslovanja naročito sadrže:

1) iznos posredničke naknade, odnosno način određivanja iznosa posredničke naknade;

2) opis poslova koje je posrednik dužan da obavi u zamenu za posredničku naknadu;

3) vrstu i visinu troškova za dodatne usluge.

Posrednik je obavezan da u svom poslovnom prostoru na vidnom mestu istakne svoje opšte uslove poslovanja, koji su sastavni deo ugovora o posredovanju.

Ugovor o potposredovanju

Član 29

Posrednik može ugovorom o potposredovanju preneti svoja prava i obaveze iz ugovora o posredovanju, u celini ili delimično, na drugog posrednika, ako se nalogodavac sa ovim izričito saglasio u ugovoru o posredovanju.

Ugovor o potposredovanju zaključuje se u pisanom, odnosno elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska trgovina.

Ugovor o potposredovanju sadrži način i uslove prenosa prava i obaveza iz stava 1. ovog člana, isplate posredničke naknade i otkaza ugovora.

Posrednik je dužan da kopiju ugovora o potposredovanju preda nalogodavcu u roku od tri dana od dana zaključenja tog ugovora.

Ovlašćenja

Član 30

Ministar bliže propisuje:

1) oblik, sadržinu i način vođenja Registra posrednika iz člana 3. stav 1. tačka 3) ovog zakona;

2) obrazac zahteva za upis u Registar posrednika iz člana 4. stav 1. ovog zakona;

3) obrazac izvoda iz Registra posrednika iz člana 9. ovog zakona;

4) sadržinu, oblik i način vođenja evidencije iz člana 11. stav 4;

5) minimalne tehničke uslove za prostor i opremu iz člana 14. ovog zakona;

6) oblik, sadržinu, način vođenja i rok čuvanja evidencije o posredovanju iz člana 17. ovog zakona.

Ministar bliže propisuje, uz prethodnu saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, program i način sprovođenja polaganja stručnog ispita, visinu takse za polaganje stručnog ispita, iznos naknade za rad članova komisije, kao i sadržinu i oblik uverenja o položenom stručnom ispitu iz člana 11. ovog zakona.

IV NADZOR

Član 31

Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo.

Inspekcijski nadzor vrši ministarstvo preko tržišnog inspektora, na osnovu ovlašćenja propisanih zakonom kojim se uređuje trgovina.

V KAZNENE ODREDBE

Prekršaji i zaštitne mere

Član 32

Novčanom kaznom u visini od dvostruke do petostruke vrednosti uobičajene posredničke naknade kazniće se za prekršaj pravno lice, preduzetnik, fizičko lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu, ako obavlja posredovanje suprotno zabrani iz člana 12. stav 1. ovog zakona.

Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja posredovanja u prometu, odnosno zakupu nepokretnosti od jedne do tri godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

Član 33

Novčanom kaznom od 100.000,00 do 500.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne prijavi ili ne prijavi blagovremeno promenu podataka u skladu sa članom 8. stav 1. ovog zakona;

2) za poslove posredovanja zaposli ili van radnog odnosa angažuje lice suprotno zabrani propisanoj članom 12. stav 2. ovog zakona;

3) posluje u poslovnom prostoru koji ne ispunjava uslove iz člana 14. ovog zakona;

4) obavlja posredovanje bez zaključenog ugovora o posredovanju u skladu sa članom 15. ovog zakona;

5) ne vodi, odnosno ne vodi tačno i potpuno evidenciju o posredovanju u skladu sa članom 17. ovog zakona;

6) postavi oglas u vezi sa prometom, odnosno zakupom nepokretnosti suprotno odredbi člana 18. ovog zakona;

7) ostvari posredničku naknadu suprotno odredbama člana 20. st. 2. i 5. ovog zakona;

8) ne postupi u skladu sa obavezom propisanom članom 26. stav 3. ovog zakona;

9) ne istakne opšte uslove poslovanja na način propisan u članu 28. stav 3. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.

Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. tač. 2), 4) i 5) ovog člana, pravnom licu ili preduzetniku se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja posredovanja u prometu, odnosno zakupu nepokretnosti od jedne do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

VI PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

Član 34

Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu.

Član 35

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 11. koje se primenjuju po isteku 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona i odredaba čl. 4-10. i člana 13. koje se primenjuju po isteku 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti

(“Sl. glasnik RS”, br. 41/2018)

Član 4

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2

Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3

Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:

1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);

2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;

3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;

4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);

5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;

6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4

Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju istom ili različitim vlasnicima.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5

Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:

1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno;

2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;

3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6

Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika.

Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara.

U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7

Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti, može da bude obezbeđeno hipotekom.

Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.

Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.

Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red prvenstva kao i glavnica.

Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi

NASTANAK HIPOTEKE

Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8

Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:

1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);

2) založne izjave (jednostrana hipoteka);

3) zakona (zakonska hipoteka);

4) sudske odluke (sudska hipoteka).

Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano.

Glava prva

UGOVOR O HIPOTECI

Pojam

Član 9

Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan zakonom.

Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.

Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu i dr.).

Zaključenje

Član 10

Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu: vlasnik).

Upis

Član 11

Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:

1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;

2) dužnika;

3) poverioca.

U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:

1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti;

2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti.

Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.

Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo, koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.

Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12

Ugovor o hipoteci sadrži naročito:

1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i dužnika, ako su to različita lica;

2) (brisana)

3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen;

4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;

5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.

Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti (clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana 10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

Član 13

Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti:

1) poverilac može da proda nepokretnost suprotno odredbama ovog zakona;

2) nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili trećeg lica.

Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje poverilac ima pravo da upotrebljava predmet hipoteke, odnosno da pribira plodove koje daje predmet hipoteke.

Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje vlasnik ne može da otuđi predmet hipoteke ili da ga optereti hipotekom u korist docnijeg poverioca.

Glava druga

JEDNOSTRANA HIPOTEKA

Pojam i nastanak

Član 14

Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave volje vlasnika nepokretnosti – založne izjave.

Založna izjava iz stava 1. ovog člana je isprava sačinjena od strane vlasnika nepokretnosti, kojom se on jednostrano obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom.

Založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci.

Upis jednostrane hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev poverioca.

Glava treća

IZVRŠNA ISPRAVA

Svojstvo i upis

Član 15

Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava o jednostranoj hipoteci, sačinjena u skladu sa ovim zakonom je, u smislu ovog zakona i zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, izvršna isprava, ako je zaključena ili data u formi javnobeležničkog zapisa, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana.

Hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave, upisuje se u registre nepokretnosti kao “izvršna vansudska hipoteka”, a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izvršni ugovor o hipoteci, odnosno izvršna založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke mora da sadrži i sledeće odredbe:

1) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude plaćen o dospelosti, naplati potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim ovim zakonom, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će nepokretnost prinudnim putem da bude ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu;

2) izričitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti te da, svestan tih posledica, pristaje na mogućnost izvršenja ugovora o hipoteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na vođenje parnice, kao i da će njegova nepokretnost prinudnim putem biti ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, ako je vlasnik ne preda dobrovoljno, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu;

3) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je dužan da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.).

4) (brisana)

Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava o jednostranoj hipoteci koja nije u formi iz stava 1. ovog člana i koji ne sadrže elemente iz stava 3. ovog člana, nemaju snagu izvršne isprave.

Deo treći

PRAVA I OBAVEZE

Glava prva

PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA NEPOKRETNOSTI

Prava vlasnika nepokretnosti

Član 16

Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da:

1) drži predmet hipoteke;

2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni;

3) pribira prirodne ili građanske plodove koje predmet hipoteke daje;

4) otuđi predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom slučaju se ne menja ništa u dužnikovoj obavezi i u obezbeđenom potraživanju.

Obaveze vlasnika nepokretnosti

Član 17

Vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Vlasnik je dužan da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost nepokretnosti.

Vlasnik će osigurati predmet hipoteke od svih uobičajenih rizika pre zaključenja ugovora o hipoteci.

Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi. Pravo pristupa nepokretnosti ne može biti korišćeno u periodu od 22:00 do 07:00 časova, kao ni u vreme državnih praznika, predviđenih zakonom.

Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni držalac nepokretnosti dužan je da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi.

Glava druga

PRAVA I OBAVEZE POVERIOCA

Dodatno obezbeđenje

Član 18

Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbeđenje sličnog stepena sigurnosti ako je zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog držaoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako dužnik ne pruži dodatno obezbeđenje, poverilac ima pravo da zahteva naplatu celog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja, u skladu sa ovim zakonom.

Smanjenje vrednosti predmeta hipoteke utvrđuje sud u vanparničnom postupku, predviđenom za obezbeđenje dokaza, na zahtev poverioca.

Sudska zabrana oštećenja

Član 19

Poverilac ima pravo da zahteva da sud naredi vlasniku, odnosno neposrednom držaocu, da prestane sa određenim ponašanjem, ako:

1) je zbog takvog ponašanja vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili

2) zbog ponašanja koje namerava da preduzme, preti opasnost od smanjenja vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana:

1) sud može da dozvoli poveriocu da preduzme potrebne mere da se izbegne smanjenje vrednosti hipotekovane nepokretnosti;

2) hipotekarni poverilac može, ako okolnosti ne trpe odlaganje, da preduzme potrebne mere i pre nego što dobije dozvolu od suda, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je to izričito predviđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno u založnoj izjavi;

3) poverilac ima pravo da zahteva od suda odluku da vlasnik plati naknadu za učinjene troškove.

Potraživanje naknade za učinjene troškove na osnovu ovog člana obezbeđuje se bez upisa i uživa prvenstvo u naplati u odnosu na sve upisane terete.

Glava treća

PRENOS POJEDINIH PRAVA I OBAVEZA

Ustupanje potraživanja

Član 20

Potraživanje obezbeđeno hipotekom može da se ustupi na osnovu ugovora između poverioca i lica kome se potraživanje ustupa.

Ugovor o prenosu hipoteke koji se zaključuje odvojeno od ustupanja potraživanja ne proizvodi pravno dejstvo.

Ugovor iz stava 1. ovog člana:

1) zaključuje se u formi propisanoj članom 10. stav 1. ovog zakona;

2) prenosi hipoteku na lice kome se potraživanje ustupa;

3) proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa u registar nepokretnosti.

Određivanje trećeg lica

Član 20a

Hipotekarni poverilac ili više njih mogu, u pismenoj formi sa overenim potpisima, odrediti treće lice ili jednog od njih da preduzima pravne radnje radi zaštite i namirenja potraživanja obezbeđenog hipotekom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, treće lice postupa u ime i za račun hipotekarnog poverioca, ili više njih, u odnosu na hipotekarnog dužnika, odnosno vlasnika hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice, kao i prema svim trećim licima koja su neposredni držaoci hipotekovane nepokretnosti.

U registar nepokretnosti, upisaće se ime trećeg lica iz stava 1. ovog člana, s tim da hipotekarni poverilac ili više njih mogu uvek tražiti da se upišu u registar nepokretnosti, odnosno da zamene treće lice.

Nadhipoteka

Član 21

Potraživanje obezbeđeno hipotekom može se založiti na osnovu ugovora između hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca.

Ugovor iz stava 1. ovog člana:

1) zaključuje se u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor o hipoteci, u skladu sa članom 10. stav 1, odnosno članom 15. stav 1. ovog zakona;

2) sadrži izričitu i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni poverilac može upisati u tom svojstvu u registar nepokretnosti;

3) proizvodi pravno dejstvo prema dužniku od dana kada mu stigne pismeno obaveštenje o zalaganju potraživanja, od kada dužnik obavezu može ispuniti samo prema nadhipotekarnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu;

4) proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa u registar nepokretnosti.

Izjava iz stava 2. tačka 2) ovog člana, može biti sadržana u ugovoru iz stava 1. ovog člana, odnosno u posebnoj ispravi, i to u formi u skladu sa članom 10. stav 1, odnosno članom 15. stav 1. ovog zakona.

Preuzimanje duga

Član 22

Dug prema hipotekarnom poveriocu može da se prenese ugovorom o preuzimanju duga obezbeđenog hipotekom između vlasnika i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno ugovorom između vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i dužnika ako vlasnik nije hipotekarni dužnik.

Ugovor iz stava 1. ovog člana:

1) zaključuje se prilikom otuđenja predmeta hipoteke, u vidu posebnog ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuđenju predmeta hipoteke;

2) proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak u pismenom obliku.

Otuđenje dela nepokretnosti

Član 23

Ako vlasnik, uz saglasnost poverioca, izvrši deobu ili spajanje predmeta hipoteke sa drugom nepokretnošću, hipoteka se po službenoj dužnosti upisuje na tim nepokretnostima, i svaka hipoteka obezbeđuje celokupno potraživanje, osim ako je drugačije ugovoreno sa poveriocem.

Deo četvrti

NAMIRENJE

Glava prva

OPŠTA PRAVILA

Pravo na namirenje

Član 24

Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku.

Namirenje iz stava 1. ovog člana sprovodi se u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje izvršni postupak, kao i zakonom koji uređuje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na nepokretnostima.

Kada je ugovor o hipoteci sačinjen u obliku izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, primenjuju se pravila vansudskog namirenja utvrđena ovim zakonom.

Izbor namirenja

Član 25

Hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri:

1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika;

2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine; ili

3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

Zastarelo potraživanje

Član 26

Hipotekarni poverilac može da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti obezbeđenog potraživanja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, kamata i druga povremena davanja ne mogu se namiriti iz predmeta hipoteke.

Naknadni ugovor

Član 27

Naknadni ugovor je poseban ugovor između hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, zaključen po dospelosti obezbeđenog potraživanja u formi predviđenoj članom 10. stav 1. ovog zakona, a kojim može da se ugovori:

1) delimični ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poverioca, umesto ispunjenja duga;

2) svaki drugi posao kojim se postiže brisanje hipoteke sa nepokretnosti.

Poverilac će bez odlaganja obavestiti dužnika o naknadnom ugovoru.

Naknadni ugovor iz stava 1. ovog člana je moguće zaključiti samo u slučaju da na predmetu hipoteke postoji jedan upisani hipotekarni poverilac.

Lična subrogacija

Član 28

Ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima.

Glava druga

VANSUDSKI POSTUPAK NAMIRENJA

Prva opomena

Član 29

Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, poslaće opomenu u pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su različita lica), čime se pokreće postupak vansudskog namirenja po ovom zakonu.

Opomena sadrži sledeće elemente:

1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;

2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;

3) radnje koje dužnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti;

4) rok u kome dužnik mora da isplati dug da bi izbegao prodaju nepokretnosti;

5) upozorenje da će poverilac, ako dužnik ne preduzme radnje određene u skladu sa tačkom 3) ovog stava i ne isplati dug, pokrenuti postupak prodaje hipotekovane nepokretnosti radi naplate potraživanja iz vrednosti dobijene prodajom, te da će dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti izgubiti svojinu, odnosno državinu na nepokretnosti;

6) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca (kontakt podatke) kome se dužnik može obratiti za dobijanje više informacija;

7) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

Opomena o prodaji nepokretnosti

Član 30

Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dužnik ne isplati dug, poverilac će dužniku i vlasniku nepokretnosti i ostalim hipotekarnim poveriocima uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti koja sadrži:

1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;

2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;

3) obaveštenje da je celokupan dug dospeo na naplatu;

4) iznos duga koji je dospeo na naplatu;

5) radnje koje dužnik ili vlasnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti;

6) rok u kome dužnik ili vlasnik mora da ispuni obaveze da bi izbegao prodaju nepokretnosti;

7) opomenu da ukoliko dužnik ili vlasnik ne preduzme te radnje i time ispuni dug, poverilac će prodajom hipotekovane nepokretnosti prekinuti državinu na nepokretnosti;

8) obaveštenje o izboru načina prodaje nepokretnosti;

9) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca (kontakt podatke) kome se dužnik može obratiti radi održavanja sastanka;

10) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

Zabeležba hipotekarne prodaje

Član 31*

Po isteku roka iz člana 30. stav 1. ovog zakona, hipotekarni poverilac će poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u njegovu korist, zajedno sa:

1) kopijom opomene o prodaji nepokretnosti;

2) kopijom ugovora o hipoteci;

3) izjavom da dužnik do tog dana nije ispunio dug;

4) dokazima da su prva opomena i opomena o prodaji poslate dužniku, vlasniku nepokretnosti i ostalim hipotekarnim poveriocima.

Registar nepokretnosti će, u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za zabeležbu, izvršiti zabeležbu hipotekarne prodaje u korist hipotekarnog poverioca i dostaviti rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje hipotekarnom poveriocu, dužniku i vlasniku nepokretnosti, kao i ostalim hipotekarnim poveriocima čije je potraživanje obezbeđeno hipotekom na predmetnoj nepokretnosti.

Zahtev za upis zabeležbe hipotekarne prodaje može podneti svaki hipotekarni poverilac, bez obzira na red prvenstva.

Ako je pre podnošenja zahteva za zabeležbu hipotekarne prodaje primio više zahteva za upis prava na istoj nepokretnosti, u smislu zakona kojim se uređuje upis prava na nepokretnostima, registar nepokretnosti će odlučiti o svim zahtevima po redosledu prijema u roku iz stava 2. ovog člana.

Zabeležba hipotekarne prodaje i rešenje hipotekarne prodaje sadrži:

1) izričito ovlašćenje da hipotekarni poverilac, kada rešenje postane konačno, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svojstvu zakonskog zastupnika vlasnika hipotekovane nepokretnosti, istu prodati, u skladu sa odredbama ovog zakona;

2) zabranu otuđenja i bilo koje vrste pravnog raspolaganja hipotekovanom nepokretnosti od strane vlasnika.

Vlasnik, dužnik i poverilac koji je podneo zahtev za donošenje rešenja o hipotekarnoj prodaji, imaju pravo žalbe nadležnom organu na rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Nadležni organ mora doneti drugostepeno rešenje u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe.

Žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik hipotekovane nepokretnosti, uz žalbu dostavi pismene dokaze da:

1) potraživanje ne postoji;

2) hipoteka ne postoji;

3) potraživanje nije dospelo za naplatu; ili

4) je dug isplaćen.

Drugostepeno rešenje iz stava 7. ovog člana, konačno je i izvršno.

Akt o otuđenju, odnosno drugom pravnom raspolaganju hipotekovanom nepokretnosti suprotno zabrani iz stava 5. tačka 2) ovog člana, ništav je.

Pravo na sastanak

Član 32

Dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti može, u roku od 10 dana od dana dobijanja opomene o prodaji nepokretnosti, zatražiti sastanak sa poveriocem odnosno njegovim predstavnikom, koji je u obavezi da ga primi u svojim prostorijama u toku radnog vremena.

Pravo poverioca da pristupi prodaji hipotekovane nepokretnosti neće biti ograničeno ili odloženo ako se strane ne dogovore na način predložen od strane dužnika na ovom sastanku.

Slanje pismena

Član 33

U smislu ovog zakona, pismeno (opomena, obaveštenje i dr.) se smatra uručenim dužniku ako je poslato preporučenom poštom na adresu:

1) hipotekovane nepokretnosti;

2) dužnika, navedenu u ugovoru o hipoteci, ako je adresa dužnika drugačija od adrese hipotekovane nepokretnosti;

3) vlasnika nepokretnosti, ako vlasnik nije dužnik.

U smislu ovog zakona, pismeno se smatra uručenim poveriocu ako je poslato preporučenom poštom na adresu poverioca iz ugovora o hipoteci ili na adresu iz poveriočeve opomene u kojoj se zahteva odgovor dužnika.

Pravo prodaje

Član 34

Ako dužnik ne isplati dug do dana konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe.

Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje.

Nakon konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a pre pristupanja aukcijskoj prodaji, poverilac je dužan da izvrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka, odnosno drugog lica ovlašćenog zakonom za obavljanje poslova procene (u daljem tekstu: procenjena vrednost).

Prodaja neposrednom pogodbom do momenta oglašavanja aukcijske prodaje moguća je po ceni koja ne može biti niža od 90% od procenjene vrednosti iz stava 3. ovog člana.

U slučaju da nepokretnost na prvoj javnoj aukciji ostane neprodata, poverilac može nastaviti prodaju neposrednom pogodbom, ali po ceni ne nižoj od 60% od procenjene vrednosti, ili zakazati drugu aukcijsku prodaju koja se mora održati najkasnije u roku od 120 dana od dana okončanja neuspešne aukcije.

Ako u roku od 18 meseci od dana konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, hipotekovana nepokretnost ostane neprodata u vansudskom postupku namirenja, registar nepokretnosti će doneti rešenje o brisanju zabeležbe po službenoj dužnosti.

Istovremeno sa donošenjem rešenja iz stava 6. ovog člana, registar nepokretnosti će upisati zabeležbu zabrane vansudske prodaje hipotekovane nepokretnosti od strane hipotekarnog poverioca u čiju korist je bila upisana zabeležba hipotekarne prodaje, koji se od tog momenta može namiriti isključivo u postupku sudske prodaje.

Aukcijska prodaja

Član 35

Poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je može poveriti licu koje se time profesionalno bavi.

Poverilac je dužan da održi prvu aukcijsku prodaju u roku od šest meseci od dana konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje.

Oglas o održavanju aukcijske prodaje mora biti na vidan način objavljen u visokotiražnom dnevnom listu koji se prodaje na celoj teritoriji Republike Srbije i najmanje u jednom dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost, i to najmanje 30 dana pre zakazane prodaje.

Javni oglas sadrži:

1) opis nepokretnosti;

2) ime i prezime, odnosno naziv poverioca;

3) podatke kako kontaktirati poverioca;

4) početnu cenu na aukciji;

5) vreme i mesto aukcije;

6) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

Poverilac će istovremeno poslati dužniku, vlasniku nepokretnosti, odnosno trećim licima koja imaju prava na hipotekovanoj nepokretnosti obaveštenje o oglasu koje sadrži:

1) sve elemente oglasa;

2) izjavu u kom roku se može isplatiti celokupan dug da bi se izbegla prodaja.

Početna cena na aukciji ne može biti niža od 75% procenjene vrednosti.

Ako prva aukcija ne uspe, početna cena na drugoj aukciji ne može biti niža od 60% od procenjene vrednosti.

Poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji.

Prodaja neposrednom pogodbom

Član 36

Poverilac, na osnovu konačnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može kao zakonski zastupnik vlasnika hipotekovane nepokretnosti, prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni iz člana 34. st. 4. i 5. ovog zakona.

Poverilac i hipotekarni dužnik, odnosno vlasnik hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice, se tokom celog postupka vansudske prodaje mogu sporazumeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje, u skladu sa članom 34. st. 4. i 5. ovog zakona.

Poverilac može prodavati nepokretnost samostalno ili uz angažovanje lica koja se bave prometom nepokretnosti, u skladu sa zakonom.

Ako se prodaja vrši preko lica iz stava 3. ovog člana, uobičajena provizija može biti uključena u prodajnu cenu.

Najkasnije u roku od 15 dana pre zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti, poverilac će o prodaji obavestiti dužnika, vlasnika nepokretnosti i lica koja imaju druga prava na nepokretnosti, obaveštenjem koje sadrži:

1) iznos celokupnog potraživanja;

2) procenjenu vrednost nepokretnosti;

3) bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti;

4) datum za kada se predviđa zaključenje ugovora o kupoprodaji;

5) način na koji će se sredstva dobijena od prodaje raspodeliti;

6) datum kada nepokretnost mora biti iseljena i ispražnjena;

7) izjavu u kom roku može da se ispuni celokupna obaveza, da bi se izbegla prodaja nepokretnosti;

8) izjavu u kojoj se omogućava da bilo koje lice može da isplati veću kupoprodajnu cenu od cene predviđene ugovorom o neposrednoj pogodbi do isteka datuma iz tačke 4) ovog stava.

Ometanje vansudskog postupka namirenja

Član 37

U toku vansudskog postupka namirenja, nadležni organ unutrašnjih poslova dužan je da bez odlaganja, u skladu sa Zakonom o policiji, hipotekarnom poveriocu, odnosno njegovom zastupniku, pruži svu pomoć neophodnu za sprovođenje postupka namirenja, u slučaju da vlasnik, odnosno drugi držalac nepokretnosti u postupku njene prodaje ne dozvoljava pristup nepokretnosti, odnosno odbija da se dobrovoljno iseli iz nepokretnosti, u roku iz člana 15. stav 3. tačka 1. ovog zakona, ako ugovorom o prodaji nije određen duži rok.

Nadležni organ unutrašnjih poslova, pruža pomoć iz stava 1. ovog člana na osnovu uvida u rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje, odnosno ugovora o prodaji nepokretnosti.

Nepokrivenost duga prodajnom cenom

Član 38

U slučaju da cena ostvarena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom pogodbom ne namiruje celokupno potraživanje poverioca, dužnik ostaje dužan poveriocu preostali dug u iznosu razlike između celokupnog potraživanja i ostvarene cene.

Preostali dug iz stava 1. ovog člana biće umanjen za iznos razlike između 75% procenjene cene nepokretnosti i ostvarene cene, ako je ostvarena cena niža od 75% procenjene cene, kod oba načina prodaje.

Ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine.

Ako cena hipotekovane nepokretnosti, dobijena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom nagodbom, prevazilazi visinu potraživanja, hipotekarni poverilac dužan je da hipotekarnom dužniku isplati tu razliku.

Glava treća

NAMIRENJE KAD JE PREDMET HIPOTEKE OBJEKAT U IZGRADNJI

Ustupanje odobrenja za gradnju

Član 39

Ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji.

Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izdaće bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, kupac po samom zakonu stupa u sva zakonom definisana prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu.

Glava četvrta

REDOSLED NAMIRENJA

Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca

Član 40

Kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastanka hipoteke, računajući od prijema zahteva za upis prve hipoteke.

Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom nepokretnosti

Član 41

Hipotekarni poverilac koji sprovodi prodaju hipotekovane nepokretnosti će u ugovor o njenoj prodaji, pored kupoprodajne cene, uneti i odredbu, odnosno prilog ugovoru kojim se utvrđuje raspodela sredstava dobijenih od prodaje, po sledećem redosledu:

1) troškovi prodaje, uključujući troškove i honorare trećih lica;

2) potraživanja hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa iz člana 40. ovog zakona;

3) iznos koji preostane od sredstava ostvarenih prodajom, a nakon namirenja hipotekarnih poverilaca, pripada dužniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice.

U ugovor iz stava 1. ovog člana, obavezno se unosi instrukcija u pogledu načina plaćanja kupoprodajne cene na poverenički ili drugi podoban račun (escrow račun, namenski račun, javnobeležnički račun i sl.) koji ne podleže prinudnoj naplati, sa koga će lica iz stava 1. ovog člana biti namirena prema utvrđenoj raspodeli.

Poverilac će dužniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti, ostalim hipotekarnim poveriocima, svim trećim licima koja imaju prava na nepokretnosti, kao i banci kod koje je otvoren račun iz stava 2. ovog člana, u roku od sedam dana od dana zaključenja ugovora iz stava 1. ovog člana, dostaviti po kopiju ugovora, na osnovu kojeg će povlačiti pripadajuća sredstva sa računa iz stava 2. ovog člana bez naknadne saglasnosti ostalih lica obuhvaćenih raspodelom, što je banka kod koje je otvoren račun dužna da dozvoli, bez prava da zahteva dodatna dokumenta, osim dokumenata kojima se dokazuje svojstvo lica iz ovog člana koje je obuhvaćeno raspodelom.

Lica iz stava 1. ovog člana snose troškove otvaranja i vođenja računa iz stava 2. ovog člana, srazmerno iznosima predviđenih raspodelom u odnosu na postignutu kupoprodajnu cenu.

Način raspodele sredstava ostvarenih prodajom hipotekovane nepokretnosti predviđen ovim članom, shodno se primenjuje i na raspodelu sredstava ostvarenih prodajom neposrednom pogodbom, u skladu sa ovim zakonom.

Stečaj

Član 42

Ako je predmet hipoteke u stečajnom postupku, poverilac ima razlučno pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.

Deo peti

PRESTANAK HIPOTEKE

Glava prva

ISPIS

Član 43

Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: ispis hipoteke).

Ispis hipoteke vrši se, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom.

Ispis na zahtev vlasnika

Član 44

Ispis hipoteke vrši se na zahtev vlasnika, odnosno kupca hipotekovane nepokretnosti u postupku vansudske prodaje radi namirenja hipotekarnog potraživanja.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:

1) pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili

2) pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo, ili

3) ugovor o kupoprodaji hipotekovane nepokretnosti zaključen po okončanju postupka vansudske prodaje kojom sa namiruje potraživanje hipotekarnog poverioca, ugovor o prodaji neposrednom pogodbom (oba zajedno sa dokazom o uplati kupoprodajne cene), odnosno naknadni ugovor.

Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, odnosno ako su ispunjeni uslovi predviđeni ovim zakonom.

Poverilac je dužan da izda dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

U slučaju postojanja više hipotekarnih poverilaca, ako se iz vrednosti nepokretnosti prodate vansudskom prodajom namiri samo deo hipotekarnih poverilaca, nadležni registar nepokretnosti je dužan da na osnovu zahteva i priloženog dokumenta iz stava 2. ovog člana, izvrši brisanje svih upisanih hipoteka na predmetnoj nepokretnosti.

Propast nepokretnosti

Član 45

Hipoteka prestaje i kad predmet propadne u celosti, i vlasnik može da zahteva ispis hipoteke.

Hipoteka se ponovo uspostavlja ako vlasnik obnovi predmet, a ponovni upis vrši se po samom zakonu.

Hipoteka se svodi na preostali deo ako predmet delimično propadne, a ispravka upisa vrši se po samom zakonu.

Član 46

U slučaju propasti ili delimične propasti predmeta hipoteke, hipotekarni poverilac, po samom zakonu, stiče založno pravo na potraživanju naknade iz osiguranja, odnosno na isplaćenoj naknadi.

Iznos dobijen u skladu sa stavom 1. ovog člana raspodeljuje se među hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.

Opšti interes

Član 47

Hipoteka prestaje i kad, u cilju zadovoljenja opšteg interesa (eksproprijacija i sl.), a u skladu sa zakonom i na osnovu odluke nadležnog organa, pravo vlasnika na predmetu hipoteke pređe na treće lice.

U slučaju iz stava 1. ovog člana:

1) ispis se vrši na zahtev novog vlasnika nepokretnosti;

2) hipotekarni poverilac stiče založno pravo na potraživanju naknade, odnosno na isplaćenoj naknadi, odnosno upisuje hipoteku na nepokretnosti koja je predata u svojinu vlasniku umesto oduzete nepokretnosti u opštem interesu.

Naknada iz stava 2. tačka 2) ovog člana se raspodeljuje među hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.

Sudska javna prodaja

Član 48

Hipoteka prestaje i kad je izvršena sudska javna prodaja predmeta.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na osnovu pravnosnažne sudske odluke o namirenju hipotekarnih poverilaca.

Vansudska prodaja

Član 49

Hipoteka prestaje i kad je, na osnovu izvršne isprave, u skladu sa ovim zakonom, predmet hipoteke prodat vansudskim putem, kad je poverilac namiren na osnovu ugovora o prodaji neposrednom pogodbom ili na osnovu naknadnog ugovora, u skladu sa ovim zakonom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana:

1) ispis se vrši na zahtev kupca predmeta hipoteke, hipotekarnog poverioca, hipotekarnog dužnika ili vlasnika hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice, na osnovu naknadnog ugovora, kupoprodajnog ugovora, odnosno ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i dokazom o isplaćenoj kupoprodajnoj ceni;

2) sve upisane hipoteke, kao i drugi tereti (upisani u registar posle hipoteke radi čijeg namirenja je izvršena prodaja, odnosno zaključen naknadni ugovor) prestaju po sili zakona i nadležni registar nepokretnosti vrši brisanje po službenoj dužnosti, bez obzira da li je potraživanje namireno u celosti, delimično ili je ostalo nenamireno.

Izuzetno od stava 2. tačka 1) ovog člana, u slučaju zaključenja naknadnog ugovora, ne postoji mogućnost dostavljanja dokaza o isplaćenoj kupoprodajnoj ceni.

Konfuzija i konsolidacija

Član 50

Hipoteka prestaje ispisom i kada:

1) se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dužnika; ili

2) hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekovanoj nepokretnosti.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika, dužnika ili poverioca.

Odricanje od hipoteke

Član 51

Hipoteka prestaje i na osnovu jednostrane pismene izjave volje hipotekarnog poverioca, datoj u formi iz člana 10. stav 1. ovog zakona, na njegov zahtev, odnosno na zahtev vlasnika hipotekovane nepokretnosti koji sadrži u prilogu izjavu poverioca.

Amortizacija obezbeđenog potraživanja

Član 52

Hipoteka prestaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako:

1) je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke);

2) upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom;

3) za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika, suvlasnika ili zajedničara.

Glava druga

ZASNIVANJE NOVE HIPOTEKE

Raspolaganje neispisanom hipotekom

Član 53

Hipoteka koja nije ispisana, ako je obezbeđeno potraživanje prestalo, u roku od 3 godine od dana kada je potraživanje prestalo može da se prenese na novog poverioca ili, radi obezbeđenja drugog potraživanja, na starog poverioca, do iznosa potraživanja obezbeđenog neispisanom hipotekom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, prenos se vrši na zahtev vlasnika, koji u prilogu sadrži dokaz da je potraživanje prestalo.

Član 54

Odricanje vlasnika od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom, ne proizvodi pravno dejstvo, osim ako:

1) se vlasnik ugovorom obaveže prema trećem licu, a naročito prema hipotekarnom poveriocu sa docnijim redom prvenstva, da će u njegovu korist zahtevati ispis određene hipoteke;

2) se u registar nepokretnosti upiše zabeležba takve obaveze kod te hipoteke.

Hipotekarni poverioci sa docnijim redom prvenstva hipoteka:

1) ne mogu da se protive upisu novog hipotekarnog poverioca na upražnjeno mesto neispisane hipoteke;

2) zadržavaju mesto na kome se njihove hipoteke nalaze.

Zabeležba prvenstvenog reda

Član 55

Vlasnik predmeta hipoteke, uz zahtev za ispis, može da zahteva zabeležbu prvenstvenog reda za upis nove hipoteke:

1) do iznosa potraživanja obezbeđenog starom (ranijom) hipotekom;

2) na mestu koje je imala stara (ranija) hipoteka;

3) u roku od tri godine od dana kada je zabeležba bila dozvoljena.

U slučaju prenosa prava na predmetu hipoteke, zabeležba zadržavanja prava prvenstvenog reda proizvodi pravno dejstvo u korist novog nosioca prava.

Ovaj član shodno se primenjuje kada nova hipoteka treba da stupi na mesto dve ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.

Predbeležba nove hipoteke

Član 56

Nova hipoteka može, na zahtev vlasnika, da se upiše na mestu već upisane hipoteke, sa istim prvenstvenim redom i do iznosa potraživanja obezbeđenog već upisanom hipotekom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana:

1) upis proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše u roku od godinu dana od dana kada je data dozvola za upis nove hipoteke;

2) ispis stare hipoteke vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca u čiju korist je upisana nova hipoteka.

Nova hipoteka ispisuje se po samom zakonu ako se stara hipoteka ne ispiše u roku iz stava 2. tačka 1) ovog člana.

Ako je na staroj hipoteci zasnovana nadhipoteka, nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ako:

1) se izbriše i nadhipoteka; ili

2) nadhipotekarni poverilac i poverilac u čiju korist se upisuje nova hipoteka daju pristanak da se nadhipoteka prenese na novu hipoteku.

Ako je stara hipoteka zasnovana na više nepokretnosti (simultana hipoteka), nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše iz svih registara nepokretnosti u kojima je upisana.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju kad nova hipoteka treba da stupi na mesto dveju ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.

Čl. 57-62

(Brisano)

Deo sedmi

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prestanak važenja drugih propisa

Član 63

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 63. do 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90 i “Službeni list SRJ” broj 29/96).

Primena Zakona

Član 64

Ovaj zakon ne primenjuje se na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukčije sporazumeju.

Nadležni registri dužni su da, u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona, katastru nepokretnosti dostave sve podatke o ustanovljenim hipotekama do dana početka primene ovog zakona, koji se u skladu sa ovim zakonom unose u Centralnu evidenciju hipoteka.

Katastar nepokretnosti je dužan da unese podatke dostavljene u skladu sa stavom 2. ovog člana u roku od četiri meseca od dana dostavljanja.

Stupanje na snagu

Član 65

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se počev od šezdesetog dana od dana objavljivanja.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o hipoteci

(“Sl. glasnik RS”, br. 60/2015)

Član 29

Na području osnovnog suda za koje nisu imenovani javni beležnici, do imenovanja javnog beležnika sa službenim sedištem u sedištu osnovnog suda, ugovore o hipoteci, odnosno založne izjave sačinjavaće osnovni sud u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje javnobeležnička delatnost.

Ako se na području osnovnog suda imenuje javni beležnik sa službenim sedištem van sedišta osnovnog suda, do imenovanja javnog beležnika sa službenim sedištem u sedištu osnovnog suda, osnovni sud je nadležan za sačinjavanje isprava iz stava 1. ovog člana samo za teritoriju grada ili opštine na kojima se ne nalazi službeno sedište imenovanog javnog beležnika.

Član 30

Za rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje koja su postala pravnosnažna do dana stupanja na snagu ovog zakona, rok iz člana 18. ovog zakona (izmenjeni član 34. stav 6.), počinje da teče od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 31

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Glava prva

OPŠTE ODREDBE

Predmet nasleđivanja

Član 1

Nasleđuje se zaostavština.

Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.

Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica.

Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.

Osnovi nasleđivanja

Član 2

Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).

Sposobnost za nasleđivanje

Član 3

Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti.

Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo.

Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.

Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja.

Nedostojnost za nasleđivanje

Član 4*

Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je):

1) onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao;

2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio;

3) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao;

4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć;

5) (prestala da važi odlukom USRS).

Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.

Prestanak nedostojnosti

Član 5*

Ostavilac može oprostiti nedostojnost.

Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje.

Položaj potomaka nedostojnog

Član 6

Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.

Nasledna prava stranaca

Član 7

Strani državljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i domaći državljani, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

Glava druga

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONA

I ZAKONSKI NASLEDNICI

Krug zakonskih naslednika

Član 8

Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.

Nasleđuje se po naslednim redovima.

Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.

Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

1. Prvi nasledni red

Ostaviočevi potomci i bračni drug

Član 9

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.

Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.

Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Pravo predstavljanja

Član 10

Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.

Ako ostavilac nema potomstva

Član 11

Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

2. Drugi nasledni red

Ostaviočev bračni drug i roditelji

Član 12

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.

Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočevi roditelji imaju potomstva

Član 13

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.

Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci, onako kako je određeno u prethodnom stavu.

Ako ostaviočev roditelj nema potomstva

Član 14

Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako je određeno u prethodnom članu.

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva

Član 15

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

3. Treći nasledni red

Ostaviočevi dedovi i babe

Član 16

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.

Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

Prava dede i babe iste loze

Član 17

Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove.

Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.

U svemu ostalom što se tiče naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe pravila po kojima nasleđuju ostaviočevi roditelji i njihovi potomci.

Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva

Član 18

Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je određeno u prethodnom članu.

4. Četvrti nasledni red

Ostaviočevi pradedovi i prababe

Član 19

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.

Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.

Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug, ako je predak ostaviočev.

Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze.

Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.

5. Ostali nasledni redovi

Ostaviočevi ostali preci

Član 20

Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

6. Republika Srbija kao zakonski naslednik

Kad i kako Republika Srbija nasleđuje

Član 21

Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika.

Republika Srbija ne može se odreći nasleđa.

Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.

II POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE

1. Ostaviočev bračni drug

Kada bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja

Član 22

Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja:

1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana;

2) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka;

3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.

a) Povećanje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu

Uslovi

Član 23

Kad je pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda a nema nužnih sredstava za život, bračni drug može u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici.

Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, bračni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

Pri odlučivanju sud naročito ceni dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga, imovno stanje i sposobnost za privređivanje bračnog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavštine.

Nenasledivost prava

Član 24

Ako bračni drug umre pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.

Preinačenje i ukidanje doživotnog uživanja

Član 25

Bračni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu.

Kad se promene prilike zbog kojih je bračnom drugu pripalo doživotno uživanje ili renta, sud može, na zahtev ostalih naslednika, doživotno uživanje ili rentu ukinuti.

Pri odlučivanju sud naročito ceni lično, bračno i imovno stanje bračnog druga i ostalih naslednika.

b) Smanjenje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu

Uslovi

Član 26

Kad je bračni drug pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda, a ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati smanjenje naslednog dela bračnog druga do četvrtine zaostavštine ako zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vremena.

Pri odlučivanju o obimu smanjenja naslednog dela bračnog druga sud ceni vrednost ostaviočevih nasleđenih dobara i dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga.

Deo za koji je nasledni deo bračnog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.

Nasledivost prava

Član 27

Ako naslednik koji nije zahtevao smanjenje naslednog dela bračnog druga umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim potomcima, ako su njegovi naslednici, u roku od šest meseci od njegove smrti.

Pravo bračnog druga na izbor i nenasledivost prava izbora

Član 28

Sve dokle se ne reši o zahtevu ostalih naslednika bračni drug može umesto nasleđa u svojinu izabrati doživotno uživanje na polovini zaostavštine.

Ako bračni drug umre pre davanja izjave o izboru, njegovi naslednici mogu naslediti samo u svojinu.

Izjava o izboru i njen poništaj

Član 29

Ako je izjava o izboru data pod uslovom ili rokom, smatraće se da ni uslov ni rok ne postoje.

Izjava o izboru ne može se opozvati, ali se može poništiti ako je posledica prinude, prevare, pretnje ili zablude.

Ako se posle okončanja postupka za raspravljanje zaostavštine pronađe nova imovina, već učinjeni izbor proteže se i na tu imovinu.

Preinačenje doživotnog uživanja u rentu

Član 30

Bračni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu.

2. Ostaviočevi roditelji

Uslovi za povećanje naslednog dela roditelja

Član 31

Kad su pozvani na nasleđe sa ostaviočevim bračnim drugom a nemaju nužnih sredstava za život, ostaviočevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio bračni drug.

Ako je zajednica života ostaviočevih roditelja trajno prestala, roditelj koji nema nužnih sredstava za život, a zajednica života nije prestala njegovom krivicom, može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio drugi ostaviočev roditelj.

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, roditelj koji nema nužnih sredstava za život može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili potomci drugog roditelja.

Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostaviočevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

Šta sud naročito ceni

Član 32

Pri odlučivanju o zahtevu ostaviočevih roditelja, sud naročito ceni imovno stanje i sposobnost za privređivanje roditelja, ostaviočevog bračnog druga i potomaka roditelja koji ne može ili neće da nasledi, dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga i vrednost zaostavštine.

Nenasledivost prava

Član 33

Ako ostaviočevi roditelji umru pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njihove naslednike.

3. Usvojenik

Usvojenik iz potpunog usvojenja

Član 34

Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasleđuju usvojioca i njegove srodnike isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje i njihove srodnike.

Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleđuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovi nasleđuju usvojenika i njegove potomke.

Usvojenik iz nepotpunog usvojenja

Član 35

Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci, nasleđuju samo usvojica isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograničena ili isključena.

Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleđivanju između usvojenika i njegovih krvnih srodnika.

Član 36

Usvojenik iz nepotpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleđuju usvojioca ako je usvojilac bio podneo zahtev za prestanak usvojenja a posle njegove smrti se utvrdi da je zahtev bio osnovan.

4. Usvojilac

Usvojilac iz potpunog usvojenja

Član 37

Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleđuju usvojenika i njegove potomke isto kao što roditelji i njihovi srodnici nasleđuju svoju decu i njihove potomke.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja

Član 38

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasleđuju usvojenika.

Izuzetno, ako usvojilac nema nužnih sredstava za život a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda, usvojilac može u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati doživotno uživanje na delu zaostavštine ako pri usvojenju nisu bila isključena usvojenikova nasledna prava.

Pri odlučivanju sud ceni dužinu trajanja usvojenja, obim usvojenikovih naslednih prava, vrednost zaostavštine i imovno stanje naslednika pozvanih na nasleđe.

Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasleđivanje, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.

III NUŽNI NASLEDNICI

1. Položaj nužnih naslednika i priroda nužnog dela

Ko su nužni naslednici

Član 39

Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

Nužni deo

Član 40

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.

Namirenje nužnih naslednika i odgovornost za ostaviočeve dugove

Član 41

Nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara).

Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, do visine vrednosti nužnog dela.

Povreda nužnog dela

Član 42

Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.

Priroda prava na nužni deo

Član 43

Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo).

Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo).

Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.

Ko su dužnici nužnog naslednika

Član 44

Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona.

Pogodovani isporukoprimac

Član 45

Kad je zaveštalac odredio više isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih, on postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo.

Srazmerno smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu

Član 46

Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.

Nužni deo s teretom i pravo izbora

Član 47

Ako ostavilac nečim optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nužni deo bez tereta.

Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nužni deo, bez tereta.

2. Izračunavanje nužnog dela

Utvrđivanje vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo

Član 48

Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim.

Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane.

Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo.

Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.

Član 49

U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.

Šta se smatra poklonom

Član 50

Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

Određivanje vrednosti poklona

Član 51

Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.

Ako se poklon sastoji u osiguranju

Član 52

Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.

Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.

3. Pravila ako je nužni deo stvarno pravo

Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona

Član 53

Kad je nužni deo povređen, smanjuju se zaveštajna raspolaganja, a vraćaju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri.

Srazmerno smanjenje zaveštajnih raspolaganja

Pogodovana isporuka

Član 54

Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo.

Smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu

Član 55

Zaveštajni naslednik čiji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.

Redosled vraćanja poklona

Član 56

Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su činjeni.

Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno.

Položaj poklonoprimca koji vraća poklon

Član 57

Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraćanje poklona.

4. Zastarelost prava

Ako je nužni deo obligaciono pravo

Član 58

Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

Ako je nužni deo stvarno pravo

Član 59

Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

5. Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava

Član 60

Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici.

Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.

6. Razbaštinjenje nužnih naslednika

a) Isključenje nužnih naslednika

Uzroci isključenja

Član 61

Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).

Isključenje može biti potpuno ili delimično.

Član 61

Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).

Isključenje može biti potpuno ili delimično.

Uslovi punovažnosti isključenja

Član 62

Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.

Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.

Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti.

Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva.

Posledice isključenja

Član 63

Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen.

Prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.

b) Lišenje nužnih naslednika

Član 64

Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.

Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.

Član 65

Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.

Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.

IV URAČUNAVANJE POKLONA I ISPORUKA U NASLEDNI DEO

Uračunavanje poklona

Član 66

Zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji način dobio od ostavioca.

Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostaviočeve ne uračunavaju mu se u nasledni deo.

Kada se poklon ne uračunava

Član 67

Poklon se nasledniku ne uračunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva.

Time se ne dira u pravila o nužnom delu.

Uračunavanje isporuke

Član 68

Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kako se uračunavaju pokloni i isporuke

Član 69

Pokloni i isporuke uračunavaju se tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima.

Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan vratiti išta od primljenog.

Time se ne dira u pravila o nužnom delu.

Pravo naslednika koji se odrekao nasleđa

Član 70

Naslednik koji se odrekao nasleđa zadržava poklon samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika.

Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati isporuku samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika.

Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe

Član 71

Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe zbog smrti, odricanja od nasleđa, nedostojnosti, isključenja iz nasleđa ili lišenja nužnog dela uračunavaju se nasledniku u nasledni deo.

Određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju

Član 72

Pri uračunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.

Ako se poklon sastoji u osiguranju

Član 73

Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.

Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.

Uračunavanje nasledničkog duga

Član 74

Nasledniku se u njegov deo uračunava ono što je dugovao ostaviocu.

Uobičajeni manji pokloni

Član 75

Uobičajeni manji pokloni nikada se ne uračunavaju u nasledni deo.

Troškovi izdržavanja naslednika

Član 76

Ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika ne uračunava se u njegov nasledni deo.

Sud odlučuje o tome da li će se izdaci koje je ostavilac učinio za dalje školovanje naslednika uračunati u njegov nasledni deo i koliko, ceneći naročito vrednost zaostavštine i troškove školovanja i osposobljavanja za samostalan život ostalih naslednika.

Ko može zahtevati uračunavanje

Član 77

Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uračunavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovi sanaslednici.

Glava treća

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAVEŠTANJA (TESTAMENTA, POSLEDNJE VOLJE)

I ZAVEŠTANJE

Pojam zaveštanja

Član 78

Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.

Zaveštajna (testamentalna) sposobnost

Član 79

Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje.

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja

Član 80

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost.

Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje.

Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Volja za sačinjavanje zaveštanja

Član 81

Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna.

Namera za sačinjavanje zaveštanja

Član 82

Zaveštaočeva namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna.

Oblik zaveštanja

Član 83

Zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

II OBLICI ZAVEŠTANJA

1. Vrste oblika

a) Svojeručno zaveštanje

Član 84

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.

Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno.

b) Pismeno zaveštanje pred svedocima

Član 85

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

v) Sudsko zaveštanje

Sačinjavanje sudskog zaveštanja

Član 86

Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Sudsko zaveštanje ako je zaveštalac u stanju da ga pročita

Član 87

Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet.

Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.

Sudsko zaveštanje ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita

Član 88

Kad zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.

Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene.

Ako je zaveštanje sačinjeno u drugom sudu

Član 89

Kad je zaveštanje sačinjeno u sudu na čijem području zaveštalac nema prebivalište, sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište.

Predavanje zaveštanja sudu

Član 90

Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.

Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.

g) Konzularno zaveštanje

Član 91

Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Savezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

d) Međunarodno zaveštanje

Punovažnost međunarodnog zaveštanja

Član 92

Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja, u skladu sa odredbama člana 93. do člana 101. ovog zakona.

Ništavost međunarodnog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste.

Član 93

Odredbe ovog zakona o međunarodnom zaveštanju ne primenjuju se na oblike zaveštanja koje su u istom pismenu sačinila dva ili više lica.

Oblik međunarodnog zaveštanja

Član 94

Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati.

Međunarodno zaveštanje može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način.

Nadležnost za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja

Član 95

Ovlašćena lica za postupanje pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja su lica određena prema odredbama čl. 87, 88, 91, 108, 109. i 111a ovog zakona.

Izjava zaveštaoca

Član 96

U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom.

Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom međunarodnog zaveštanja upozna svedoke, niti ovlašćeno lice.

Potpisivanje međunarodnog zaveštanja

Član 97

U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj.

Ako zaveštalac nije u stanju da potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to zabeležava na zaveštanju. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi, u njegovo ime, potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju.

Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje.

Član 98

Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja.

Kad se zaveštanje sastoji od više listova, zaveštalac mora da potpiše svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpiše, zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlašćeno lice.

Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem.

Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja

Član 99

Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice.

Ovlašćeno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja.

Tumač pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja

Član 100

Kad je za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja potreban tumač, određuje ga ovlašćeno lice.

Tumač mora ispuniti uslove predviđene za svedoke međunarodnog zaveštanja.

Izjava o čuvanju međunarodnog zaveštanja

Član 101

Ako ne postoji obavezan propis o čuvanju zaveštanja, ovlašćeno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o čuvanju zaveštanja.

Mesto gde zaveštalac ima nameru da čuva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlašćeno lice.

Potvrda o međunarodnom zaveštanju

Član 102

Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom.

Član 103

Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan čuva ovlašćeno lice, a drugi predaje zaveštaocu.

Član 104

Potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja, sve dokle se ne dokaže suprotno.

Član 105

Nepostojanje ili nepravilnost potvrde ne utiče na formalnu punovažnost međunarodnog zaveštanja sačinjenog u skladu sa odredbama ovog zakona.

Opoziv međunarodnog zaveštanja

Član 106

Međunarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja, prema ovom zakonu.

Tumačenje i primena odredaba o međunarodnom zaveštanju

Član 107

Pri tumačenju i primeni odredaba ovog zakona o međunarodnom zaveštanju vodiće se računa o njegovom međunarodnom obeležju i potrebi njegovog jednoobraznog tumačenja.

đ) Brodsko zaveštanje

Član 108

Zaveštaocu može na jugoslovenskom brodu zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Saveznu Republiku Jugoslaviju.

e) Vojno zaveštanje

Član 109

Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja.

Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan – po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

ž) Usmeno zaveštanje

Član 110

Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.

Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.

Dužnost svedoka usmenog zaveštanja

Član 111

Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju.

Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.

z) Javnobeležničko zaveštanje

Član 111a

Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa.

2. Pravila o zaveštajnim svedocima

Ko može biti svedok

Član 112

Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni.

Svedoci međunarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sačinjeno.

Ko ne može biti svedok

Član 113

Ne može biti zaveštajni svedok lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik.

To ne važi za usmeno zaveštanje.

III SADRŽINA ZAVEŠTANJA

1. Postavljanje naslednika

Član 114

Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika.

Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini.

Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik.

Određenost naslednika i drugih korisnika

Član 115

Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi.

Odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni.

Zamena naslednika

Član 116

Zaveštanjem može biti određen onaj kome će pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili neće da nasledi.

Isto važi i za isporuku.

2. Ostavljanje isporuke

Član 117

Zaveštanjem može biti ostavljena jedna ili više isporuka.

3. Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine

Član 118

Zaveštalac može narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovine upotrebe u dozvoljene svrhe.

Zaveštalac može narediti osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja.

4. Uslovi i rokovi

Član 119

Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove.

a) Uslovi

Kad se uslov smatra nepostojećim

Član 120

Uslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima smatraju se nepostojećim.

Nepostojećim se smatraju i nemogući, nerazumljivi i protivrečni uslovi.

Nepostojećim se smatra i uslov ostvaren pre ostaviočeve smrti ako iz zaveštanja ne sledi da uslov treba ponoviti.

Kad se uslov smatra ostvarenim ili neostvarenim

Član 121

Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči onaj na čiji je teret određen.

Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje onaj u čiju je korist određen.

Ako na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi neko drugi

Član 122

Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi ko drugi, smatraće se da ga uslov ne tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Posebna pravila o odložnom uslovu

Član 123

Ostvarenje odložnog uslova nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Negativan odložni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom.

b) Rokovi

Član 124

Rok koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostojećim.

Kad je očigledno da se zaveštalac prevario samo u preračunavanju vremena, dužinu roka odrediće sud, prema zaveštaočevoj pravoj nameri.

Istek odložnog roka nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

v) Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom

Član 125

Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom, zaostavština pripada na uživanje ostaviočevim zakonskim naslednicima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ostaviočevi zakonski naslednici tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovaraju samo stvarima i pravima iz zaostavštine.

Ako se odložni uslov ostvari ili rok istekne

Član 126

Kad se odložni uslov ostvari ili rok istekne, postavljeni naslednik zaostavštinu nasleđuje u svojinu.

Ako se odložni uslov ne ostvari

Član 127

Ako se odložni uslov ne ostvari, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i kad postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje odložnog uslova ili istek roka.

g) Ako je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom

Član 128

Kad je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom, on ima položaj uživaoca zaostavštine.

Naslednik tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovara samo stvarima i pravima iz zaostavštine.

Ako se raskidni uslov ostvari ili rok istekne

Član 129

Kad se raskidni uslov ostvari ili rok istekne, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ako postavljeni naslednik ne doživi istek raskidnog roka zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Član 130

Onaj ko dolazi na mesto naslednika postavljenog pod raskidnim uslovom ili rokom ne mora doživeti ostvarenje uslova, odnosno istek roka.

Tada njegov nasledni deo nasleđuju njegovi naslednici.

Ako se raskidni uslov ne ostvari

Član 131

Ako se raskidni uslov ne ostvari, postavljeni naslednik nasleđuje zaostavštinu u svojinu.

Ako postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje raskidnog uslova, zaostavštinu u svojinu nasleđuju njegovi naslednici.

5. Nalozi

Član 132

Zaveštalac može naložiti nasledniku ili isporukoprimcu da nešto učini ili se uzdrži od nečeg što bi inače bio ovlašćen da učini, ali tako da između obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane obligacioni odnos.

Nalozi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima smatraju se nepostojećim.

Nepostojećim se smatraju i nemogući, nerazumljivi i protivrečni nalozi.

Član 133

Kad zaveštalac propusti da odredi rok za ispunjenje naloga, izvršilac zaveštanja ili lice koje za to ima pravni interes može zahtevati da sud odredi primereni rok ispunjenja.

Ako obavezno lice ne može ili neće da nasledi, nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na nasleđe ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Neispunjenje naloga

Član 134

Neispunjenje naloga krivicom obaveznog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova.

Pravo na tužbu za utvrđenje prestanka prava zbog neispunjenja naloga ima izvršilac zaveštanja i lice koje za to ima pravni interes.

6. Tumačenje zaveštanja

Član 135

Odredbe zaveštanja treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaočevoj.

Kad se prava namera zaveštaočeva ne može utvrditi, zaveštanje se tumači u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je zaveštanjem naložena kakva obaveza.

a) Pripadanje nasledstva

Ako je postavljen samo jedan naslednik

Član 136

Kad zaveštalac postavi jednog naslednika a ne odredi njegov nasledni deo, on nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

Kad zaveštalac postavi jednog naslednika i odredi njegov nasledni deo (polovina, trećina i slično), ostatak nasleđuju zakonski naslednici.

Ako je postavljeno više naslednika a nisu određeni delovi

Član 137

Kad zaveštalac postavi više naslednika a ne odredi njihove nasledne delove, oni nasleđuju na jednake delove.

Ako je postavljeno više naslednika sa određenim delovima

Član 138

Kad zaveštalac postavi više naslednika i odredi im nasledne delove koji ne iscrpljuju celokupnu zaostavštinu, ostatak nasleđuju zakonski naslednici.

Ako su jedni naslednici postavljeni s delovima, a drugi bez delova

Član 139

Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove, a drugima ne odredi, oni čiji deo nije određen ostatak zaostavštine nasleđuju na jednake delove.

U slučaju kad ništa ne preostane naslednicima čiji deo nije određen, delovi naslednika sa određenim delom srazmerno se smanjuju sve dokle naslednici s neodređenim delom ne dobiju deo koji je jednak delu naslednika čiji je određeni deo najmanji.

Kad su delovi naslednika sa određenim delovima jednaki, a ništa ne preostane naslednicima čiji delovi nisu određeni, delovi naslednika sa određenim delovima srazmerno se smanjuju sve dokle svi postavljeni naslednici ne dobiju jednake delove.

b) Priraštaj

Član 140

Kad zaveštalac postavi više naslednika, a ne odredi njihove nasledne delove, deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi jednako prirasta ostalim postavljenim naslednicima.

Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove, a drugima ne odredi, deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi jednako prirasta samo naslednicima čiji delovi nisu određeni.

Kad zaveštalac postavi naslednike i svima odredi nasledne delove, deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi pripada zakonskim naslednicima.

IV ISPORUKA

1. Opšta pravila

Sadržina isporuke

Član 141

Zaveštalac može jednu ili više stvari ili prava ostaviti nekom određenom ili odredivom licu, ili naložiti nasledniku da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar ili pravo nekom licu, ili mu isplati sumu novca, ili ga oslobodi kakvog duga, ili ga izdržava ili, uopšte u njegovu korist nešto učini ili se uzdrži od kakvog činjenja, ili da nešto trpi.

Takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik, već se ono naziva isporukom, lice kome je namenjeno isporukoprimcem, a onaj koga isporuka tereti naziva se dužnikom isporuke.

Podisporuka

Član 142

Isporuka može biti naložena i isporukoprimcu i tada se naziva podisporukom, a lice kome je ostavljena – podisporukoprimcem.

Namirenje poverilaca pre isporukoprimaca

Član 143

Zaveštaočevi poverioci se namiruju pre isporukoprimaca.

Smanjenje isporuka i naloga

Član 144

Naslednik nije dužan ispuniti isporuku ili nalog ako se time dira u njegov nužni deo.

Isto važi i za isporukoprimca ako vrednost podisporuke ili naloga koje treba da ispuni premaša vrednost njemu ostavljene isporuke.

U tim slučajevima sve isporuke i nalozi smanjuju se u istoj srazmeri ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ko su dužnici isporuke

Član 145

Isporukoprimac može isporuku zahtevati od onog kome je njeno ispunjenje naloženo.

Kad je ispunjenje naloženo nekolicini, svako odgovara srazmerno delu zaostavštine koji dobija ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kad zaveštalac propusti da odredi ko je dužnik isporuke, ispunjenje tereti sve zakonske i zaveštajne naslednike, srazmerno njihovim naslednim delovima.

Pravo isporukoprimca ako dužnik isporuke ne nasledi

Član 146

Isporukoprimac može isporuku zahtevati i ako dužnik isporuke ne može ili neće da nasledi.

Tada isporuka tereti onog ko umesto dužnika isporuke dolazi na nasleđe ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Odgovornost isporukoprimca za dugove zaveštaoca

Član 147

Isporukoprimac ne odgovara za dugove zaveštaoca.

Zaveštalac može narediti da isporukoprimac odgovara za sve ili neke njegove dugove, u granicama vrednosti isporuke.

Kada isporuka pada

Član 148

Isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zaveštaoca, ili se odrekne isporuke, ili je nedostojan.

Tada predmet isporuke ostaje onom ko je bio dužan da je ispuni ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Član 149

Isporuka pada i ako zaveštalac otuđi ili potroši individualno određeni predmet isporuke ili taj predmet inače prestane da postoji za života zaveštaočevog.

Isporuka pada i ako posle smrti zaveštaoca njeno ispunjenje postane nemoguće zbog događaja za koje dužnik isporuke ne odgovara.

2. Posebne vrste isporuke

Isporuka ostavljena zaveštaočevom poveriocu

Član 150

Kad zaveštalac isporuku ostavi svom poveriocu, on ima pravo da pored isporuke traži i ispunjenje potraživanja ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kad zaveštalac svom poveriocu ostavi stvar koju mu je dugovao, on stvar može zahtevati kao isporukoprimac ili kao ostaviočev poverilac.

Isporuka ostavljena zaveštaočevom dužniku

Član 151

Isporuka ostavljena zaveštaočevom dužniku ima dejstvo otpuštanja duga ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isporuka zaveštaočevog potraživanja

Član 152

Kad je predmet isporuke zaveštaočevo potraživanje, dužnik isporuke je obavezan da ga ustupi isporukoprimcu.

Isporuka stvari određenih po rodu

Član 153

Kad su predmet isporuke stvari određene po rodu, a nije određena njihova količina, tada sve te stvari koje se zateknu u zaostavštini pripadaju isporukoprimcu ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kad su predmet isporuke stvari određene po rodu, a nema ih u zaostavštini, dužnik isporuke je obavezan da ih pribavi i preda isporukoprimcu.

Isporuka pada ako su predmet isporuke stvari određene po rodu, a nema ih u zaostavštini, niti je njihova količina određena ili odrediva.

3. Zastarelost isporuke

Član 154

Pravo da se zahteva isporuka zastareva za jednu godinu od dana kada je isporukoprimac saznao za to pravo i bio ovlašćen da traži isporuku.

V NEVAŽNOST ZAVEŠTANJA

1. Ništavost zaveštanja

Ništavost zaveštanja zbog povrede prinudnih propisa, javnog poretka ili dobrih običaja

Član 155

Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.

Ništavost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti

Član 156

Ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

Ništavost falsifikovanog zaveštanja

Član 157

Falsifikovano zaveštanje je ništavo.

Delimična ništavost zaveštanja

Član 158

Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.

Član 159

Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu.

Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio.

Ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva.

Član 160

Ništave su one odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, javnom beležniku odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica.

Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka.

Ništave su one odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica.

Isticanje ništavosti

Član 161

Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice.

Neograničeno isticanje ništavosti

Član 162

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se.

Time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.

Posledice ništavosti zaveštanja

Član 163

Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno.

2. Rušljivost zaveštanja

Kada je zaveštanje rušljivo

Član 164

Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom.

Pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom određenog roka.

Ko može zahtevati poništaj zaveštanja zbog rušljivosti

Član 165

Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes.

Rušljivost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti

Član 166

Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje.

Rušljivost zaveštanja zbog mana zaveštaočeve volje

Član 167

Rušljivo je zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje.

Rušljivost odredaba zaveštanja koje su sačinjene pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili su sačinjene u zabludi ne povlači rušljivost preostalog dela zaveštanja ako ono može opstati bez rušljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.

Rušljivost zaveštanja zbog povrede oblika zaveštanja

Član 168

Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

Rok za poništaj zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti i mana volje

Član 169

Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Rok za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika

Član 170

Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

VI DOKAZIVANJE UNIŠTENOG, IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA

Član 171

Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštaočeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo, da je uništeno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sačinjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaže sadržinu zaveštanja.

VII IZVRŠIOCI ZAVEŠTANJA

Određivanje izvršioca zaveštanja

Član 172

U zaveštanju može biti određen jedan ili više izvršilaca zaveštanja.

Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno sposoban.

Izvršilac zaveštanja ne mora se primiti te dužnosti.

Kad zaveštanjem nije određen izvršilac ili je određen a ne primi se dužnosti, izvršioca može postaviti sud, ako nađe da je to neophodno, a naročito ako je zaveštalac odredio naloge, uslove ili rokove.

Dužnosti izvršioca zaveštanja

Član 173

Kad zaveštalac nije što drugo odredio, dužnost je izvršioca zaveštanja naročito da se stara o čuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte da se stara da zaveštanje bude izvršeno onako kako je zaveštalac hteo.

Ako ima više izvršilaca, oni zajedno vrše poverene im dužnosti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Polaganje računa i nagrada izvršiocu

Član 174

Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu račun o svom radu.

Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se isplaćuju na teret zaostavštine, prema odluci suda.

Opoziv izvršioca zaveštanja

Član 175

Sud može, na predlog ili po službenoj dužnosti, opozvati izvršioca zaveštanja ako njegov rad nije u skladu s voljom zaveštaočevom ili sa zakonom.

VIII OPOZIV ZAVEŠTANJA

Pojam opoziva

Član 176

Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati zaveštanje.

Zaveštanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sačiniti.

Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena.

Odnos ranijeg i docnijeg zaveštanja

Član 177

Kad se docnijim zaveštanjem izričito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama docnijeg.

Ako zaveštalac uništi docnije zaveštanje, na snazi je ranije zaveštanje ako iz okolnosti ne proizlazi što drugo.

Raspolaganje individualno određenom stvari ili pravom

Član 178

Zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava.

Glava četvrta

UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU

I UGOVOR O NASLEĐIVANJU I UGOVOR O BUDUĆEM NASLEDSTVU ILI ISPORUCI

Ništavost ugovora o nasleđivanju

Član 179

Ništav je ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasleđe svom saugovoraču ili nekom trećem.

Ništavost ugovora o budućem nasledstvu ili isporuci

Član 180

Ništav je ugovor kojim neko otuđuje nasledstvo kome se nada, kao i svaki ugovor o nasledstvu nekog trećeg ko je živ.

Ništav je ugovor o isporuci ili drugoj koristi kojima se jedan ugovornik nada iz nasledstva koje nije otvoreno.

Ništavost ugovora o sadržini zaveštanja

Član 181

Ništav je ugovor kojim se zaveštalac obavezuje da unese ili ne unese kakvu odredbu u zaveštanje ili da kakvu odredbu iz svog zaveštanja opozove ili ne opozove.

II UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA ŽIVOTA

Član 182

Predak može ugovorom svojim potomcima ustupiti i razdeliti imovinu.

Uslovi punovažnosti ugovora

Član 183

Ugovor je punovažan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede.

Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, može je dati naknadno.

Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost, umre pre ustupioca ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo.

Oblik

Član 184

Ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiočevu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

U suprotnom, ugovor je ništav.

Predmet ugovora

Član 185

Ugovor može obuhvatiti samo ustupiočevu imovinu koja postoji u času ustupanja i raspodele, u celini ili delimično.

Ništava je odredba ugovora koja predviđa raspodelu dobara koja će se zateći u ustupiočevoj zaostavštini.

Ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu

Član 186

Kad predak umre, njegovu zaostavštinu čine dobra koja nisu obuhvaćena ugovorom o ustupanju i raspodeli, kao i dobra koja je naknadno stekao.

Kad se ustupljeni delovi smatraju kao poklon

Član 187

Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka koji je postao naslednik, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon.

Zadržavanje raznih prava

Član 188

Pri ustupanju i raspodeli, ustupilac može za sebe ili svog bračnog druga, ili za oboje, ili za kog drugog zadržati pravo uživanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima, može ugovoriti doživotnu rentu u stvarima ili novcu, doživotno izdržavanje ili kakvu drugu naknadu.

Kad su uživanje ili doživotna renta ugovoreni za ustupioca i njegovog bračnog druga zajedno, pa jedno od njih umre, uživanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti ako što drugo nije ugovoreno ili ako što drugo ne proizlazi iz okolnosti.

Pravo ustupiočevog bračnog druga

Član 189

Ustupilac može ugovorom obuhvatiti i svog bračnog druga, ako se bračni drug saglasi, i tada on ima isti položaj kao i ustupiočevi potomci.

Kad bračni drug nije obuhvaćen ustupanjem i raspodelom, njegovo pravo na nužni deo ostaje nedirnuto, a delovi ustupiočeve imovine koji su razdeljeni njegovim potomcima smatraju se kao poklon.

U svakom slučaju, ugovor između potomaka ostaje na snazi.

Dugovi ustupiočevi i pobijanje ustupanja

Član 190

Potomci između kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove ako šta drugo nije ugovoreno.

Ustupiočevi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja.

Obaveza jemstva

Član 191

Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje među sanaslednicima, nastaje i među potomcima i posle ustupanja i raspodele.

Opoziv

Član 192

Ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.

Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupiočeve dugove.

U drugim slučajevima neizvršenja tereta određenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, sud, vodeći računa o važnosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima, odlučuje da li ustupilac ima pravo na vraćanje datih dobara, ili pravo da traži prinudno izvršenje tereta.

Pravo potomka posle opoziva

Član 193

Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupiočeve zahtevati nužni deo.

Pri utvrđivanju njegovog nužnog dela delovi imovine koje je ostavilac ustupio ostalim potomcima i bračnom drugu smatraće se kao poklon.

III UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Pojam ugovora

Član 194

Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.

Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Oblik

Član 195

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

U suprotnom, ugovor je ništav.

Poseban slučaj ništavosti ugovora

Član 196

Ništav je ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Doživotno izdržavanje više lica

Član 197

Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno za dvoje ili više lica, svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja.

Doživotno izdržavanje u korist trećeg lica

Član 198

Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača ako ugovorom nije određeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica.

Obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica.

Obezbeđivanje prava iz ugovora

Član 199

Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi.

Isto pravo posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja ima i treće lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

Neprenosivost prava

Član 200

Potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugoga.

Raskid ugovora zbog poremećenih odnosa

Član 201

Ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor.

Kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge.

Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.

Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti

Član 202

Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.

Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice.

Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

Pravo zakonskih naslednika primaoca izdržavanja

Član 203

Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaočeve.

Smrt davaoca izdržavanja

Član 204

Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu.

Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.

Član 205

Ako bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja.

Sud će tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni ceneći imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.

Glava peta

PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE

I OTVARANJE NASLEĐA

Smrt i proglašenje lica za umrlo

Član 206

Smrću čovekovom otvara se njegovo nasleđe.

Isto dejstvo ima i proglašenje lica za umrlo.

Kada se otvara nasleđe lica proglašenog za umrlo i početak toka rokova

Član 207

Danom otvaranja nasleđa lica koje je proglašeno za umrlo smatra se dan koji je u rešenju o proglašenju lica za umrlo označen kao dan smrti, a ako to u rešenju nije označeno, danom otvaranja nasleđa smatra se prvi dan po isteku zakonom određenih rokova.

Rokovi koji po ovom zakonu počinju da teku od dana otvaranja nasleđa teku od dana pravnosnažnosti rešenja o proglašenju lica za umrlo.

Postupak sa zaostavštinom ako su naslednici nepoznati

Član 208

Kad nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa.

Oglas će se istaći na oglasnoj tabli suda, objaviti u “Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije”, “Službenom glasniku Republike Srbije”, a, po potrebi, i na drugi način.

Ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.

Član 209

Kad se po isteku roka od jedne godine od dana najkasnije objavljenog oglasa ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.

Republika Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.

Staralac zaostavštine

Član 210

Ako nije poznato ima li naslednika, ili je njihovo prebivalište ili boravište nepoznato, kao i u drugim slučajevima kad je to potrebno, sud će postaviti privremenog staraoca zaostavštine.

Sud može privremenog staraoca zaostavštine postaviti i na zahtev ostaviočevih poverilaca, isporukoprimaca ili korisnika naloga.

O postavljanju privremenog staraoca sud će obavestiti organ starateljstva, koji može postaviti drugog staraoca.

Član 211

Privremeni staralac zaostavštine je ovlašćen da u ime naslednika tuži i bude tužen, da naplaćuje potraživanja, isplaćuje dugove i isporuke i uopšte da zastupa naslednike.

II STICANJE ZAOSTAVŠTINE

1. Prelazak zaostavštine na naslednike

Član 212

Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti.

Istovremeno naslednici stiču i pravo na odricanje od nasleđa.

a) Odricanje od nasleđa

Član 213

Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.

Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime.

Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik.

Priroda izjave o odricanju i njen poništaj

Član 214

Ako je izjava o odricanju od nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se izjavom koja ne proizvodi pravno dejstvo.

Odricanje od nasleđa ne može biti delimično.

Izjava o odricanju od nasleđa neopoziva je.

Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Nasleđivanje prava na odricanje od nasleđa

Član 215

Kad naslednik umre pre okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine a ne odrekne se nasleđa, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.

Odricanje u korist određenog naslednika

Član 216

Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela.

Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu.

Ko se ne može odreći nasleđa

Član 217

Nasleđa se ne može odreći naslednik koji se izričito ili prećutno primio nasleđa.

Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno

Član 218

Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno ništavo je.

b) Prijem nasleđa

Prećutni prijem nasleđa

Član 219

Ako se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasleđa, smatraće se da se nasleđa primio.

Smatraće se da se primio nasleđa i naslednik koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom.

Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi očuvanja zaostavštine i mere tekućeg upravljanja ne smatraju se prijemom nasleđa.

Ako je data izjava o prijemu nasleđa

Član 220

Ako je izjava o prijemu nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se da uslov ili rok ne postoje.

Prijem nasleđa ne može biti delimičan.

Izjava o prijemu nasleđa neopoziva je.

Naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

2. Nezastarivost prava na zahtevanje zaostavštine

Član 221

Pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva.

Time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.

III ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA DUGOVE OSTAVIOČEVE

Obim naslednikove odgovornosti za dugove

Član 222

Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.

Član 223

Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove.

Odgovornost sanaslednika

Član 224

Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostaviočeve dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva.

Dugovi se među sanaslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Odvajanje zaostavštine

Član 225

Poverioci ostaviočevi mogu u roku od tri meseca od dana otvaranja nasleđa zahtevati da se zaostavština odvoji od imovine naslednika.

U tom slučaju naslednik ne može raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine sve dokle se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali, a ako je tim stvarima i pravima do odvajanja raspolagao, ta raspolaganja ostaju punovažna.

Član 226

Poverioci naslednikovi ne mogu se namiriti iz odvojene zaostavštine sve dokle se ne namire ostaviočevi poverioci koji su zahtevali odvajanje.

Član 227

Poverioci ostaviočevi koji su zahtevali odvajanje mogu svoja potraživanja naplatiti samo iz zaostavštine.

Odvojenoj zaostavštini sud može postaviti staraoca.

IV DEOBA NASLEDSTVA

Pravo na deobu

Član 228

Deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik u svako doba, osim u nevreme.

To pravo ne može zastareti.

Ugovor kojim se naslednik odriče prava da zahteva deobu ništav je.

Naslednička zajednica

Član 229

Do deobe naslednici zajednički upravljaju i raspolažu nasledstvom.

Kad nema izvršioca zaveštanja a naslednici se ne slože o upravljanju nasledstvom, sud će, na zahtev nekog od njih, postaviti upravitelja koji će za sve njih upravljati nasledstvom, ili će svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim će on upravljati.

Za upravitelja sud može postaviti i nekog od naslednika.

Član 230

Upravitelj može sa odobrenjem suda raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine ako je to potrebno radi isplate troškova ili otklanjanja kakve štete.

Ustupanje naslednog dela pre deobe

Član 231

Svaki naslednik može pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimično, preneti samo na sanaslednika.

Ugovor o prenosu naslednog dela mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Ugovor naslednika o ustupanju naslednog dela sa onim ko nije naslednik samo obavezuje naslednika da, po izvršenoj deobi, preda svoj deo saugovaraču, čime saugovarač do deobe ne dobija nikakvo drugo pravo.

Pravo naslednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem

Član 232

Na zahtev naslednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem, sud može, ako to iziskuje opravdana potreba, odlučiti da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale u deo ostalim naslednicima, a da im on vrednost tih stvari ili prava isplati u novcu o roku koji sud prema okolnostima odredi.

Za tako određeni iznos ti naslednici imaju do isplate zakonsku zalogu na delovima zaostavštine dodeljenim nasledniku koji je dužan da im izvrši isplatu.

Ako im isplata ne bude izvršena o roku, oni mogu zahtevati isplatu potraživanja ili predaju stvari koje bi im inače pripale na ime naslednog dela.

Član 233

Kad u zaostavštini ima poljoprivrednog zemljišta, sud je dužan na pravo iz prethodnog člana upozoriti poljoprivrednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem.

Deoba predmeta domaćinstva

Član 234

Predmeti domaćinstva veće vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevog bračnog druga i naslednika koji je s ostaviocem živeo u istom domaćinstvu ostaviće mu se na njegov zahtev, a njihova će se vrednost uračunati u deo tog naslednika.

Ako vrednost tih predmeta premaši vrednost naslednog dela, naslednik kome su predmeti ostavljeni isplatiće tu razliku ostalim naslednicima u novcu, o roku koji sud prema okolnostima odredi.

Obaveza zaštite među naslednicima posle deobe

Član 235

Svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom zakonu ako mu neko treći, pozivajući se na pravo zasnovano pre deobe, oduzme stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo, ili inače smanji njegovo pravo.

Oni jemče i za to da stvari stavljene u njegov deo nemaju skrivenih nedostataka.

Naslednici jemče za postojanje i naplativost ostaviočevog potraživanja koje je stavljeno u deo jednog naslednika – do iznosa koji mu je stavljen u deo.

U svim slučajevima jemstva po ovom članu svaki naslednik jemči i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu.

Član 236

Obaveza jemstva za postojanje i naplativost potraživanja traje tri godine po završenoj deobi, a za potraživanja koja dospevaju posle deobe – tri godine posle dospelosti obaveze.

Glava šesta

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 237

Nasleđa otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona raspraviće se po propisima koji su važili do dana njegovog stupanja na snagu.

Na zaveštanja, ugovore o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji su sačinjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, primeniće se propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjavanja.

Član 238

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o nasleđivanju (“Službeni glasnik SRS”, br. 52/74, 1/80 i 25/82);

2) članovi 127, 176. i 181. Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88);

3) stav 2. člana 85. Zakona o braku i porodičnim odnosima (“Službeni glasnik SRS”, br. 22/80 i 11/88 i “Službeni glasnik RS”, br. 22/93, 25/93 i 35/94).

Član 239

Ovaj zakon stupa na snagu po proteku šest meseci od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o nasleđivanju

(“Sl. glasnik RS”, br. 6/2015)

Član 8

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim zakonom uređuju se:

1) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima;

2) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata u stranim sredstvima plaćanja;

3) kupovina i prodaja sredstava plaćanja između rezidenata i nerezidenata, kao i kupovina i prodaja stranih sredstava plaćanja između rezidenata;

4) jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i u Republiku koji nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata;

5) tekući i depozitni računi rezidenata u inostranstvu i rezidenata i nerezidenata u Republici;

6) kreditni poslovi u Republici u devizama i kreditni poslovi sa inostranstvom.

II DEFINICIJE POJMOVA

Član 2

U smislu ovog zakona:

(1) Rezidenti su:

1) pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici;

2) preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;

3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici;

4) fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana;

5) fizičko lice – strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana, osim diplomatsko-konzularnih predstavnika stranih zemalja i članova njihovih porodica;

6) korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;

7) diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koje se finansira iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica.

(2) Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena u tački (1) ovog člana.

(3) Banka je rezident – akcionarsko društvo sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, poslove platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom, kao i druge poslove u skladu sa zakonom.

(3a) Platna institucija je rezident – pravno lice sa sedištem u Republici koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za pružanje platnih usluga kao platna institucija, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.

(3b) Izdavalac elektronskog novca je lice sa sedištem u Republici koje izdaje elektronski novac, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, kao i strana institucija elektronskog novca, odnosno nerezident – pravno lice koje obavlja poslove koji odgovaraju poslovima institucije elektronskog novca u smislu zakona kojim se uređuju platne usluge.

(4) Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja.

(5) Strana sredstva plaćanja su:

1) devize – potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu;

2) efektivni strani novac – potraživanja u gotovini, odnosno papirni ili kovani novac koji glasi na stranu valutu.

(6) Instrumenti plaćanja su: čekovi, menice, akreditivi, doznake, platne kartice i drugi instrumenti plaćanja – potraživanja od izdavaoca – nerezidenta, koja glase na stranu valutu i mogu se unovčiti u stranu valutu.

(7) Hartije od vrednosti su hartije od vrednosti određene zakonom koji uređuje tržište kapitala.

(8) Domaće hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje rezident na domaćem i stranom tržištu, a mogu glasiti i na stranu valutu ako je to propisano posebnim zakonom.

(9) Strane hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje nerezident.

(10) Dugoročne hartije od vrednosti su dužničke hartije od vrednosti, sa rokom dospeća dužim od jedne godine.

(11) Kratkoročne hartije od vrednosti su dužničke hartije od vrednosti, sa rokom dospeća do godinu dana.

(12) Finansijski derivati su finansijski instrumenti u smislu zakona koji uređuje tržište kapitala.

(13) Devizno tržište je tržište na kome se kupuju i prodaju devize i efektivni strani novac.

(14) Menjački poslovi su poslovi kupovine od fizičkih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu.

(15) Tekući poslovi su poslovi zaključeni između rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala.

(16) Kapitalni poslovi su poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala.

Kapitalni poslovi iz stava 1. ove tačke su:

– direktne investicije,

– ulaganja u nekretnine,

– poslovi sa hartijama od vrednosti,

– poslovi sa finansijskim derivatima,

– poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,

– kreditni poslovi,

– garancijski poslovi,

– depozitni poslovi,

– poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje,

– jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički).

(17) Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica.

Pod ulaganjem u smislu stava 1. ove tačke smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).

Pod ulaganjem u smislu stava 1. ove tačke smatraju se i krediti i zajmovi sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani krediti i zajmovi).

(18) Poslovi sa hartijama od vrednosti su poslovi sa dugoročnim i kratkoročnim hartijama od vrednosti i vlasničkim hartijama od vrednosti.

(19) Kreditni poslovi su kreditni poslovi u Republici i kreditni poslovi sa inostranstvom.

(20) Kreditni poslovi u Republici su krediti koje banka odobrava rezidentu u devizama.

(21) Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti, koje odobrava banka ili strana banka, i zajmovi između rezidenata i nerezidenata, o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije.

Kreditni poslovi iz stava 1. ove tačke su:

– komercijalni krediti i zajmovi u devizama i dinarima povezani sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje i plaćanje unapred robe i usluga do godinu dana sa kamatom, odnosno preko godinu dana. Komercijalnim kreditom i zajmom smatra se i finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku – kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca obavezu izmiruje neposredno prodavcu,

– finansijski krediti i zajmovi u devizama koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku tako što sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na račun dužnika. Pod finansijskim kreditima i zajmovima podrazumevaju se i svi oblici finansiranja koje odobravaju banke, strane banke i druge strane finansijske institucije. Finansijskim kreditom smatra se i finansiranje trgovine robom ili pružanja usluga u kojoj rezident nije ugovorna strana u poslu, a koje odobrava banka.

Komercijalne i finansijske kredite i zajmove dužniku može odobriti jedan kreditor, odnosno zajmodavac ili grupa kreditora ili zajmodavaca (sindicirani kredit ili zajam).

Kreditni poslovi sa inostranstvom iz stava 1. ove tačke su i:

– subordinirani krediti i zajmovi iz tačke (17) stav 3. ovog člana u devizama,

– kratkoročni oročeni bankarski depoziti u devizama sa rokom otplate do godinu dana između banke i strane banke, koji se koriste tako što banka – kreditor uplaćuje sredstva na račun banke – dužnika,

– kratkoročne bankarske kreditne linije u devizama sa rokom otplate do godinu dana između banke i strane banke, koje se koriste tako što banka – kreditor vrši plaćanja po nalogu banke – dužnika,

– drugi poslovi koji imaju obeležja kreditnog posla sa inostranstvom.

Kreditnim poslovima sa inostranstvom iz stava 1. ove tačke smatraju se i:

– bankarske garancije, avali i drugi oblici jemstva koje banka daje u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu,

– jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident – pravno lice i preduzetnik daje u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, kao i jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident – pravno lice daje po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.

Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i krediti i zajmovi u dinarima koje u skladu sa odredbama ovog zakona međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države odobravaju rezidentima, kao i krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima.

(21a) Garancijski poslovi su poslovi izdavanja i pribavljanja garancija, avala, jemstava i drugih sredstava obezbeđenja, koje banka obavlja u skladu sa propisima o bankama, osim garancija iz tačke (21) stav 5. alineja prva ovog člana.

Garancijskim poslovima smatraju se i:

– jemstva koja rezident pravno lice daje nerezidentu po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izvođenja investicionih radova u Republici,

– garancije i jemstva koja rezident pravno lice pribavlja od nerezidenta po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izvođenja investicionih radova u inostranstvu, kao i po poslu sa drugim rezidentom pravnim licem u Republici,

– garancijski poslovi koje obavlja rezident – pravno lice koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.

(22) Depozitni poslovi, u smislu ovog zakona, jesu poslovi na osnovu ugovora o depozitu između nerezidenta i banke, kao i između rezidenta i banke u inostranstvu.

(23) Poslovi po osnovu ugovora o osiguranju obuhvataju plaćanja premija i osiguranih iznosa na osnovu ugovora između osiguravajućeg društva – nerezidenta i rezidenta kao osiguranika kao i između osiguravajućeg društva – rezidenta i nerezidenta kao osiguranika, u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje.

(24) Valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate).

(25) Lični prenos sredstava plaćanja je prenos sredstva iz Republike u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasniva na izvršenju posla – vrši se između rezidenta fizičkog lica i nerezidenta, uključuje poklone i pomoć, nasledstva, rente, podmirenje duga useljenika i sredstava koja iznose iseljenici.

(26) Fizički prenos sredstava plaćanja je svaki prenos gotovine u dinarima, kao i prenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u Republiku.

III TEKUĆI POSLOVI

Član 3

Plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši se slobodno, u skladu sa ovim zakonom.

Plaćanja i prenosi po osnovu tekućih poslova obuhvataju, bez ograničenja:

1) plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa inostranstvom u smislu zakona koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje;

2) plaćanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite;

3) povraćaj sredstava uloženih u investicije, kao i prenos u inostranstvo i unos dobiti po osnovu direktnih investicija;

4) prenose u korist fizičkih lica po osnovu: penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja, prenose po osnovu poreza i taksi, međudržavne saradnje, likvidiranih šteta po osnovu ugovora o osiguranju, prenose po osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka, prenose po osnovu dobitaka u igrama na sreću, naknada za koncesije, članarina i kazni (penala) i druge prenose, kao i prenose po osnovu iznosa troškova potrebnih za izdržavanja porodice.

Član 4

Izvoz i uvoz robe ili usluga ugovoreni u devizama ili dinarima koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili usluga unapred naplaćena, odnosno plaćena u devizama ili dinarima, koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se komercijalnim kreditima i zajmovima.

Član 5

(Brisan)

Član 6

Rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.

Vlada propisuje način obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana.

Banka, rezident – pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu izvršiti prebijanje dugovanja ili potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama sa potraživanjem ili dugovanjem po osnovu tih poslova, realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, kao i po osnovu direktnih investicija i ulaganja u nepokretnosti iz čl. 11. i 12. ovog zakona, na način koji propiše Narodna banka Srbije.

Član 7

Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata – fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.

Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu potraživanja, odnosno obavezu prenosioca da pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja.

Ugovor iz stava 2. ovog člana naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim stranama, podatke o osnovu po kom su nastala potraživanja i dugovanja koja su predmet prenosa, uključujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet prenosa.

Potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta – javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije mogu se prenositi, odnosno platiti ili naplatiti samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim potraživanja i dugovanja rezidenta – pravnog lica koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.

Član 8

Rezident ne može izvršiti naplatu, plaćanje ili izdati nalog za plaćanje, odnosno izvršiti prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave.

Čl. 8a i 9

(Brisani)

IV KAPITALNI POSLOVI

Član 10

Plaćanje, naplaćivanje i prenos po kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše se slobodno, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

1. Direktne investicije rezidenata i nerezidenata

Član 11

Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata – pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostranstvo vrši se slobodno, u skladu sa zakonom koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.

Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija nerezidenata u Republici vrši se slobodno, u skladu sa zakonom koji uređuje strana ulaganja.

Član 11a

Rezidenti – pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje u inostranstvu udela u kapitalu stranog pravnog lica koje se ne smatra direktnom investicijom.

Nerezidenti mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje udela u kapitalu rezidenta pravnog lica koje se ne smatra direktnom investicijom, u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva.

2. Ulaganja u nepokretnosti

Član 12

Plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima rezidenta u inostranstvu i nerezidenata u Republici vrši se slobodno, u skladu sa zakonom koji uređuje svojinsko pravne odnose.

3. Poslovi sa hartijama od vrednosti

Član 13

Rezidenti – pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije.

Rezidenti iz stava 1. ovog člana mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci Evropska unija, države članice Evropske unije i OECD, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države, kao i onih čiji su izdavaoci pravna lica koja imaju sedište u državama članicama Evropske unije.

Rezidenti iz stava 1. ovog člana mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje i drugih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu čiji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca propisuje Narodna banka Srbije.

Rezidenti mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje domaćih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu, a izdaju se u inostranstvu.

Banke mogu slobodno vršiti plaćanje i naplatu po osnovu kupovine i prodaje vlasničkih hartija od vrednosti kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti.

Narodna banka Srbije propisuje rokove i način izveštavanja o poslovima iz ovog člana.

Član 14

Nerezidenti mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje u Republici dugoročnih dužničkih kao i vlasničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala.

Narodna banka Srbije propisuje rokove i način izveštavanja o poslovima iz stava 1. ovog člana.

Član 15

Rezidenti – pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci Evropska unija, države članice Evropske unije, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije u kojima učestvuju države članice Evropske unije, kao i onih čiji su izdavaoci pravna lica koja imaju sedište u tim državama.

Banke mogu slobodno vršiti plaćanje i naplatu po osnovu kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci Evropska unija, države članice Evropske unije i OECD, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije u kojima učestvuju države članice Evropske unije i OECD, kao i onih čiji su izdavaoci pravna lica koja imaju sedište u tim državama.

Nerezidenti koji imaju sedište, odnosno prebivalište u državama članicama Evropske unije mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti u Republici, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Narodna banka Srbije propisuje rokove i način izveštavanja o poslovima iz ovog člana.

4. Poslovi sa finansijskim derivatima

Član 16

Plaćanje, naplata, prenos, prebijanje, kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima vrše se pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.

5. Poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima

Član 17

Rezidenti – društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima mogu da vrše plaćanja i naplatu po osnovu ulaganja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji uređuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Rezidenti – pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje i naplatu po osnovu ulaganja u inostrane investicione fondove posredstvom rezidenata – investicionih društava i društava za upravljanje investicionim fondovima u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Nerezidenti mogu vršiti plaćanje i naplatu po osnovu ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici u skladu sa odredbama zakona koji uređuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima.

6. Kreditni poslovi sa inostranstvom

Član 18

Kreditni poslovi iz člana 2. tačka (21) st. 2. i 3, stav 4. alineje prva i treća i stav 5. ovog zakona zaključuju se u pismenoj ili elektronskoj formi, odnosno na trajnom nosaču podataka koji omogućava čuvanje i reprodukovanje izvornih podataka u neizmenjenom obliku.

Kredite i zajmove u dinarima iz člana 2. tačka (21) stav 6. ovog zakona banci, rezidentu – pravnom licu i preduzetniku mogu odobravati samo međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države, i to pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije. Kredite u dinarima nerezidentima mogu odobravati samo banke, i to pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.

Banka može zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom iz člana 2. tačka (21) ovog zakona u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun i u tuđe ime i za tuđ račun. Pri obavljanju kreditnih poslova sa inostranstvom banka je dužna da od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate. Banka može u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom davati bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva u korist nerezidenta – kreditora po kreditnim poslovima sa inostranstvom, kao i po kreditnim poslovima između nerezidenata pod uslovom da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate. Banka može u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima.

Banka može učestvovati u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava nerezidentu pod uslovom da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate, a pod uslovima iz člana 21. ovog zakona u takvom kreditu ili zajmu koji se odobrava rezidentu.

Banka može kupiti potraživanje od nerezidenta – učesnika u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava dužniku, pod uslovima iz stava 4. ovog člana, kao i prodati nerezidentu svoje potraživanje po ovom osnovu.

Banka može učestvovati u sindiciranom komercijalnom kreditu ili zajmu koji se odobrava rezidentu ili nerezidentu za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, kupovati potraživanje od nerezidenta – učesnika u takvom sindiciranom kreditu i prodavati nerezidentu svoje potraživanje po ovom osnovu.

Rezident – pravno lice može uzimati kredite i zajmove iz inostranstva i odobravati nerezidentima komercijalne zajmove u svoje ime i za svoj račun i u svoje ime i za tuđ račun, dok finansijske zajmove može nerezidentima odobriti u svoje ime i za svoj račun u skladu sa članom 23. ovog zakona. Rezident – pravno lice može pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata po zajmovima koje odobrava nerezidentima, a jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata može davati u skladu sa članom 23. ovog zakona.

Rezident – pravno lice koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza, može obavljati kreditne poslove sa inostranstvom i prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja po tim poslovima, u skladu sa tim posebnim zakonom.

Rezident – preduzetnik može u svoje ime i za svoj račun uzimati kredite i zajmove iz inostranstva, davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, odobravati nerezidentu komercijalne zajmove i pribavljati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenata po kreditima koje odobrava nerezidentima.

Banka, rezident – pravno lice, preduzetnik i fizičko lice mogu zaključivati druge poslove koji imaju obeležja kreditnih poslova sa inostranstvom iz člana 2. tačka (21) stav 4. alineja četvrta ovog zakona u skladu sa propisom Narodne banke Srbije donetim na osnovu člana 24. ovog zakona.

Rezident – fizičko lice može iz inostranstva uzimati kredite i zajmove sa rokom otplate dužim od godinu dana, koji se koriste uplatom sredstava kredita na račun tog rezidenta kod banke, dok takve kredite i zajmove rezident – ogranak stranog pravnog lica može uzimati od nerezidenta – osnivača.

Rezident – fizičko lice može od nerezidenta sa sedištem, odnosno prebivalištem u državi članici Evropske unije uzimati kredite i zajmove i sa rokom otplate kraćim od godinu dana, koji se koriste uplatom sredstava kredita na račun tog rezidenta kod banke, dok takve kredite i zajmove rezident – ogranak stranog pravnog lica može uzimati od nerezidenta – osnivača sa sedištem u državi članici Evropske unije.

Nerezident može bez ograničenja davati garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva.

Član 19

Za izvršavanje obaveza iz zaključenog ugovora o kreditnom poslu sa inostranstvom odgovoran je rezident koji zaključi ugovor, kao i rezident po čijem ovlašćenju i za čiji račun je ugovor zaključen, odnosno banka i rezident – pravno lice koje od tog rezidenta kupi potraživanje, odnosno preuzme dug prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.

Republika i Narodna banka Srbije ne garantuju za izvršenje obaveza po kreditnom poslu sa inostranstvom, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom je ništav ako je zaključen suprotno odredbama stava 2. ovog člana.

Član 20

Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata – fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja rezidenata koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.

Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu potraživanja, odnosno obavezu prenosioca da pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja.

Ugovor iz stava 2. ovog člana naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim stranama, podatke o osnovu po kom su nastala potraživanja i dugovanja koja su predmet prenosa, uključujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet prenosa.

Potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom rezidenta – javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije mogu se prenositi, odnosno platiti ili naplatiti samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim potraživanja i dugovanja rezidenta – pravnog lica koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.

Član 21

Finansijski krediti uzeti iz inostranstva mogu se koristiti za plaćanje uvoza robe i usluga i finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zaključuju u okviru obavljanja svoje delatnosti, kao i za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje).

Rezidenti mogu finansijske kredite iz inostranstva uzimati i za druge namene na način i pod uslovima koje utvrdi Narodna banka Srbije.

Član 22

Narodna banka Srbije može utvrditi obim i uslove pod kojima banke mogu da uzmu kratkoročne oročene bankarske depozite i kratkoročne bankarske kreditne linije od stranih banaka.

Član 23

Rezident – pravno lice može odobravati finansijske zajmove nerezidentu – dužniku, kao i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i po kreditnim poslovima između nerezidenata.

Narodna banka Srbije može da propiše uslove i način obavljanja poslova iz ovog člana.

Obavljanje poslova iz ovog člana može se propisom iz stava 2. ovog člana ograničiti radi očuvanja javnog interesa i/ili finansijske stabilnosti.

Narodna banka Srbije propisuje ograničenja iz stava 3. ovog člana za pojedine slučajeve na osnovu ocene opravdanosti tih ograničenja u tim slučajevima (načelo pojedinačne procene), vodeći računa o ostvarivanju ciljeva zbog kojih su propisana (načelo targetiranosti) i o srazmernosti ograničenja.

Član 24

Narodna banka Srbije propisuje način, rokove i obrasce za izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom.

Kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici

Član 25

Banka može rezidentu – pravnom licu i preduzetniku odobriti kredit u devizama za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva.

Banka može rezidentu – fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji.

Garancijski poslovi

Član 26

Banka, u skladu sa propisima o bankama, izdaje i pribavlja garancije, avale, jemstva i druga sredstva obezbeđenja.

Izuzetno, banka ne može pribavljati garancije i jemstva od nerezidenata po potraživanjima u Republici, koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je država preuzela obavezu otplate prema inostranstvu.

Rezident – pravno lice, koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza, može obavljati garancijske poslove u skladu sa tim posebnim zakonom.

Rezident – pravno lice može dati jemstvo nerezidentu po poslu uvoza robe i usluge drugog rezidenta, kao i nerezidentu koji izvodi investicione radove u Republici.

Rezident – javno preduzeće i pravno lice sa državnim kapitalom ili pravno lice koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije može davati jemstvo nerezidentu po poslovima iz stava 4. ovog člana pod uslovima i na način koji propiše Vlada.

Rezident – pravno lice može pribaviti garanciju i jemstvo od nerezidenta po poslu izvoza i uvoza robe i usluga, po poslu izvođenja investicionih radova u inostranstvu drugom nerezidentu, po poslu izvođenja investicionih radova nerezidenta u Republici, kao i po poslu između tog rezidenta i drugog rezidenta – pravnog lica u Republici.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na garancije i jemstva iz člana 2. tačka (21) stav 5. ovog zakona, koje se smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom, a obavljaju se u skladu sa članom 18. ovog zakona.

7. Depozitni poslovi

Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu

Član 27

Banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u inostranstvu.

Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.

Depozitni poslovi nerezidenata u Republici

Član 28

Nerezident može na računu kod banke držati devize i dinare bez ograničenja, u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima banke mogu da otvaraju račune nerezidentima i način vođenja tih računa.

Prenos sredstava sa računa u inostranstvo

Član 29

Nerezident koji posluje preko nerezidentnog računa i rezident – ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko rezidentnog računa vrše prenos sa tih računa u inostranstvo pod uslovom da su prethodno izmirili poreske obaveze iz tog posla prema Republici, o čemu podnosi potvrdu nadležnog poreskog organa o izmirenim poreskim obavezama.

Prenos sredstava u inostranstvo sa štednog deviznog i dinarskog računa nerezidenta kod banke vrši se slobodno.

Strana banka koja drži sredstva na računu kod banke u Republici ne podleže obavezi iz stava 1. ovog člana.

Prenos sredstava u inostranstvo sa namenskih računa nerezidenta otvorenih za trgovanje hartijama od vrednosti ne podleže obavezi iz stava 1. ovog člana, ukoliko je tako uređeno međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

8. Plaćanja po osnovu ugovora o osiguranju

Član 30

Rezidenti – društva za osiguranje mogu da vrše plaćanja radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje poslove osiguranja.

Rezident može plaćati premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, pod uslovom da je takav ugovor dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja.

9. Jednostrani prenosi sredstava plaćanja – lični i fizički prenosi

Član 31

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva.

Član 31a

(Brisan)

V PLATNI PROMET

Član 32

Platni promet sa inostranstvom obavlja se u devizama i u dinarima preko banke.

Rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca – radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Platni promet sa inostranstvom rezidenti mogu obavljati i preko platne institucije i javnog poštanskog operatora koji pruža platne usluge, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge. Prijem sredstava iz inostranstva preko izdavaoca elektronskog novca rezidenti – humanitarne organizacije mogu ostvarivati i po osnovu donacija u humanitarne svrhe.

Sredstva rezidenata, koja se vode kod strane institucije elektronskog novca radi plaćanja, odnosno naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga, odnosno po osnovu prijema donacija u humanitarne svrhe, ne smatraju se depozitom u smislu člana 27. stav 2. ovog zakona.

Rezidenti iz člana 36. ovog zakona, platni promet sa inostranstvom obavljaju preko Narodne banke Srbije.

Platni promet po finansijskim i subordiniranim kreditima i zajmovima u devizama, kreditima i zajmovima koje od nerezidenta uzimaju rezidenti – fizička lica i ogranci stranih pravnih lica, kao i po kreditima i zajmovima u dinarima koji se rezidentima odobravaju u skladu sa članom 18. stav 2. ovog zakona, može se vršiti samo ukoliko su rezidenti o tim poslovima prethodno izvestili Narodnu banku Srbije u skladu sa ovim zakonom.

Pod uslovom iz stava 5. ovog člana vrši se i platni promet po komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku – kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca obavezu izmiruje neposredno prodavcu.

Platni promet po ostalim kreditnim poslovima sa inostranstvom može se vršiti i bez prethodnog izveštavanja Narodne banke Srbije o tim poslovima.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima.

Član 33

Rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen ovim zakonom.

Rezident – dužnik po dinarskom kreditu koji uzima od međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države može izvršiti plaćanje i drugoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji i razvojnoj banci ili finansijskoj instituciji čiji su osnivači strane države, a ne onoj kojoj duguje po tom poslu.

Poslovi iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu potraživanja, odnosno da je saglasan sa prenosom dugovanja.

Ugovor, odnosno izjava rezidenta naročito sadrži identifikacione podatke o svim učesnicima u poslu, podatke o osnovu po kome je nastalo potraživanje i dugovanje iz osnovnog posla i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet poslova iz st. 1. i 2. ovog člana.

Rezident – javno preduzeće i pravno lice sa državnim kapitalom ili pravno lice koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu po poslovima iz st. 1. i 2. ovog člana samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim ako je u pitanju rezident – pravno lice koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.

Rezidenti su dužni da o promenama po kreditnim poslovima sa inostranstvom određenim u st. 1. i 2. ovog člana izveste Narodnu banku Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona.

Član 34

Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici se vrši u dinarima.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu:

1) deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 25. ovog zakona;

2) kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. i 20. ovog zakona – na osnovu ugovora;

3) uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;

4) premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja;

5) po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;

6) donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe, u skladu sa propisima kojima se uređuju donacije;

7) garancijskih poslova iz člana 26. ovog zakona, po osnovnom poslu koji se vrši u devizama;

8) naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu;

9) uplate zarada rezidentima – fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, kao i zaposlenima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici;

10) kupoprodaje softvera i drugih digitalnih proizvoda na internetu koji se isporučuju isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Republici.

Plaćanje, naplaćivanje i prenos mogu se vršiti i u devizama po osnovu programa i projekata koji se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije u kojima učestvuje Republika, pri čemu sredstva mogu biti prosleđivana do ugovarača, odnosno korisnika i projektnih partnera u skladu sa odgovarajućim ugovorom za sprovođenje aktivnosti na osnovu razvojne pomoći Evropske unije.

Banka može po nalogu nerezidenta – kupca robe ili usluge, kome odobrava komercijalni kredit za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga, vršiti u Republici plaćanje u devizama rezidentu – prodavcu te robe ili pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu.

Plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama po poslovima koji su uređeni zakonima koji uređuju tržište kapitala i osiguranje depozita.

Plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Banka na zahtev rezidenta može vršiti prenos sredstava u devizama sa deviznog računa tog rezidenta na njegov devizni račun kod druge banke, a na zahtev rezidenta – fizičkog lica i na devizni račun člana porodice kod te ili druge banke, uz dokaz da je u pitanju supružnik ili srodnik do trećeg stepena srodstva.

Dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.

Narodna banka Srbije propisuje u kojim slučajevima i pod kojim uslovima se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu.

Član 35

Banka drži devize i kod druge banke, odnosno kod Narodne banke Srbije.

Rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje banci.

Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima banke otvaraju devizne račune i način vođenja tih računa i deviznih štednih uloga rezidenata.

Visina, način obračuna i plaćanja kamate, kao i valuta u kojoj se plaćaju kamate i glavnica, utvrđuju se ugovorom između banke i rezidenta.

Član 36

Rezidenti – korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, devizne račune vode kod Uprave za trezor u okviru sistema konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano, a devize i efektivni strani novac koji ostvare u svom poslovanju mogu da prodaju Narodnoj banci Srbije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može odobriti korisniku iz stava 1. ovog člana otvaranje deviznog računa kod ovlašćene banke za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije ili obavljanje pojedinih poslova platnog prometa sa inostranstvom preko izdavaoca elektronskog novca ili platne institucije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika.

Narodna banka Srbije propisuje način obavljanja poslova između Narodne banke Srbije i Uprave za trezor koji se obavljaju preko sistema konsolidovanog računa trezora iz stava 1. ovog člana.

Izveštavanje po osnovu platnog prometa

Član 37

Narodna banka Srbije propisuje rezidentima obavezu izveštavanja o plaćanju, naplaćivanju i prenosu po poslovima platnog prometa iz čl. 32. i 34. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, na osnovu podataka iz izveštaja iz stava 1. ovog člana, izrađuje projekciju platnog bilansa Republike kao analitičku podlogu za utvrđivanje ciljeva i zadataka monetarne politike i prati ostvarivanje te projekcije.

VI DEVIZNO TRŽIŠTE I KURS DINARA

Devizno tržište

Član 38

Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu, za namene koje su dozvoljene ovim zakonom.

Kupovina i prodaja deviza i efektivnog stranog novca na deviznom tržištu u Republici vrši se neposredno:

1) između banaka i rezidenata, kao i između banaka i nerezidenata;

2) između banaka;

3) između banaka i Narodne banke Srbije;

4) između rezidenata koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova i Narodne banke Srbije;

5) između banaka i rezidenata koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova;

6) između rezidenata iz člana 2. tačka (1) odredba pod 6) ovog zakona i Narodne banke Srbije.

Kupovinu i prodaju efektivnog stranog novca na deviznom tržištu obavlja banka, Narodna banka Srbije, kao i drugi rezidenti koji u skladu sa ovim zakonom obavljaju menjačke poslove.

Narodna banka Srbije propisuje uslove i način rada deviznog tržišta.

Član 39

Menjačke poslove mogu da obavljaju:

1) banke i rezident – privredni subjekt koji menjačke poslove obavlja na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njegova delatnost;

2) rezidenti – pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje menjačkih poslova (u daljem tekstu: ovlašćeni menjač).

Rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova (u daljem tekstu: ovlašćenje), na osnovu podnetog zahteva, izdaje Narodna banka Srbije kada utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava sledeće uslove:

1) da je kao privredni subjekat registrovan kod nadležnog organa;

2) da sa bankom ima zaključen ugovor o obavljanju menjačkih poslova koji ne proizvodi pravno dejstvo ako privredni subjekt nema ovlašćenje;

3) da vlasnik, odnosno osnivač privrednog subjekta, odnosno direktor/član upravnog odbora i/ili drugo odgovorno lice privrednog subjekta, odnosno direktor/član upravnog odbora i/ili drugo odgovorno lice osnivača privrednog subjekta i radnik koji će neposredno obavljati menjačke poslove nije pravnosnažno osuđen za krivična dela protiv privrede, imovine, života i tela, protiv javnog reda i mira, službene dužnosti, pranja novca, finansiranja terorizma i pravnog saobraćaja i/ili za drugo krivično delo i/ili privredni prestup koji to lice čine nepodobnim u vezi sa obavljanjem menjačkih poslova;

4) da privredni subjekt – pravno lice koje podnosi zahtev i osnivač privrednog subjekta – pravno lice nije osuđeno pravnosnažnom presudom za krivično delo, kao i da se protiv njega ne vodi krivični postupak, u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela i/ili da nije osuđeno pravnosnažnom presudom za privredni prestup koji to lice čine nepodobnim u vezi sa obavljanjem menjačkih poslova, u smislu zakona kojim se uređuje privredni prestup;

5) da je organizaciono i kadrovski osposobljen i tehnički opremljen za obavljanje menjačkih poslova.

Pod kadrovskom osposobljenošću za obavljanje menjačkih poslova podrazumeva se da radnici koji neposredno obavljaju menjačke poslove kod privrednog subjekta imaju najmanje srednju stručnu spremu i certifikat za obavljanje menjačkih poslova, osim u slučaju da privredni subjekt menjačke poslove obavlja na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njegova delatnost.

Pod organizacionom osposobljenošću podrazumeva se obezbeđenje adekvatnog poslovnog prostora.

Pod tehničkom opremljenošću podrazumeva se obezbeđenje adekvatne opreme i informacionog sistema koji omogućava obavljanje menjačkih poslova na propisan način.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način davanja ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, kao i bliže uslove i način obavljanja menjačkih poslova i kontrole obavljanja tih poslova.

U slučaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije doneće rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje ovlašćenja.

Narodna banka Srbije o podnetom zahtevu odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva sa kompletnom dokumentacijom.

Narodna banka Srbije može odbiti zahtev iz stava 2. ovog člana ako utvrdi da su saradnici vlasnika, odnosno osnivača ili odgovornog lica privrednog subjekta, podnosioca zahteva iz toga stava – lica koja su pravnosnažno osuđena za krivično delo iz stava 2. tačka 3) ovog člana.

Pod saradnikom iz stava 9. ovog člana smatra se:

1) svako fizičko lice koje je član organa upravljanja ili drugo odgovorno lice kod pravnog subjekta u kojem je osnivač, vlasnik ili odgovorno lice privrednog subjekta na rukovodećem položaju ili je stvarni vlasnik tog subjekta;

2) svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik pravnog subjekta u kojem je osnivač, vlasnik ili odgovorno lice privrednog subjekta na rukovodećem položaju;

3) svako fizičko lice koje sa osnivačem, vlasnikom ili odgovornim licem privrednog subjekta ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim subjektom.

Narodna banka Srbije ima pravo da od nadležnog organa koji vodi evidenciju o osuđivanosti za krivična dela zahteva podatke o osuđivanosti za osnivače i vlasnike privrednog subjekta, povezana lica tih osnivača i vlasnika u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, odgovorna lica privrednog subjekta i saradnika iz stava 10. ovog člana, a osnivači, odnosno vlasnici privrednog subjekta dužni su da pri podnošenju zahteva iz stava 2. ovog člana, kao i na zahtev Narodne banke Srbije, dostave spisak saradnika osnivača, vlasnika i odgovornih lica privrednog subjekta.

Narodna banka Srbije propisuje postupak i uslove za sticanje certifikata za obavljanje menjačkih poslova, utvrđuje jedinstveni program obuke za obavljanje menjačkih poslova i uslove koje moraju da ispunjavaju predavači koji vrše obuku.

Certifikat za obavljanje menjačkih poslova izdaje Narodna banka Srbije, o čemu vodi odgovarajući registar.

Rešenje Narodne banke Srbije iz st. 2. i 7. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Član 39a

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova kad utvrdi:

1) da je ovlašćeni menjač prestao da ispunjava uslove za obavljanje menjačkih poslova predviđene ovim zakonom i propisom Narodne banke Srbije;

2) da ovlašćeni menjač nije počeo sa radom u roku od 30 dana od dana prijema ovlašćenja;

3) da je ovlašćenje izdato na osnovu neistinitih i netačnih podataka;

4) da ovlašćeni menjač nije izvršio nalog za otklanjanje nepravilnosti, odnosno nezakonitosti iz rešenja Narodne banke Srbije;

5) da ovlašćeni menjač bez opravdanog razloga ne obavlja menjačke poslove u trajanju dužem od pet radnih dana.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i ako ovlašćeni menjač u pisanoj formi podnese zahtev Narodnoj banci Srbije za prestanak obavljanja menjačkih poslova.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o privremenoj zabrani obavljanja menjačkih poslova na kontrolisanom menjačkom mestu u periodu do 30 radnih dana ako ovlašćeni menjač ne omogući ovlašćenom licu Narodne banke Srbije uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju ili onemogući pregled predmeta, prostorija ili drugih objekata, odnosno ne dozvoli privremeno oduzimanje efektivnog stranog novca, čekova i gotovine u dinarima.

Rešenje Narodne banke Srbije iz st. 1. do 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, ali tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti niti odložiti njegovo izvršenje.

Kurs dinara

Član 40

Kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira se slobodno, u skladu sa ponudom i tražnjom deviza.

Član 41

Zvanični srednji kurs dinara formira se na način utvrđen propisom Narodne banke Srbije.

Za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje se zvanični srednji kurs dinara.

Za obračun carine i drugih uvoznih dažbina primenjuje se zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina, u skladu sa zakonom koji uređuje carine.

VII ZAŠTITNE MERE

Član 42

U slučaju nastupanja ozbiljnijih poremećaja u platnom bilansu, kada kretanje kapitala prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne poteškoće u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa, koje su rezultat prekomernog priliva ili odliva kapitala iz Republike, Vlada na predlog Narodne banke Srbije može doneti neophodne zaštitne mere po poslovima regulisanim ovim zakonom.

Zaštitne mere iz stava 1. ovog člana mogu se primenjivati dok traju poremećaji zbog kojih su donesene, a najduže šest meseci od dana njihovog donošenja.

Član 43

Narodna banka Srbije ili Vlada može uvesti dodatne zaštitne mere, ako je to neophodno, sa ciljem sprovođenja sankcija Organizacije ujedinjenih nacija ili drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član, koje ove organizacije sprovode prema drugim zemljama.

VIII DEVIZNA KONTROLA

Član 44

Poslovi iz ovog zakona podležu deviznoj kontroli.

Kontrolu deviznog poslovanja vrše organi kontrole – Narodna banka Srbije, carinski organi, odnosno drugi nadležni organi koji imaju pravo da, radi provere, zahtevaju svu dokumentaciju o tom poslovanju kao i drugu dokumentaciju neophodnu za deviznu kontrolu.

Član 45

Narodna banka Srbije vrši kontrolu deviznog poslovanja banaka, institucija elektronskog novca sa sedištem u Republici i platnih institucija – u postupku koji je utvrđen zakonom kojim se uređuje njihovo poslovanje.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu platnog prometa sa inostranstvom koji obavlja javni poštanski operator – u postupku koji je utvrđen zakonom kojim se uređuju platne usluge.

Član 46

Narodna banka Srbije vrši kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjačkog poslovanja – u postupku koji je utvrđen ovim zakonom i propisom Narodne banke Srbije kojim se bliže uređuju uslovi i način vršenja ove kontrole.

Kontrola iz stava 1. ovog člana je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti obavljanja menjačkih i deviznih poslova shodno propisima kojima se uređuje devizno poslovanje.

Narodna banka Srbije može u toku kontrole, uz izdavanje potvrde, privremeno oduzeti devize, efektivni strani novac, čekove, hartije od vrednosti, dinare, predmete, isprave i dokumentaciju, ako postoji osnovana sumnja da su upotrebljeni ili bili namenjeni ili nastali izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja.

U postupku kontrole iz ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem.

Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor, ali tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti ni odložiti njegovo izvršenje.

Član 47

Carinski organ vrši kontrolu iznošenja iz Republike i unošenja u Republiku, efektivnog stranog novca, dinara, čekova i hartija od vrednosti u putničkom, robnom i poštanskom saobraćaju.

Član 48

Carinski organ na graničnom prelazu privremeno oduzima od rezidenta i nerezidenta uz izdavanje potvrde, dinare i efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti koji glase na stranu valutu koji prelaze iznos koji propiše Narodna banka Srbije.

Član 49

Organi kontrole dužni su da sarađuju u vršenju devizne kontrole i da stavljaju na raspolaganje podatke, nalaze i informacije kojima raspolažu a potrebni su za vršenje devizne kontrole kao i da, po potrebi, angažuju druge nadležne organe.

Član 49a

Narodna banka Srbije utvrđuje autentičnost efektivnog stranog novca (stranih novčanica i kovanog novca) ako postoji sumnja u njihovu autentičnost.

Narodna banka Srbije propisuje način postupanja sa efektivnim stranim novcem za koji postoji sumnja da je falsifikovan.

Zabranjena je izrada, prodaja, uvoz i distribucija, radi prodaje ili u ostale komercijalne svrhe, medalja i žetona koji nalikuju stranom kovanom novcu – evru.

Narodna banka Srbije propisuje obeležja na osnovu kojih se utvrđuje sličnost medalja i žetona stranom kovanom novcu – evru.

Čl. 50-54

(Brisano)

Član 55

Devize, efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti, koje su privremeno oduzeli zbog osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj – organi kontrole dužni su da deponuju na račun Narodne banke Srbije ili u ostavu kod Narodne banke Srbije, a dinare – na račun Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja.

Član 56

(Brisan)

X KAZNENE ODREDBE

1. Krivično delo

Član 57

Ko kupuje od fizičkih lica ili ko prodaje tim licima efektivni strani novac i čekove koji glase na stranu valutu bez ovlašćenja Narodne banke Srbije, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.

Za pokušaj izvršenja dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.

Član 58

Ko izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od jedne do deset godina.

Za pokušaj izvršenja dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.

2. Prekršaji

Član 59

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica, banka i nerezident – pravno lice:

1) ako ne izvrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga na način koji propiše Vlada (član 6. st. 1. i 2);

2) ako ne izvrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom na način koji propiše Narodna banka Srbije (član 6. stav 3);

3) ako prenese, odnosno plati ili naplati potraživanje i dugovanje koje nije nastalo po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata (član 7. stav 1);

4) ako posao iz člana 7. stav 1. ovog zakona ne izvrši na osnovu ugovora, odnosno ne dostavi obaveštenje dužniku iz osnovnog posla o izvršenom prenosu potraživanja ili ne pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja (član 7. stav 2);

5) ako ugovor ne sadrži podatke iz člana 7. stav 3. ovog zakona;

6) ako prenese, odnosno plati ili naplati potraživanja ili dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta – javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije suprotno članu 7. stav 4. ovog zakona;

7) ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (član 8);

8) ako izvrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija suprotno članu 11. ovog zakona;

9) ako izvrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, odnosno Republici suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);

10) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje stranih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 13. st. 2. i 3. ovog zakona;

11) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje u Republici dugoročnih dužničkih, kao i vlasničkih hartija od vrednosti, suprotno zakonu koji uređuje tržište kapitala (član 14. stav 1);

12) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 15. stav 1. ovog zakona;

13) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 15. stav 2. ovog zakona;

14) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti u Republici suprotno članu 15. stav 3. ovog zakona;

15) ako izvrši plaćanje, naplatu, prenos, prebijanje, kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima, suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 16);

16) ako izvrši plaćanje ili naplatu po osnovu ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona kojim se uređuju poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 1);

17) ako izvrši plaćanje ili naplatu po osnovu ulaganja u inostrane investicione fondove suprotno članu 17. stav 2. ovog zakona;

18) ako izvrši plaćanje ili naplatu po osnovu ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji uređuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 3);

19) ako kreditni posao sa inostranstvom zaključi suprotno članu 18. stav 1. ovog zakona;

20) ako odobri kredit ili zajam u dinarima iz člana 18. stav 2. ovog zakona suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 18. stav 2);

21) ako pri obavljanju kreditnih poslova sa inostranstvom, davanju bankarskih garancija, avala i drugih oblika jemstva u korist nerezidenta – kreditora po kreditnim poslovima sa inostranstvom, kao i po kreditnim poslovima između nerezidenata i pri odobravanju kredita nerezidentima postupi suprotno članu 18. stav 3. ovog zakona;

22) ako učestvuje u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu suprotno članu 18. stav 4. ovog zakona;

23) ako kupi potraživanje od nerezidenta – učesnika u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava dužniku, suprotno uslovima iz člana 18. stav 4. ovog zakona (član 18. stav 5);

24) ako postupi suprotno članu 18. stav 6. ovog zakona;

25) ako postupi suprotno članu 18. stav 7. ovog zakona;

26) ako obavlja kreditne poslove sa inostranstvom ili prenese, odnosno plati ili naplati potraživanje i dugovanje po tim poslovima suprotno odredbama posebnog zakona (član 18. stav 8);

27) ako postupi suprotno članu 18. stav 10. ovog zakona;

28) ako postupi suprotno članu 18. stav 11. ovog zakona;

28a) ako postupi suprotno članu 18. stav 12. ovog zakona;

29) ako zaključi ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom suprotno članu 19. ovog zakona;

30) ako posao iz člana 20. stav 1. ovog zakona ne izvrši na osnovu ugovora, odnosno ne dostavi obaveštenje dužniku iz osnovnog posla o izvršenom prenosu potraživanja ili ne pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja (član 20. stav 2);

31) ako ugovor ne sadrži podatke iz člana 20. stav 3. ovog zakona;

32) ako prenese, odnosno plati ili naplati potraživanja ili dugovanja koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom rezidenta – javnog preduzeća i pravnog lica sa državnim kapitalom ili pravnog lica koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije suprotno članu 20. stav 4. ovog zakona;

33) ako finansijski kredit uzet iz inostranstva koristi suprotno članu 21. stav 1. ovog zakona;

34) ako finansijski kredit uzet iz inostranstva koristi suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju namene, način i uslovi uzimanja tih kredita (član 21. stav 2);

35) ako uzme kratkoročni oročeni bankarski depozit i kratkoročnu bankarsku kreditnu liniju od strane banke suprotno članu 22. ovog zakona;

36) ako postupi suprotno članu 23. stav 1. ovog zakona;

37) ako postupi suprotno propisu Narodne banke Srbije iz člana 23. stav 2. ovog zakona;

tač. 38) do 41) (brisane)

42) ako ne izvesti Narodnu banku Srbije o kreditnom poslu sa inostranstvom na način i u roku koji propiše Narodna banka Srbije (član 24);

43) ako odobri kredit u devizama suprotno članu 25. ovog zakona;

44) ako garancijske poslove iz člana 26. stav 1. ovog zakona obavlja suprotno propisima o bankama;

45) ako od nerezidenta pribavlja garancije i jemstva od nerezidenata po potraživanjima u Republici koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je država preuzela obavezu otplate prema inostranstvu (član 26. stav 2);

46) ako obavlja garancijske poslove suprotno odredbama posebnog zakona (član 26. stav 3);

47) ako da jemstvo nerezidentu suprotno članu 26. stav 4. ovog zakona;

48) ako da jemstvo nerezidentu suprotno propisu Vlade (član 26. stav 5);

49) ako pribavi garanciju ili jemstvo nerezidenta suprotno članu 26. stav 6. ovog zakona;

50) ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);

51) ako na računu kod banke drži devize i dinare suprotno ovom zakonu (član 28. stav 1);

52) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 28. stav 2);

53) ako lice iz člana 29. stav 1. ovog zakona izvrši prenos sredstava sa nerezidentnog, odnosno rezidentnog računa u inostranstvo, suprotno članu 29. stav 1. ovog zakona;

54) ako izvrši plaćanje radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo suprotno zakonu koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 1);

55) ako izvrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 2);

56) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije koji uređuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva (član 31);

57) ako platni promet sa inostranstvom obavlja suprotno članu 32. st. 1. i 2. ovog zakona;

58) ako platni promet sa inostranstvom ne obavi preko Narodne banke Srbije (član 32. stav 4);

59) ako platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom izvrši suprotno članu 32. st. 5. i 6. ovog zakona;

60) ako obavi platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 32. stav 8);

61) ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (član 33. stav 1);

62) ako postupi suprotno članu 33. stav 2. ovog zakona;

63) ako poslove iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora ili izjave (član 33. stav 3);

64) ako ugovor, odnosno izjava ne sadrži podatke iz člana 33. stav 4. ovog zakona;

65) ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu suprotno članu 33. stav 5. ovog zakona;

66) ako o promenama po kreditnim poslovima sa inostranstvom iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne izvesti Narodnu banku Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona (član 33. stav 6);

67) ako plaćanje, naplatu i prenos u Republici izvrši suprotno članu 34. ovog zakona;

68) ako plaćanje, naplatu, uplatu i isplatu u efektivnom stranom novcu izvrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 9);

69) ako ne drži devize kod banke, odnosno Narodne banke Srbije (član 35. stav 1);

70) ako ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda banci (član 35. stav 2);

71) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 35. stav 3);

72) (brisana)

73) ako devizne račune ne vode kod Uprave za trezor u okviru sistema konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije (član 36. stav 1);

74) ako postupi suprotno članu 36. stav 2. ovog zakona;

75) ako ne postupi u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 37. stav 1);

76) ako devize i efektivni strani novac kupi i proda izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);

77) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 38. stav 4);

78) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 39. stav 6);

79) ako za potrebe knjigovodstva i statistike ne primeni zvanični srednji kurs dinara (član 41. stav 2);

80) ako za obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne primeni zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina u skladu sa zakonom koji uređuje carine (član 41. stav 3);

81) ako postupi suprotno merama iz člana 42. ovog zakona;

82) ako postupi suprotno merama iz člana 43. ovog zakona;

83) ako ne izda potvrdu na graničnom prelazu za privremeno oduzete dinare i efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu, a koje prelaze iznos koji propiše Narodna banka Srbije (član 48);

84) ako postupi suprotno članu 49a stav 3. ovog zakona;

85) ako privremeno oduzete devize, efektivni strani novac, dinare, čekove i hartije od vrednosti ne deponuje na račun Narodne banke Srbije ili u ostavu kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja (član 55).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u rezidentu – pravnom licu ili nerezidentu, odgovorno lice u banci – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u rezidentu iz člana 36. stav 1. ovog zakona – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u rezidentu – ogranku stranog pravnog lica – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Član 60

(Brisan)

Član 61

Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – preduzetnik:

1) ako ne izvrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga na način koji propiše Vlada (član 6. st. 1. i 2);

2) ako ne izvrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom na način koji propiše Narodna banka Srbije (član 6. stav 3);

3) ako prenese, kupi ili proda, odnosno plati ili naplati potraživanje i dugovanje koje nije nastalo po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata (član 7. stav 1);

4) ako posao iz člana 7. stav 1. ovog zakona ne izvrši na osnovu ugovora, odnosno ne dostavi obaveštenje dužniku iz osnovnog posla o izvršenom prenosu potraživanja ili ne pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja (član 7. stav 2);

5) ako ugovor ne sadrži podatke iz člana 7. stav 3. ovog zakona;

6) ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (član 8);

7) ako izvrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvo suprotno zakonu koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje (član 11. stav 1);

8) ako izvrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);

9) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje stranih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 13. st. 2. i 3. ovog zakona;

10) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 15. stav 1. ovog zakona;

11) ako izvrši plaćanje, naplatu, prenos, prebijanje, kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 16);

12) ako izvrši plaćanje ili naplatu po osnovu ulaganja u inostrane investicione fondove suprotno članu 17. stav 2. ovog zakona;

13) ako kreditni posao sa inostranstvom zaključi suprotno članu 18. stav 1. ovog zakona;

14) ako postupi suprotno članu 18. stav 9. ovog zakona;

15) ako postupi suprotno članu 18. stav 10. ovog zakona;

16) ako zaključi ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom suprotno članu 19. ovog zakona;

17) ako posao iz člana 20. stav 1. ovog zakona ne izvrši na osnovu ugovora, odnosno ne dostavi obaveštenje dužniku iz osnovnog posla o izvršenom prenosu potraživanja ili ne pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja (član 20. stav 2);

18) ako ugovor ne sadrži podatke iz člana 20. stav 3. ovog zakona;

19) ako finansijski kredit uzet iz inostranstva koristi suprotno članu 21. stav 1. ovog zakona (član 21. stav 1);

20) ako finansijski kredit uzet iz inostranstva koristi suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju namene, način i uslovi uzimanja tih kredita (član 21. stav 2);

21) ako ne izvesti Narodnu banku Srbije o kreditnom poslu sa inostranstvom na način i u roku koji propiše Narodna banka Srbije (član 24);

22) ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);

23) ako izvrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 2);

24) ako platni promet sa inostranstvom obavlja suprotno članu 32. st. 1, 2, 5. i 6. ovog zakona;

25) ako obavi platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 32. stav 8);

26) ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (član 33. stav 1);

27) ako postupi suprotno članu 33. stav 2. ovog zakona;

28) ako poslove iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora ili izjave (član 33. stav 3);

29) ako ugovor, odnosno izjava ne sadrži podatke iz člana 33. stav 4. ovog zakona;

30) ako o promenama po kreditnim poslovima sa inostranstvom iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne izvesti Narodnu banku Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona (član 33. stav 6);

31) ako plaćanje, naplatu i prenos u Republici izvrši suprotno članu 34. ovog zakona;

32) ako plaćanje, naplatu, uplatu i isplatu u efektivnom stranom novcu izvrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 9);

33) ako ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda banci (član 35. stav 2);

34) ako ne postupi u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 37. stav 1);

35) ako devize i efektivni strani novac kupi i proda izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);

36) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 39. stav 6);

37) ako za potrebe knjigovodstva i statistike ne primeni zvanični srednji kurs dinara (član 41. stav 2);

38) ako postupi suprotno merama iz člana 42. ovog zakona;

39) ako postupi suprotno merama iz člana 43. ovog zakona;

40) ako postupi suprotno članu 49a stav 3. ovog zakona.

Član 62

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – fizičko lice:

1) ako izvrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga (član 6. stav 1);

2) ako izvrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom (član 6. stav 3);

3) ako postupi suprotno članu 7. stav 1. ovog zakona;

4) ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (član 8);

5) ako izvrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvo suprotno zakonu koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje (član 11. stav 1);

6) ako izvrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);

7) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje stranih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 13. st. 2. i 3. ovog zakona;

8) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 15. stav 1. ovog zakona;

9) ako izvrši plaćanje, naplatu, prenos, prebijanje, kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima, suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 16);

10) ako izvrši plaćanje ili naplatu po osnovu ulaganja u inostrane investicione fondove suprotno članu 17. stav 2. ovog zakona;

11) ako kreditni posao sa inostranstvom zaključi suprotno članu 18. stav 1. ovog zakona;

12) ako postupi suprotno članu 18. stav 10. ovog zakona;

13) ako postupi suprotno članu 18. stav 11. ovog zakona;

13a) ako postupi suprotno članu 18. stav 12. ovog zakona;

14) ako postupi suprotno članu 20. stav 1. ovog zakona;

15) ako ne izvesti Narodnu banku Srbije o kreditnom poslu sa inostranstvom u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona (član 24);

16) ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);

17) ako izvrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 2);

18) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije koji uređuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva (član 31);

19) ako platni promet sa inostranstvom obavlja suprotno članu 32. st. 1, 2. i 5. ovog zakona;

20) ako obavi platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 32. stav 8);

21) ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (član 33. stav 1);

22) ako poslove iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora ili izjave (član 33. stav 3);

23) ako ugovor, odnosno izjava ne sadrži podatke iz člana 33. stav 4. ovog zakona;

24) ako o promenama po kreditnim poslovima sa inostranstvom iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne izvesti Narodnu banku Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona (član 33. stav 6);

25) ako plaćanje, naplatu i prenos u Republici izvrši suprotno članu 34. ovog zakona;

26) ako plaćanje, naplatu, uplatu i isplatu u efektivnom stranom novcu izvrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 9);

27) ako ne postupi u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 37. stav 1);

28) ako devize i efektivni strani novac kupi i proda izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);

29) ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona;

30) ako postupi suprotno članu 49a stav 3. ovog zakona.

Član 62a

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj izdavalac elektronskog novca sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno platna institucija i javni poštanski operator ako platni promet sa inostranstvom obavljaju suprotno članu 32. ovog zakona.

Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu iz tog stava novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Član 63

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj nerezident – fizičko lice:

1) ako posao iz člana 7. stav 1. ovog zakona ne izvrši na osnovu ugovora, odnosno ne dostavi obaveštenje dužniku iz osnovnog posla o izvršenom prenosu potraživanja ili ne pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja (član 7. stav 2);

2) ako ugovor ne sadrži podatke iz člana 7. stav 3. ovog zakona;

3) ako izvrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u Republici suprotno zakonu koji uređuje strana ulaganja (član 11. stav 2);

4) ako izvrši plaćanje radi kupovine udela u kapitalu rezidenta pravnog lica koje se ne smatra direktnom investicijom suprotno zakonu koji uređuje privredna društva (član 11a stav 2);

5) ako izvrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u Republici suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);

6) ako izvrši plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih, kao i vlasničkih hartija od vrednosti suprotno zakonu koji uređuje tržište kapitala (član 14. stav 1);

7) ako izvrši plaćanje radi kupovine ili naplatu radi prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti u Republici suprotno članu 15. stav 3. ovog zakona;

8) ako izvrši plaćanje radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji uređuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 3);

9) ako kreditni posao sa inostranstvom u devizama zaključi suprotno članu 18. stav 1. ovog zakona;

10) ako posao iz člana 20. stav 1. ovog zakona ne izvrši na osnovu ugovora, odnosno ne dostavi obaveštenje dužniku iz osnovnog posla o izvršenom prenosu potraživanja ili ne pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja (član 20. stav 2);

11) ako ugovor ne sadrži podatke iz člana 20. stav 3. ovog zakona;

12) ako na računu kod banke drži devize i dinare suprotno ovom zakonu (član 28. stav 1);

13) ako lice iz člana 29. stav 1. ovog zakona izvrši prenos sredstava sa nerezidentnog, odnosno rezidentnog računa u inostranstvo, suprotno članu 29. stav 1. ovog zakona;

14) ako ne postupi u skladu sa propisom Narodne banke Srbije koji uređuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva (član 31);

15) ako plaćanje, naplatu i prenos u Republici izvrši suprotno članu 34. ovog zakona;

16) ako plaćanje, naplatu, uplatu i isplatu u efektivnom stranom novcu izvrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 9);

17) ako devize i efektivni strani novac kupi i proda izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);

18) ako postupi suprotno merama iz člana 42. ovog zakona;

19) ako postupi suprotno članu 49a stav 3. ovog zakona.

Član 64

Za prekršaj iz čl. 59. do 63. ovog zakona, pored novčane kazne, izreći će se i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, može se izvršiti delimično oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, ako pobude ili druge okolnosti pod kojima je prekršaj izvršen ukazuju da nije opravdano da se predmet oduzme u celini.

Zaštitna mera iz stava 1. ovog člana može se izreći i ako kazna za prekršaj nije izrečena, ako se postupak za prekršaje ne može voditi jer je učinilac bio nedostupan ili nepoznat organu nadležnom za vođenje postupka, ili ako je učinilac u vreme izvršenja prekršaja bio maloletan, ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji.

Član 65

Postupak po prekršajima iz ovog zakona ne može se pokrenuti kad proteknu pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Član 66

Novčane kazne, imovinska korist i sredstva plaćanja, kao i dinarska protivvrednost dobijena prodajom predmeta koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvršenje krivičnog dela i prekršaja ili su nastali izvršenjem krivičnog dela i prekršaja uplaćuju se u budžet Republike.

Efektivni strani novac koji je oduzet kao predmet izvršenja krivičnog dela ili prekršaja može se prodati Narodnoj banci Srbije, koja dinarsku protivvrednost tog novca uplaćuje u budžet Republike.

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 67

Prekršajni postupak započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona, ako je to povoljnije za učinioca.

Član 68

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni list SRJ”, br. 23/02 i 34/02), Zakona o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Službeni list SRJ”, br. 42/92, 24/94, 28/96 i 21/99), kao i Odluka o vođenju evidencije o zaključenom spoljnotrgovinskom poslu sa inostranstvom (“Službeni list SRJ”, broj 74/00).

Član 69

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o deviznom poslovanju (“Službeni list SRJ”, br. 23/02 i 34/02) i Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Službeni list SRJ”, br. 42/92, 24/94, 28/96 i 21/99).

Član 70

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o deviznom poslovanju

(“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011)

Član 35[s1]

Od 1. januara 2012. godine Devizni inspektorat preuzeće poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, zaposlene u Narodnoj banci Srbije koji su na dan 31. decembra 2011. godine obavljali poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, opremu i sredstva za rad koja su služila za obavljanje tih poslova.

Ministar nadležan za poslove finansija i guverner Narodne banke Srbije sporazumom će bliže urediti pitanja preuzimanja iz stava 1. ovog člana, kao i pitanja u vezi sa korišćenjem poslovnog prostora u kojima će se obavljati poslovi iz tog stava.

Postupke izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, kao i poslove kontrole menjačkih poslova, koje je započela Narodna banka Srbije, a koji nisu okončani do 31. decembra 2011. godine, okončaće Devizni inspektorat u skladu sa ovim zakonom.

Rezidenti – pravna lica i preduzetnici kojima je rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova izdato do 31. decembra 2011. godine nastavljaju da rade na osnovu tog rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona.

Propisi za izvršavanje ovog zakona iz čl. 2, 4, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 13, 15, 16. i 17. ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim propisa iz čl. 18. i 19. ovog zakona, koji će se doneti do 31. decembra 2011. godine.

Do početka primene propisa iz stava 5. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni glasnik RS”, broj 62/06), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Na kreditne poslove sa inostranstvom iz čl. 4. i 5. Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni glasnik RS”, broj 62/06) koji su evidentirani u skladu sa propisima iz člana 4. stav 4. i člana 5. stav 4. Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni glasnik RS”, broj 62/06), a čija realizacija nije okončana do dana stupanja na snagu propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, primenjivaće se odredbe propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona.

Prekršajni postupak započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona, ako je to povoljnije za učinioca.

Prava iz pojedinačnih akata stečena na osnovu Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni glasnik RS”, broj 62/06), ostvaruju se u rokovima utvrđenim tim pojedinačnim aktima.

Član 36[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, s tim što će se odredbe čl. 18, 19, 21, 22, 23, 26. i 27. ovog zakona u delu koji se odnosi na menjačke poslove, člana 28. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 59. stav 1. tač. 81) i 82) i člana 30. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 61. tač. 37) i 38) primenjivati od 1. januara 2012. godine, a odredbe člana 59. stav 1. tačka 70) i člana 61. tačka 36) Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni glasnik RS”, broj 62/06) primenjivaće se do 31. decembra 2011. godine.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o deviznom poslovanju

(“Sl. glasnik RS”, br. 119/2012)

Član 37[s2]

Propisi iz čl. 4, 17, 18, 24. i 29. ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do početka primene propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 38[s2]

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Uredba o bližim uslovima i načinu prenosa potraživanja i dugovanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata (“Službeni glasnik RS”, broj 112/06), Uredba o bližim uslovima i načinu naplate, odnosno plaćanja i drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu (“Službeni glasnik RS”, broj 112/06) i Odluka o načinu na koji i rokovima u kojima banke izveštavaju Narodnu banku Srbije o poslovima kupovine ili prodaje, odnosno plaćanja ili naplaćivanja potraživanja i dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata (“Službeni glasnik RS”, broj 16/07).

Član 39[s2]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o deviznom poslovanju

(“Sl. glasnik RS”, br. 139/2014)

Član 7[s3]

Ovaj zakon objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije” i stupa na snagu 1. oktobra 2015. godine.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o deviznom poslovanju

(“Sl. glasnik RS”, br. 30/2018)

Član 24[s4]

Od 1. januara 2019. godine Narodna banka Srbije preuzeće poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjačkih poslova.

Radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije 1. januara 2019. godine preuzeće deo zaposlenih u Ministarstvu finansija – Poreskoj upravi (u daljem tekstu: Poreska uprava) koji na dan 31. decembra 2018. godine obavljaju poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, predmete, opremu i sredstva za rad koja služe za obavljanje tih poslova.

Ministar nadležan za poslove finansija i guverner Narodne banke Srbije sporazumom će bliže urediti pitanja preuzimanja iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i pitanja u vezi sa korišćenjem poslovnog prostora u kojima će se obavljati poslovi iz stava 1. ovog člana.

Postupke izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, kao i poslove kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjačkih poslova, koje je započela Poreska uprava, a koji nisu okončani do 31. decembra 2018. godine, okončaće Narodna banka Srbije u skladu sa ovim zakonom.

Rezidenti – pravna lica i preduzetnici kojima je rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova izdato do 31. decembra 2018. godine nastavljaju da rade na osnovu tog rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona.

Prekršajni postupak započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona, ako je to povoljnije za učinioca.

Prava iz pojedinačnih akata stečena na osnovu Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 31/11, 119/12 i 139/14), ostvaruju se u rokovima utvrđenim tim pojedinačnim aktima.

Član 25[s4]

Propisi iz čl. 13. i 16. ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do početka primene propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 31/11, 119/12 i 139/14), osim ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 26[s4]

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Odluka o uslovima pod kojima i načinu na koji banke mogu kupovati strane kratkoročne hartije od vrednosti na stranom i domaćem tržištu (“Službeni glasnik RS”, broj 16/07).

Član 27[s4]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba čl. 13. do 17, člana 19. i člana 20. stav 8. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2019. godine.

I UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom propisuju se radnje i mere koje se preduzimaju radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Ovim zakonom uređuje se nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Uprava) i nadležnost drugih organa za sprovođenje odredaba ovog zakona.

Pranje novca i finansiranje terorizma

Član 2

Pranjem novca, u smislu ovog zakona, smatra se:

1) konverzija ili prenos imovine stečene izvršenjem krivičnog dela;

2) prikrivanje ili netačno prikazivanje prave prirode, porekla, mesta nalaženja, kretanja, raspolaganja, vlasništva ili prava u vezi sa imovinom koja je stečena izvršenjem krivičnog dela;

3) sticanje, držanje ili korišćenje imovine stečene izvršenjem krivičnog dela.

Finansiranjem terorizma, u smislu ovog zakona, smatra se obezbeđivanje ili prikupljanje imovine ili pokušaj njenog obezbeđivanja ili prikupljanja, u nameri da se koristi ili sa znanjem da može biti korišćena, u celosti ili delimično:

1) za izvršenje terorističkog akta;

2) od strane terorista;

3) od strane terorističkih organizacija.

Pod finansiranjem terorizma smatra se i podstrekavanje i pomaganje u obezbeđivanju i prikupljanju imovine, bez obzira da li je teroristički akt izvršen i da li je imovina korišćena za izvršenje terorističkog akta.

Terorističkim aktom, u smislu ovog zakona, smatra se delo utvrđeno sporazumima navedenim u aneksu uz Međunarodnu konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma, kao i bilo koje drugo delo čiji je cilj da izazove smrt ili težu telesnu povredu civila ili bilo kog drugog lica koje ne učestvuje aktivno u neprijateljstvima u slučaju oružanog sukoba, kada je svrha takvog dela, po njegovoj prirodi ili spletu okolnosti povezanih sa tim delom, da zastraši stanovništvo, ili da primora neku vladu ili neku međunarodnu organizaciju da učini ili da se uzdrži od činjenja nekog dela.

Teroristom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje samo ili sa drugim licima sa umišljajem:

1) pokuša ili učini teroristički akt na bilo koji način, neposredno ili posredno;

2) podstrekava i pomaže u izvršenju terorističkog akta;

3) raspolaže saznanjem o nameri grupe terorista da izvrši teroristički akt, doprinese izvršenju ili pomogne grupi nastavljanje vršenja terorističkog akta sa zajedničkom svrhom.

Terorističkom organizacijom, u smislu ovog zakona, smatra se grupa terorista koja:

1) pokuša ili učini teroristički akt na bilo koji način, neposredno ili posredno;

2) podstrekava i pomaže u izvršenju terorističkog akta;

3) raspolaže saznanjem o nameri grupe terorista da izvrši teroristički akt, doprinese izvršenju ili pomogne grupi nastavljanje vršenja terorističkog akta sa zajedničkom svrhom.

Pojmovi

Član 3

Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:

1) imovina jesu stvari, novac, prava, hartije od vrednosti i druge isprave u bilo kom obliku, kojima se može utvrditi pravo svojine i druga prava;

2) novac jeste gotov novac (domaći i strani), sredstva na računima (dinarska i devizna) i elektronski novac;

3) fizički prenosiva sredstva plaćanja jesu gotov novac, čekovi, menice i druga fizički prenosiva sredstva plaćanja, plativa na donosioca;

4) lice stranog prava je pravna forma organizovanja u cilju upravljanja i raspolaganja imovinom koja ne postoji u domaćem zakonodavstvu (npr.: trast, anstalt, fiducije, fidokomis i sl.);

5) stranka jeste fizičko lice, preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava i lice građanskog prava koje vrši transakciju ili uspostavlja poslovni odnos sa obveznikom;

6) trast je lice stranog prava koje jedno lice, osnivač (settlor, trustor) uspostavlja za života ili po smrti, a koje poverava imovinu na raspolaganje i upravljanje povereniku (trustee) u korist korisnika (beneficiary) ili u neku posebno naznačenu svrhu, i to tako da: imovina nije deo imovine osnivača trasta; pravo svojine na imovini trasta ima poverenik koji imovinu drži, koristi i njome raspolaže u korist korisnika ili osnivača, a u skladu sa uslovima trasta; ugovorom o trastu obavljanje određenih poslova se može poveriti i zaštitniku (trust protector), čija je osnovna uloga da obezbedi da se imovinom trasta raspolaže i upravlja tako da se u punoj meri ostvare ciljevi uspostavljanja trasta; korisnik je fizičko lice ili grupa lica u čijem interesu je lice stranog prava osnovano ili posluje, bez obzira na to da li je to lice ili grupa lica određena ili odrediva;

7) transakcija jeste prijem, davanje, zamena, čuvanje, raspolaganje ili drugo postupanje sa imovinom kod obveznika;

8) gotovinska transakcija jeste fizički prijem ili davanje gotovog novca;

9) lica građanskog prava jesu udruženja pojedinaca koja udružuju ili će udruživati novac ili drugu imovinu za određenu namenu;

10) stvarni vlasnik stranke je fizičko lice koje posredno ili neposredno ima u svojini ili kontroliše stranku; stranka iz ove tačke uključuje i fizičko lice;

11) stvarni vlasnik privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica jeste:

(1) fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više poslovnog udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju pravnim licem, odnosno učestvuje u kapitalu pravnog lica sa 25% ili više udela, odnosno fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;

(2) fizičko lice, koje privrednom društvu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu ima pravo da bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja privrednim društvom prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;

12) stvarni vlasnik trasta je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom; odredba ove tačke se analogno primenjuje na stvarnog vlasnika drugog lica stranog prava;

13) poslovni odnos jeste poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos između stranke i obveznika koji je u vezi sa vršenjem delatnosti obveznika i za koji se u trenutku uspostavljanja očekuje da će trajati;

14) korespodentski odnos jeste odnos između dve banke ili druge slične institucije, koji nastaje otvaranjem računa jedne banke ili druge slične institucije kod druge banke u cilju vršenja poslova međunarodnog platnog prometa;

15) kvazi banka jeste strana banka ili druga finansijska institucija koja se bavi poslovima koji odgovaraju poslovima banke ili druge finansijske institucije, koja je registrovana u državi u kojoj se nalazi njeno stvarno sedište, odnosno u kojoj nema fizičkog prisustva organa upravljanja i koja nije deo finansijske grupe uređene odgovarajućim propisima;

16) lični dokument jeste važeća isprava sa fotografijom izdata od strane nadležnog državnog organa;

17) službena isprava jeste isprava koju je u okviru svojih ovlašćenja izdalo službeno lice ili odgovorno lice, pri čemu se pod tim licima smatraju lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16);

18) informacija o aktivnostima stranke koja je fizičko lice jeste obaveštenje o ličnom, profesionalnom ili sličnom delovanju stranke (zaposlen, penzioner, student, nezaposlen itd.), odnosno podatak o aktivnosti stranke (na sportskom, kulturnoumetničkom, naučnoistraživačkom, vaspitnoobrazovnom ili drugom području), koji predstavlja osnov za uspostavljanje poslovnog odnosa;

19) informacija o aktivnostima stranke koja je preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava ili lice građanskog prava jeste obaveštenje o delatnosti stranke, poslovnim odnosima i poslovnim partnerima, poslovnim rezultatima i slična obaveštenja;

20) of-šor (offshore) pravno lice je strano pravno lice koje ne obavlja ili ne sme da obavlja proizvodnu ili trgovinsku delatnost u državi u kojoj je registrovano;

21) anonimno društvo jeste strano pravno lice sa nepoznatim vlasnicima ili upravljačima;

22) funkcioner je funkcioner druge države, funkcioner međunarodne organizacije i funkcioner Republike Srbije;

23) funkcioner druge države je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u drugoj državi, i to:

(1) šef države i/ili vlade, član vlade i njegov zamenik,

(2) izabrani predstavnik zakonodavnog tela,

(3) sudija vrhovnog i ustavnog suda ili drugog sudskog organa na visokom nivou, protiv čije presude, osim u izuzetnim slučajevima, nije moguće koristiti redovni ili vanredni pravni lek,

(4) član računskog suda, odnosno vrhovne revizorske institucije i članovi organa upravljanja centralne banke,

(5) ambasador, otpravnik poslova i visoki oficir oružanih snaga,

(6) član upravnog i nadzornog organa pravnog lica koje je u većinskom vlasništvu strane države,

(7) član organa upravljanja političke stranke;

24) funkcioner međunarodne organizacije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u međunarodnoj organizaciji, kao što je: direktor, zamenik direktora, član organa upravljanja, ili drugu ekvivalentnu funkciju u međunarodnoj organizaciji;

25) funkcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u zemlji, i to:

(1) predsednik države, predsednik Vlade, ministar, državni sekretar, posebni savetnik ministra, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa u sastavu ministarstva i njegovi pomoćnici, i direktor posebne organizacije, kao i njegov zamenik i njegovi pomoćnici,

(2) narodni poslanik,

(3) sudije Vrhovnog kasacionog, Privrednog apelacionog i Ustavnog suda,

(4) predsednik, potpredsednik i član saveta Državne revizorske institucije,

(5) guverner, viceguverner, član izvršnog odbora i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije,

(6) lice na visokom položaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (ambasador, generalni konzul, otpravnik poslova),

(7) član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države,

(8) član organa upravljanja političke stranke;

26) član uže porodice funkcionera jeste bračni ili vanbračni partner, roditelji, braća i sestre, deca, usvojena deca i pastorčad, i njihovi bračni ili vanbračni partneri;

27) bliži saradnik funkcionera jeste fizičko lice koje ostvaruje zajedničku dobit iz imovine ili uspostavljenog poslovnog odnosa ili ima bilo koje druge bliske poslovne odnose sa funkcionerom (npr.: fizičko lice koje je formalni vlasnik pravnog lica ili lica stranog prava, a stvarnu dobit ostvaruje funkcioner);

28) najviše rukovodstvo jeste lice ili grupa lica koja, u skladu sa zakonom, vodi i organizuje poslovanje obveznika i odgovorno je za obezbeđivanje zakonitosti rada;

29) prenos novčanih sredstava je bilo koja transakcija koja se najmanje jednim delom izvršava elektronskim putem od strane pružaoca platnih usluga u ime platioca, sa ciljem da ta novčana sredstva budu dostupna primaocu plaćanja kod pružaoca platnih usluga, bez obzira na to da li su platilac ili primalac plaćanja isto lice i da li su platiočev pružalac platnih usluga i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja isto lice;

30) pružalac platnih usluga je banka, institucija elektronskog novca, platna institucija, Narodna banka Srbije, Uprava za trezor ili drugi organi javne vlasti u Republici Srbiji, u skladu sa svojim nadležnostima utvrđenim zakonom, kao i javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge;

31) platilac je fizičko ili pravno lice koje na teret svog platnog računa izdaje platni nalog ili daje saglasnost za izvršenje platne transakcije na osnovu platnog naloga koji izdaje primalac plaćanja, a ako nema platnog računa – fizičko ili pravno lice koje izdaje platni nalog;

32) primalac plaćanja je fizičko ili pravno lice koje je određeno kao primalac novčanih sredstava koja su predmet platne transakcije;

33) posrednik u prenosu novčanih sredstava je pružalac platnih usluga koji nije u ugovornom odnosu sa platiocem, niti sa primaocem plaćanja, a učestvuje u izvršenju prenosa novčanih sredstava;

34) platni račun je račun koji se koristi za izvršavanje platnih transakcija, a koji vodi pružalac platnih usluga za jednog ili više korisnika platnih usluga;

35) jedinstvena identifikaciona oznaka jeste kombinacija slova, brojeva i/ili simbola koju pružalac platnih usluga utvrđuje korisniku platnih usluga i koja se u platnoj transakciji upotrebljava za nedvosmislenu identifikaciju tog korisnika i/ili njegovog platnog računa;

36) prethodno krivično delo je krivično delo iz koga je proistekla imovina koja je predmet krivičnog dela pranja novca, bez obzira na to da li je izvršeno u Republici Srbiji ili inostranstvu;

37) neuobičajena transakcija je transakcija koja odstupa od uobičajenog poslovanja stranke kod obveznika.

Obveznici

Član 4

Obveznici, u smislu ovog zakona, jesu:

1) banke;

2) ovlašćeni menjači, privredni subjekti koji menjačke poslove obavljaju na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njihova delatnost;

3) društva za upravljanje investicionim fondovima;

4) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;

5) davaoci finansijskog lizinga;

6) društva za osiguranje, društva za posredovanje u osiguranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja života, osim društava za zastupanje i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje u skladu sa zakonom;

7) brokersko-dilerska društva;

8) priređivači posebnih igara na sreću u igračnicama i priređivači igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije;

9) društvo za reviziju i samostalni revizor;

10) institucije elektronskog novca;

11) platne institucije;

12) posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti;

13) faktoring društva;

14) preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga;

15) poreski savetnici;

16) javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge;

17) lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga.

Obveznici su i advokati kada:

1) pomažu u planiranju ili izvršavanju transakcija za stranku u vezi sa:

(1) kupovinom ili prodajom nepokretnosti ili privrednog društva,

(2) upravljanjem imovinom stranke,

(3) otvaranjem ili raspolaganjem računom kod banke (bankarskim računom, štednim ulogom ili računom za poslovanje sa hartijama od vrednosti),

(4) prikupljanjem sredstava neophodnih za osnivanje, obavljanje delatnosti i upravljanje privrednim društvima,

(5) osnivanjem, poslovanjem ili upravljanjem privrednog društva ili lica stranog prava;

2) u ime i za račun stranke vrše finansijsku transakciju ili transakciju u vezi sa nepokretnošću.

Obveznici su i javni beležnici u skladu sa posebnim odredbama ovog zakona.

II RADNJE I MERE KOJE PREDUZIMAJU OBVEZNICI

1. Opšte odredbe

Radnje i mere koje preduzimaju obveznici

Član 5

Radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma preduzimaju se pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa.

Radnje i mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju:

1) poznavanje stranke i praćenje njenog poslovanja (u daljem tekstu: poznavanje i praćenje stranke);

2) dostavljanje informacija, podataka i dokumentacije Upravi;

3) određivanje lica zaduženog za izvršavanje obaveza iz ovog zakona (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) i njegovog zamenika, kao i obezbeđivanje uslova za njihov rad;

4) redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih;

5) obezbeđivanje redovne unutrašnje kontrole izvršavanja obaveza iz ovog zakona, kao i interne revizije ako je to u skladu sa obimom i prirodom poslovanja obveznika;

6) izradu spiska pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

7) vođenje evidencija, zaštitu i čuvanje podataka iz tih evidencija;

8) sprovođenje mera iz ovog zakona u poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu obveznika u stranim državama;

9) izvršavanje drugih radnji i mera na osnovu ovog zakona.

Obveznik je dužan da u vezi sa stavom 1. ovog člana sačini odgovarajuća unutrašnja akta kojima će radi efikasnog upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma obuhvatiti radnje i mere definisane u ovom članu. Unutrašnja akta moraju biti srazmerna prirodi i veličini obveznika i moraju biti odobrena od strane najvišeg rukovodstva.

Analiza rizika

Član 6

Obveznik je dužan da izradi i redovno ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: analiza rizika) u skladu sa smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.

Analiza rizika iz stava 1. ovog člana mora da bude srazmerna prirodi i obimu poslovanja, kao i veličini obveznika, mora da uzme u obzir osnovne vrste rizika (rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije i rizik usluge) i druge vrste rizika koje je obveznik identifikovao zbog specifičnosti poslovanja.

Analiza rizika iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) analizu rizika u odnosu na celokupno poslovanje obveznika;

2) analizu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, odnosno poslovnog odnosa, odnosno usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno transakcije.

Obveznik je dužan da analizu rizika iz stava 1. ovog člana dostavi Upravi i organima nadležnim za vršenje nadzora nad primenom zakona, na njihov zahtev, u roku od tri dana od dana ispostavljanja tog zahteva, osim ako organ nadležan za vršenje nadzora zahtevom ne odredi duži rok.

Na osnovu analize rizika iz stava 3. tačka 2) ovog člana obveznik svrstava stranku u jednu od sledećih kategorija rizika:

1) niskog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje pojednostavljene radnje i mere;

2) srednjeg rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje opšte radnje i mere;

3) visokog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje pojačane radnje i mere.

Obveznik internim aktima može, pored navedenih, predvideti i dodatne kategorije rizika, i odrediti adekvatne radnje i mere iz ovog zakona za te kategorije rizika.

Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministar), na predlog Uprave, bliže uređuje način i razloge na osnovu kojih obveznik svrstava stranku, poslovni odnos, uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u kategoriju niskog rizika od pranja novca ili finansiranje terorizma, u skladu sa priznatim međunarodnim standardima.

2. Poznavanje i praćenje stranke

a) Opšte odredbe

Radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Član 7

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, obveznik je dužan da:

1) utvrdi identitet stranke;

2) proveri identitet stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora;

3) utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet u slučajevima propisanim ovim zakonom;

4) pribavi i proceni verodostojnost informacija o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke u skladu sa ovim zakonom;

5) pribavi i proceni verodostojnost informacija o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, u skladu sa procenom rizika;

6) redovno prati poslovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke.

Obveznik je dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa, kao i izvršenje transakcije ako ne može da izvrši radnje i mere iz stava 1. tač. 1)-5) ovog člana, a ako je poslovni odnos već uspostavljen dužan je da ga raskine, osim u slučaju kada je račun blokiran na osnovu postupka nadležnog državnog organa u skladu sa zakonom.

U slučajevima iz stava 2. ovog člana obveznik je dužan da sačini službenu belešku u pismenoj formi, kao i da razmotri da li postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma i da postupi u skladu sa odredbama člana 47. ovog zakona. Službenu belešku obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Kada se sprovode radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Član 8

Radnje i mere iz člana 7. ovog zakona obveznik vrši:

1) pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom;

2) pri vršenju transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izvršenja transakcije (u daljem tekstu: u dinarskoj protivvrednosti), bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija, u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen;

3) pri prenosu novčanih sredstava u skladu sa čl. 11-15. ovog zakona, u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen;

4) kada u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

5) kada postoji sumnja u istinitost ili verodostojnost pribavljenih podataka o stranci i stvarnom vlasniku.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana obveznik koji vrši menjačke poslove dužan je da radnje i mere iz člana 7. ovog zakona izvrši prilikom vršenja transakcije u iznosu od 5.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 8) ovog zakona je dužan da radnje i mere iz člana 7. ovog zakona izvrši prilikom podizanja dobitaka, polaganja uloga ili u oba slučaja, kada se vrše transakcije u iznosu od 2.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija.

Poznavanje i praćenje stranke prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa

Član 9

Radnje i mere iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona obveznik vrši pre uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom.

Poznavanje i praćenje stranke pri vršenju transakcije

Član 10

U slučaju iz člana 8. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. ovog zakona obveznik vrši radnje i mere iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona pre izvršenja transakcije.

b) Posebne odredbe u vezi sa prenosom novčanih sredstava

Obaveze platiočevog pružaoca platnih usluga

Član 11

Platiočev pružalac platnih usluga dužan je da prikupi podatke o platiocu i primaocu plaćanja i da ih uključi u obrazac platnog naloga ili elektronsku poruku koji prate prenos novčanih sredstava od platioca do primaoca plaćanja.

Podaci o platiocu se prikupljaju ako je reč o prenosu novčanih sredstava u iznosu od 1.000 evra ili više, u dinarskoj protivvrednosti, kao i bez obzira na iznos ako postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

Podaci o platiocu su:

1) ime i prezime, odnosno naziv i sedište platioca;

2) broj platnog računa, odnosno druga jedinstvena identifikaciona oznaka, ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja platnog računa;

3) adresa, odnosno sedište platioca.

Ukoliko je nemoguće pribaviti podatke o adresi, odnosno sedištu platioca, prikuplja se jedan od sledećih podataka:

1) nacionalni identifikacioni broj, odnosno druga identifikaciona oznaka koju daje pružalac platnih usluga;

2) datum i mesto rođenja.

Podaci o primaocu plaćanja su:

1) ime i prezime, odnosno naziv i sedište primaoca plaćanja;

2) broj platnog računa primaoca plaćanja, odnosno druga jedinstvena identifikaciona oznaka, ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja računa.

Pružalac platnih usluga dužan je da proveri tačnost prikupljenih podataka na način propisan u čl. 17-23. ovog zakona, pre prenosa novčanih sredstava, osim u slučaju kada se:

1) prenos novčanih sredstava obavlja sa platnog računa otvorenog kod pružaoca platne usluge;

2) prenos novčanih sredstava u iznosu manjem od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti obavlja sa platnog računa otvorenog kod drugog pružaoca platne usluge.

Pružalac platnih usluga je dužan da sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz ovog člana.

U skladu sa procenom rizika, pružalac platne usluge može proveravati tačnost prikupljenih podataka bez obzira na iznos novčanih sredstava koja se prenose.

Obaveze pružaoca platnih usluga primaoca plaćanja

Član 12

Pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da proveri da li su podaci o platiocu i primaocu plaćanja uključeni u obrazac platnog naloga ili elektronsku poruku koje prate prenos novčanih sredstava.

Pružalac platnih usluga je dužan da sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz stava 1. ovog člana i čl. 11, 13, 14. i 15. ovog zakona.

Ukoliko je prenos novčanih sredstava u iznosu od 1.000 evra ili više, u dinarskoj protivvrednosti, pružalac platnih usluga je dužan da proveri identitet primaoca plaćanja, osim ako identitet nije već proveren u skladu sa čl. 17-23. ovog zakona, ili ako postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

U skladu sa procenom rizika, pružalac platne usluge može proveravati identitet primaoca plaćanja bez obzira na iznos novčanih sredstava koja se prenose.

Informacije koje nedostaju

Član 13

Pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da, koristeći pristup zasnovan na proceni rizika, sačini procedure o postupanju u slučaju da prenos novčanih sredstava ne sadrži potpune informacije iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona.

Ukoliko dolazeća elektronska poruka kojom se prenose novčana sredstva ne sadrži podatke propisane članom 11. st. 3. i 4. ovog zakona, ili su ti podaci nepotpuni, pružalac platnih usluga može da odbije prenos novčanih sredstava ili da privremeno obustavi izvršenje prenosa novčanih sredstava i zatraži od pružaoca platnih usluga platioca podatke koji nedostaju.

Ukoliko pružalac platne usluge platioca učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona, pružalac platne usluge primaoca plaćanja će razmotriti prekid poslovne saradnje sa pružaocem platne usluge platioca, ali je dužan da ga o prekidu saradnje prethodno obavesti. Pružalac platnih usluga o prekidu poslovne saradnje obaveštava Upravu.

Pružalac platnih usluga dužan je da razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma. Ukoliko pružalac platnih usluga utvrdi da ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, sačinjava belešku, koju čuva u skladu sa zakonom.

Obaveze posrednika u prenosu novčanih sredstava

Član 14

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da obezbedi da svi podaci o platiocu i primaocu plaćanja budu sačuvani u obrascu ili poruci koja prati prenos novčanih sredstava.

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da, koristeći pristup zasnovan na proceni rizika, sačini procedure o postupanju u slučaju da elektronska poruka kojom se prenose novčana sredstva ne sadrži podatke iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona.

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da, ukoliko utvrdi da elektronska poruka kojom se prenose novčana sredstva ne sadrži podatke iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona, a u skladu sa procedurama iz stava 2. ovog člana, odbije prenos novčanih sredstava ili da privremeno obustavi prenos novčanih sredstava i zatraži od platiočevog pružaoca platnih usluga podatke koji nedostaju, u roku određenom procedurama iz stava 2. ovog člana.

Ukoliko platiočev pružalac platnih usluga učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona, posrednik u prenosu novčanih sredstava će razmotriti prekid poslovne saradnje sa platiočevim pružaocem platnih usluga, ali je dužan da ga o prekidu saradnje prethodno obavesti.

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma. Ukoliko posrednik u prenosu novčanih sredstava utvrdi da ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, sačinjava belešku, koju čuva u skladu sa zakonom.

Izuzeci od obaveze prikupljanja podataka o platiocu i primaocu plaćanja

Član 15

Pružalac platnih usluga nije dužan da prikupi podatke iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona u sledećim slučajevima:

1) kada se prenosom novčanih sredstava vrši plaćanje poreza, novčanih kazni i drugih javnih davanja;

2) kada su platilac i primalac plaćanja pružaoci platnih usluga koji deluju u svoje ime i za svoj račun;

3) kada platilac podiže novac sa svog računa;

4) kada su ispunjeni uslovi iz člana 16. stav 1. ovog zakona.

v) Izuzetak od poznavanja i praćenja stranke kod određenih usluga

Član 16

Izdavaoci elektronskog novca ne moraju vršiti radnje i mere poznavanja i praćenja stranke ako je u skladu sa analizom rizika procenjeno da postoji nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) iznos elektronskog novca pohranjen na platnom instrumentu se ne može dopunjavati ili maksimalni mesečni limit za plaćanje je ograničen na 250 evra u dinarskoj protivvrednosti i koji se može koristiti samo u Republici Srbiji;

2) maksimalni iznos pohranjenog elektronskog novca ne prelazi 250 evra u dinarskoj protivvrednosti;

3) novac pohranjen na platnom instrumentu se koristi isključivo za kupovinu robe ili usluga;

4) platni instrument se ne može finansirati anonimnim elektronskim novcem;

5) izdavalac elektronskog novca u dovoljnoj meri prati transakcije ili poslovni odnos tako da može da otkrije neuobičajene ili sumnjive transakcije.

Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i u slučaju otkupa elektronskog novca za gotov novac ili u slučaju podizanja gotovog novca u vrednosti elektronskog novca, gde otkupljeni iznos prelazi 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

g) Vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke

g1) Utvrđivanje i provera identiteta stranke

Utvrđivanje i provera identiteta fizičkog lica, zakonskog zastupnika i punomoćnika

Član 17

Obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je fizičko lice i zakonskog zastupnika te stranke pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Podaci iz stava 1. ovog člana pribavljaju se uvidom u lični dokument uz obavezno prisustvo lica čija se identifikacija vrši. Ako iz tog dokumenta nije moguće pribaviti sve propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz druge službene isprave. Podaci koje, iz objektivnih razloga nije moguće pribaviti na taj način, pribavljaju se neposredno od stranke.

Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, stranka koja je fizičko lice može izvršiti transakciju ili uspostaviti poslovni odnos preko punomoćnika.

Ako, u ime stranke koja je fizičko lice, transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik, obveznik je dužan da, pored identiteta stranke, utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika, pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tačka 3) ovog zakona na način koji je propisan u stavu 2. ovog člana, kao i da traži overeno pismeno ovlašćenje (punomoćje), ili druge javne isprave kojim se dokazuje svojstvo zakonskog zastupnika, čije kopije čuva u skladu sa zakonom. Pri tom, obveznik je dužan da primeni mere iz člana 39. ovog zakona.

Ako prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke na osnovu ovog člana obveznik posumnja u istinitost prikupljenih podataka ili verodostojnost isprava iz kojih su podaci pribavljeni, dužan je da od stranke pribavi pismenu izjavu o istinitosti i verodostojnosti podataka i isprava.

Prilikom identifikacije lica iz stava 1. ovog člana obveznik je dužan da pribavi fotokopiju ličnog dokumenta tog lica. Obveznik je dužan da na toj fotokopiji upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Fotokopiju iz ovog stava obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Utvrđivanje i provera identiteta fizičkog lica putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata

Član 18

Izuzetno od odredaba člana 17. stav 2. ovog zakona obveznik može da utvrdi i proveri identitet stranke koja je fizičko lice, odnosno njegov zakonski zastupnik i na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata stranke, izdatog od strane sertifikacionog tela sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno stranog elektronskog sertifikata koji je ravnopravan sa domaćim, u skladu sa zakonom kojim je uređeno elektronsko poslovanje i elektronski potpis.

Uslovi pod kojima se može utvrditi i proveriti identitet stranke (fizičkog lica), odnosno njenog zakonskog zastupnika putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata stranke su:

1) da je kvalifikovani elektronski sertifikat stranke izdat od strane sertifikacionog tela koje je upisano u registar koji vodi nadležni organ u skladu sa zakonom kojim je uređeno elektronsko poslovanje i elektronski potpis;

2) da kvalifikovani elektronski sertifikat stranke nije izdat pod pseudonimom;

3) da obveznik obezbedi tehničke i druge uslove koji mu omogućavaju da u svakom trenutku proveri da li je kvalifikovani elektronski sertifikat stranke istekao ili je opozvan i da li je privatni kriptografski ključ važeći i izdat u skladu sa tačkom 1) ovog stava;

4) da obveznik proveri da li kvalifikovani elektronski sertifikat stranke ima ograničenja upotrebe sertifikata u pogledu visine transakcije, načina poslovanja i slično i da svoje poslovanje uskladi sa tim ograničenjima;

5) obveznik je dužan da obezbedi tehničke uslove za vođenje evidencije o korišćenju sistema putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata stranke.

Obveznik je dužan da obavesti Upravu i nadzorni organ da će utvrđivanje i proveru identiteta stranke vršiti na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata stranke. Prilikom obaveštavanja, dužan je da dostavi i izjavu o ispunjenosti uslova iz stava 2. tač. 3) i 4) ovog člana.

Pri utvrđivanju i proveri identiteta stranke obveznik, na osnovu stava 1. ovog člana, prikuplja podatke o stranci iz člana 99. stav 1. tačka 3) ovog zakona iz kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Podaci koje nije moguće dobiti iz tog sertifikata pribavljaju se iz kopije ličnog dokumenta, koju stranka šalje obvezniku u papirnom ili elektronskom obliku. Ako na ovaj način nije moguće pribaviti sve propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se neposredno od stranke.

Sertifikaciono telo, koje je stranci izdalo kvalifikovani elektronski sertifikat, dužno je da obvezniku, na njegov zahtev, bez odlaganja dostavi podatke o načinu na koji je utvrdilo i proverilo identitet stranke koja je imalac sertifikata.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 3. ovog člana, utvrđivanje i provera identiteta stranke na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata nije dozvoljena ako postoji sumnja da je kvalifikovani elektronski sertifikat zloupotrebljen, odnosno ako obveznik utvrdi da su okolnosti koje suštinski utiču na važenje sertifikata izmenjene, a sertifikaciono telo taj sertifikat nije opozvalo.

Ako prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke na osnovu ovog člana obveznik posumnja u istinitost prikupljenih podataka ili verodostojnost isprava iz kojih su podaci pribavljeni, dužan je da obustavi postupak utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata, i da utvrdi i proveri identitet na osnovu člana 17. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može bliže urediti i druge načine i uslove utvrđivanja i provere identiteta stranke koja je fizičko lice i zakonskog zastupnika te stranke korišćenjem sredstava elektronske komunikacije i bez obaveznog fizičkog prisustva lica čija se identifikacija vrši kod obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 1), 4), 5), 6), 10), 11) i 16) ovog zakona.

Utvrđivanje i provera identiteta preduzetnika

Član 19

Obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je preduzetnik pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona.

Podaci iz stava 1. ovog člana pribavljaju se uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, kao i lična dokumenta preduzetnika, čije kopije čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju.

Dokumentacija iz registra iz stava 2. ovog člana ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja.

Obveznik može podatke iz stava 1. ovog člana pribaviti neposrednim uvidom u registar koji vodi nadležni organ države sedišta ili drugi zvanični javni registar. Obveznik je dužan da na odštampanom izvodu iz tog registra upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Izvod iz ovog stava obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Ako nije moguće pribaviti sve podatke iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije koju dostavlja stranka. Ako pojedine podatke koji nedostaju, iz objektivnih razloga nije moguće utvrditi na propisani način, obveznik je dužan da te podatke utvrdi na osnovu pismene izjave stranke.

Ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu stranke.

Utvrđivanje i provera identiteta pravnog lica

Član 20

Obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je pravno lice pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Podaci iz stava 1. ovog člana pribavljaju se uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju.

Dokumentacija iz stava 2. ovog člana ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja.

Obveznik može podatke iz stava 1. ovog člana pribaviti neposrednim uvidom u registar koji vodi nadležni organ države sedišta ili drugi zvanični javni registar. Obveznik je dužan da na odštampanom izvodu iz tog registra upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Izvod iz ovog stava obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Ako nije moguće pribaviti sve podatke iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije koju dostavlja stranka. Ako pojedine podatke koji nedostaju, iz objektivnih razloga nije moguće utvrditi na propisani način, obveznik je dužan da te podatke utvrdi na osnovu pismene izjave stranke.

Ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu stranke.

Ako je stranka strano pravno lice koje obavlja delatnost u Republici Srbiji preko svog ogranka, obveznik je dužan da utvrdi i proveri identitet stranog pravnog lica i njegovog ogranka.

Utvrđivanje i provera identiteta zastupnika pravnog lica i lica stranog prava

Član 21

Obveznik utvrđuje identitet zastupnika pravnog lica uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar, odnosno akta kojim se određuje lice ovlašćeno za zastupanje ukoliko u dokumentaciji iz registra nije naveden ovaj podatak. Na kopiji koju čuva, odnosno odštampanom izvodu, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju, odnosno zvanični javni registar.

Na proveru identiteta zastupnika pravnog lica i pribavljanje podataka iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona shodno se primenjuju odredbe člana 17. st. 2. i 6. ovog zakona.

Ako obveznik kod utvrđivanja i provere identiteta zastupnika pravnog lica posumnja u istinitost pribavljenih podataka, dužan je da o tome pribavi njegovu pismenu izjavu.

Prilikom utvrđivanja i provere identiteta zastupnika lica stranog prava i pribavljanja njegovih podataka shodno se primenjuju odredbe st. 1-3. ovog člana.

Ako je pravno lice zastupnik pravnog lica ili lica stranog prava, obveznik je dužan da utvrdi i proveri identitet zastupnika u skladu sa članom 20. ovog zakona.

Na utvrđivanje i proveru identiteta zastupnika pravnog lica koje zastupa pravno lice ili lice stranog prava, obveznik je dužan da primeni odredbe st. 1-3. ovog člana.

Utvrđivanje i provera identiteta prokuriste i punomoćnika pravnog lica, lica stranog prava i preduzetnika

Član 22

Ako u ime pravnog lica poslovni odnos uspostavlja ili transakciju vrši prokurista ili punomoćnik, obveznik utvrđuje njegov identitet iz pismenog ovlašćenja koje je izdao zastupnik pravnog lica. Na kopiji koju čuva, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju.

Na proveru identiteta prokuriste ili punomoćnika i pribavljanje podataka iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona shodno se primenjuju odredbe člana 17. st. 2. i 6. ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, obveznik je dužan da utvrdi identitet zastupnika pravnog lica uvidom u original ili overenu kopiju dokumenta iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar, odnosno akta kojim se određuje lice ovlašćeno za zastupanje ukoliko u dokumentaciji iz registra nije naveden ovaj podatak. Na kopiji koju čuva, odnosno odštampanom izvodu obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju, odnosno zvanični javni registar. Obveznik je dužan da podatke o zastupniku iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona koji nedostaju pribavi iz kopije ličnog dokumenta zastupnika koju čuva u skladu sa zakonom. Ako iz tog dokumenta nije moguće dobiti sve propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz pismene izjave prokuriste ili punomoćnika.

Ako obveznik kod utvrđivanja i provere identiteta prokuriste ili punomoćnika posumnja u istinitost pribavljenih podataka, dužan je da o tome pribavi njihovu pismenu izjavu.

Ako u ime preduzetnika ili lica stranog prava poslovni odnos uspostavlja ili transakciju vrši prokurista ili punomoćnik prilikom utvrđivanja i provere identiteta prokuriste ili punomoćnika shodno se primenjuju odredbe st. 1-4. ovog člana.

Utvrđivanje i provera identiteta lica građanskog prava

Član 23

Ako je stranka lice građanskog prava, obveznik je dužan da:

1) utvrdi i proveri identitet lica ovlašćenog za zastupanje;

2) pribavi pismeno ovlašćenje za zastupanje;

3) pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 2) i 14) ovog zakona.

Obveznik je dužan da utvrdi identitet zastupnika lica građanskog prava uvidom u original ili overenu kopiju pismenog ovlašćenja za zastupanje, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid. Obveznik je dužan da proveri identitet zastupnika lica građanskog prava i pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona uvidom u lični dokument lica ovlašćenog za zastupanje, u njegovom prisustvu, čiju kopiju obveznik čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ličnog dokumenta. Ako iz tog dokumenta nije moguće pribaviti propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz druge službene isprave, čiju kopiju obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Obveznik je dužan da podatke iz člana 99. stav 1. tačka 14) ovog zakona pribavi iz pismenog ovlašćenja koje podnosi lice ovlašćeno za zastupanje. Ako iz tog pismenog ovlašćenja nije moguće pribaviti ove podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se neposredno od zastupnika.

Ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije, dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu lica ovlašćenog za zastupanje.

Posebni slučajevi utvrđivanja i provere identiteta stranke

Član 24

Prilikom ulaska stranke u igračnicu, kao i prilikom svakog pristupa stranke odnosno njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika sefu, priređivač posebne igre na sreću u igračnici, odnosno obveznik koji pruža usluge čuvanja vrednosti u sefovima, dužan je da utvrdi i proveri identitet stranke i da od stranke odnosno njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 4) i 6) ovog zakona.

g2) Utvrđivanje stvarnog vlasnika stranke

Utvrđivanje stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava

Član 25

Obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke koja je pravno lice ili lice stranog prava pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona.

Obveznik je dužan da podatke iz stava 1. ovog člana pribavi uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, koja ne sme biti starija od šest meseci od dana izdavanja, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom. Na kopiji koju čuva, obveznik upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u original ili overenu kopiju. Podaci se mogu pribaviti i neposrednim uvidom u zvanični javni registar u skladu sa odredbama člana 20. st. 4. i 6. ovog zakona.

Ako iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, nije moguće pribaviti sve podatke o stvarnom vlasniku stranke, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije, koju mu dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik stranke.

Podatke koje iz objektivnih razloga nije moguće pribaviti na način utvrđen u ovom članu, obveznik može pribaviti i uvidom u komercijalne ili druge dostupne baze i izvore podataka ili iz pismene izjave zastupnika, prokuriste ili punomoćnika i stvarnog vlasnika stranke. U postupku utvrđivanja identiteta stvarnog vlasnika, obveznik može da pribavi kopiju ličnog dokumenta stvarnog vlasnika stranke.

Ako obveznik, nakon preduzimanja svih radnji propisanih ovim članom nije u mogućnosti da utvrdi stvarnog vlasnika, dužan je da utvrdi identitet jednog ili više fizičkih lica koja obavljaju funkciju najvišeg rukovodstva u stranci. Obveznik je dužan da dokumentuje radnje i mere preduzete na osnovu ovog člana.

Obveznik je dužan da preduzme razumne mere da proveri identitet stvarnog vlasnika stranke, tako da u svakom trenutku zna vlasničku i upravljačku strukturu stranke i da zna ko su stvarni vlasnici stranke.

Utvrđivanje identiteta korisnika polise životnog osiguranja

Član 26

Obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 6) ovog zakona dužan je da, osim utvrđivanja identiteta stranke – ugovarača osiguranja života, pribavi podatak o imenu, odnosno nazivu korisnika životnog osiguranja života. Obveznik je dužan da utvrdi identitet korisnika osiguranja života u trenutku kada ga odredi stranka – ugovarač osiguranja života.

Ukoliko korisnik osiguranja života nije određen po imenu, odnosno nazivu, obveznik je dužan da pribavi onaj obim informacija koji će biti dovoljan za utvrđivanje njegovog identiteta, odnosno identiteta stvarnog vlasnika korisnika osiguranja u trenutku isplate osigurane sume, ostvarivanja prava po osnovu otkupa, predujma ili zalaganja polise osiguranja života.

Obveznik je dužan da proveri identitet korisnika osiguranja života u trenutku isplate osigurane sume, ostvarivanja prava po osnovu otkupa, predujma ili zalaganja polise osiguranja.

Obveznik je dužan da utvrdi da li je korisnik osiguranja i stvarni vlasnik korisnika osiguranja funkcioner, i ukoliko utvrdi da jeste, da preduzme mere iz člana 38. ovog zakona.

Ukoliko je korisnik osiguranja života svrstan u kategoriju visokog rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma, obveznik je dužan da preduzme razumne mere da utvrdi stvarnog vlasnika tog korisnika, i to najkasnije u trenutku isplate osigurane sume, ostvarivanja prava po osnovu otkupa, predujma ili zalaganja polise osiguranja.

Ako u vezi sa polisom osiguranja utvrdi visok rizik od pranja novca i finansiranja terorizma, obveznik je dužan da pored radnji i mera iz člana 8. ovog zakona, preduzme sledeće mere: obavesti najviše rukovodstvo pre isplate osigurane sume i izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

Ako obveznik ne može da utvrdi identitet korisnika osiguranja života, odnosno stvarnog vlasnika korisnika životnog osiguranja, dužan je da sačini službenu belešku u pismenoj formi, kao i da razmotri da li postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Službenu belešku obveznik čuva u skladu sa zakonom.

g3) Pribavljanje podataka o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i drugih podataka po odredbama ovog zakona

Koji podaci se pribavljaju

Član 27

Obveznik je dužan da u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1)-3), 5), 6), 13) i 14) ovog zakona.

Obveznik je dužan da u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) i člana 8. st. 2. i 3. ovog zakona pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1)-3), 7)-10), 13) i 14) ovog zakona.

Obveznik je dužan da u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke iz člana 8. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona pribavi podatke iz člana 99. stav 1. ovog zakona.

Podaci o poreklu imovine

Član 28

Obveznik je dužan da prikupi podatke i informacije iz člana 99. stav 1. tačka 11) ovog zakona o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa, ili transakcije kada poslovni odnos nije uspostavljen, i proceni verodostojnost prikupljenih informacija, ako u skladu sa analizom rizika iz člana 6. ovog zakona, utvrdi da u vezi sa strankom postoji visok rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma.

Obveznik prikuplja podatke i informacije o poreklu imovine od stranke i preduzimajući razumne mere dodatno ih proverava kroz raspoložive izvore informacija.

g4) Praćenje poslovanja stranke

Praćenje poslovanja stranke sa dužnom pažnjom

Član 29

Obveznik je dužan da prati poslovanje stranke sa dužnom pažnjom.

Praćenje poslovanja stranke iz stava 1. ovog člana uključuje i:

1) prikupljanje podataka iz člana 99. stav 1. tač. 7)-10) ovog zakona o svakoj transakciji kada je poslovni odnos uspostavljen;

2) proveru usaglašenosti poslovanja stranke sa pretpostavljenom svrhom i namenom poslovnog odnosa koji je stranka uspostavila sa obveznikom;

3) praćenje i proveru usaglašenosti poslovanja stranke sa njenim uobičajenim obimom poslovanja;

4) praćenje i ažuriranje pribavljenih informacija, podataka i dokumentacije o stranci i njenom poslovanju.

Obveznik je dužan da radnje i mere iz stava 2. tač. 2)-4) ovog člana vrši u obimu i učestalosti koja odgovara stepenu rizika utvrđenom u analizi iz člana 6. ovog zakona.

d) Vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke preko trećih lica

Poveravanje vršenja pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu

Član 30

Kod uspostavljanja poslovnog odnosa, obveznik može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, poveriti vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona trećem licu.

Treće lice iz stava 1. ovog člana je:

1) obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1), 3), 4), 7), 9)-11), 13) i 16) i društva koja imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja;

2) lice iz tačke 1) ovog stava iz druge države, ako podleže obaveznoj zakonskoj registraciji za obavljanje delatnosti, primenjuje radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, vodi evidencije na način koji je jednak ili sličan načinu koji je propisan ovim zakonom, i adekvatno je nadzirano u vršenju poslova sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Obveznik je dužan da prethodno proveri da li treće lice iz stava 2. ovog člana ispunjava uslove propisane ovim zakonom.

Obveznik ne sme da prihvati vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke preko trećeg lica ako je to lice utvrdilo i proverilo identitet stranke bez njenog prisustva.

Poveravanjem vršenja pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu obveznik se ne oslobađa odgovornosti za pravilno vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u skladu sa ovim zakonom.

Zabrana poveravanja

Član 31

Obveznik ne sme da poveri vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu, ako je stranka of-šor pravno lice ili anonimno društvo.

Obveznik ne sme da poveri vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Treće lice ni u kom slučaju ne može biti of-šor pravno lice ili kvazi banka.

Pribavljanje podataka i dokumentacije od trećeg lica

Član 32

Obveznik je dužan da obezbedi da mu treće lice koje u skladu sa odredbama ovog zakona umesto obveznika izvrši pojedine radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, bez odlaganja dostavi pribavljene podatke o stranci koji su obvezniku neophodni za uspostavljanje poslovnog odnosa po ovom zakonu.

Obveznik je dužan da obezbedi da mu treće lice, na njegov zahtev, bez odlaganja dostavi kopije isprava i druge dokumentacije na osnovu kojih je izvršilo radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i pribavilo tražene podatke o stranci. Pribavljene kopije isprava i dokumentacije obveznik čuva u skladu sa ovim zakonom.

Ako obveznik posumnja u verodostojnost izvršenih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke, ili u istinitost pribavljenih podataka i dokumentacije o stranci, dužan je da preduzme dodatne mere za otklanjanje razloga za sumnju u verodostojnost dokumentacije.

Ako i pored dodatnih mera iz stava 3. ovog člana obveznik sumnja u verodostojnost dokumentacije, dužan je da razmotri da li postoji sumnja na pranje novca ili finansiranje terorizma.

Obveznik je dužan da sačini službenu belešku o preduzetim merama iz ovog člana. Obveznik čuva službenu belešku u skladu sa zakonom.

Ako obveznik i pored preduzetih dodatnih mera ne otkloni sumnju u verodostojnost dokumentacije, kao i na pranje novca ili finansiranje terorizma, dužan je da razmotri da li će ubuduće poveravati vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke ovom licu. Obveznik je dužan da sačini službenu belešku o preduzetim merama iz ovog stava. Obveznik čuva službenu belešku u skladu sa zakonom.

Zabrana uspostavljanja poslovnog odnosa

Član 33

Obveznik ne sme uspostaviti poslovni odnos, ako:

1) je radnje i mere poznavanja i praćenja stranke izvršilo lice koje nije treće lice iz člana 30. stav 2. ovog zakona;

2) je treće lice utvrdilo i proverilo identitet stranke bez njenog prisustva;

3) od trećeg lica nije prethodno pribavio podatke iz člana 32. stav 1. ovog zakona;

4) od trećeg lica prethodno nije dobio kopije isprava i druge dokumentacije o stranci;

5) je posumnjao u verodostojnost izvršene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke ili istinitost pribavljenih podataka i dokumentacije o stranci, a preduzetim dodatnim merama nije otklonjena sumnja.

đ) Posebni oblici radnji i mera poznavanja i praćenja stranke

Član 34

Osim opštih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke koje se vrše u skladu sa odredbama člana 7. stav 1. ovog zakona, u slučajevima propisanim ovim zakonom preduzimaju se i posebni oblici mera poznavanja i praćenja stranke, i to:

1) pojačane radnje i mere;

2) pojednostavljene radnje i mere.

đ1) Pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Opšte odredbe

Član 35

Pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, pored radnji i mera iz člana 7. stav 1. ovog zakona, obuhvataju i dodatne radnje i mere propisane ovim zakonom koje obveznik vrši, i to:

1) kod uspostavljanja korespodentskog odnosa sa bankama i drugim sličnim institucijama drugih država;

2) prilikom primene novih tehnoloških dostignuća i novih usluga, a u skladu sa procenom rizika;

3) kod uspostavljanja poslovnog odnosa iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona ili vršenja transakcije iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona sa strankom koja je funkcioner;

4) kada stranka nije fizički prisutna pri utvrđivanju i proveri identiteta;

5) kada je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice;

6) kod uspostavljanja poslovnog odnosa ili vršenja transakcije sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana, obveznik je dužan da izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke u slučajevima kada, u skladu sa odredbama člana 6. ovog zakona, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati visok stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma. Obveznik je dužan da svojim internim aktom definiše koje će pojačane radnje i mere, i u kom obimu, primenjivati u svakom konkretnom slučaju.

Korespondentski odnos sa bankama i drugim sličnim institucijama stranih država

Član 36

Kod uspostavljanja korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi, obveznik je dužan da, pored radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u skladu sa procenom rizika, pribavi i sledeće podatke, informacije, odnosno dokumentaciju:

1) datum izdavanja i vreme važenja dozvole za vršenje bankarskih delatnosti i naziv i sedište nadležnog organa strane države koji je izdao dozvolu;

2) opis sprovođenja internih postupaka koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito postupaka za poznavanje i praćenje stranke, dostavljanje podataka o sumnjivim transakcijama i licima nadležnim organima, vođenje evidencija, unutrašnju kontrolu i drugih postupaka koje je banka, odnosno druga slična institucija, donela u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma;

3) opis sistema sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma u državi sedišta, odnosno u državi u kojoj je registrovana banka, odnosno druga slična institucija;

4) pismenu izjavu odgovornog lica banke da je banka ili druga slična institucija u državi sedišta odnosno u državi u kojoj je registrovana, pod nadzorom nadležnog državnog organa i da je dužna da primenjuje propise te države koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma;

5) pribavi dodatne podatke kako bi: razumeo prirodu i namenu korespondentskog odnosa koji uspostavlja, utvrdio kvalitet nadzora, utvrdio da li postoji reputacioni rizik, utvrdio da li je vođen krivični postupak za pranje novca ili finansiranje terorizma ili je banka ili druga finansijska institucija bila kažnjavana zbog težih povreda propisa za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, utvrdio da li banka odnosno druga slična institucija ne posluje kao kvazi banka, da nema uspostavljen poslovni odnos i da ne vrši transakcije sa kvazi bankom.

Obveznik je dužan da pre uspostavljanja poslovnog odnosa pribavi pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku, a ako je taj odnos uspostavljen, ne može se nastaviti bez pismenog odobrenja najvišeg rukovodstva u obvezniku.

Podatke iz stava 1. tač. 1)-4) ovog člana obveznik pribavlja uvidom u isprave i poslovnu dokumentaciju koju obvezniku dostavlja banka ili druga slična institucija sa sedištem u stranoj državi, a podatke iz stava 1. tačka 5) ovog člana uvidom u javne ili druge dostupne izvore.

Obveznik ne sme uspostaviti ili nastaviti korespondentski odnos sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi ako:

1) prethodno nije pribavila podatke iz stava 1. ovog člana;

2) zaposleni kod obveznika zadužen za uspostavljanje korespondentskog odnosa prethodno nije pribavio pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku;

3) banka ili druga slična institucija sa sedištem u stranoj državi nema uspostavljen sistem za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma ili nije dužna da primenjuje propise u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa propisima strane države u kojoj ima sedište, odnosno u kojoj je registrovana;

4) banka ili druga slična institucija sa sedištem u stranoj državi posluje kao kvazi banka, odnosno uspostavlja korespodentske ili druge poslovne odnose ili obavlja transakcije sa kvazi bankama.

Obveznik je dužan da, u ugovoru na osnovu kojeg se uspostavlja korespondentski odnos, posebno utvrdi i dokumentuje obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Taj ugovor obveznik je dužan da čuva u skladu sa zakonom.

Obveznik ne može uspostaviti korespondentski odnos sa stranom bankom ili drugom sličnom institucijom na osnovu kog ta institucija može koristiti račun kod obveznika tako što će svojim strankama omogućiti direktno korišćenje ovog računa.

Nova tehnološka dostignuća i nove usluge

Član 37

Obveznik je dužan da proceni rizik od pranja novca i finansiranja terorizma u odnosu na novu uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti, novu poslovnu praksu, kao i načine pružanja nove usluge, i to pre uvođenja nove usluge.

Obveznik je dužan da proceni rizik od korišćenja savremenih tehnologija u pružanju postojećih ili novih usluga.

Obveznik je dužan da preduzme dodatne mere kojima se umanjuju rizici i upravlja rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma iz st. 1. i 2. ovog člana.

Funkcioner

Član 38

Obveznik je dužan da utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner. Taj postupak se utvrđuje internim aktom obveznika, u skladu sa smernicama koje donosi organ iz člana 104. ovog zakona, nadležan za nadzor nad primenom ovog zakona kod tog obveznika.

Ako je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner, osim radnji i mera iz člana 7. stav 1. ovog zakona, obveznik je dužan da:

1) pribavi podatke o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, i to iz isprava i druge dokumentacije, koju podnosi stranka. Ako te podatke nije moguće pribaviti na opisani način, obveznik će o njihovom poreklu uzeti pismenu izjavu neposredno od stranke;

2) pribavi podatke o celokupnoj imovini koju poseduje funkcioner, i to iz javno dostupnih i drugih izvora, kao i neposredno od stranke;

3) obezbedi da zaposleni kod obveznika koji vodi postupak uspostavljanja poslovnog odnosa sa funkcionerom pre uspostavljanja tog odnosa pribavi pismenu saglasnost najvišeg rukovodstva;

4) prati, sa dužnom pažnjom, transakcije i druge poslovne aktivnosti funkcionera u toku trajanja poslovnog odnosa.

Ako obveznik utvrdi da je stranka ili stvarni vlasnik stranke postao funkcioner u toku poslovnog odnosa dužan je da primeni radnje i mere iz stava 2. tač. 1), 2) i 4) ovog člana, a za nastavak poslovnog odnosa sa tim licem mora se pribaviti pismena saglasnost najvišeg rukovodstva.

Odredbe st. 1-3. ovog člana primenjuju se i u odnosu na člana uže porodice funkcionera, kao i na bližeg saradnika funkcionera.

Utvrđivanje i provera identiteta bez fizičkog prisustva stranke

Član 39

Ako prilikom utvrđivanja i provere identiteta, stranka ili zakonski zastupnik, odnosno lice koje je ovlašćeno za zastupanje pravnog lica ili lica stranog prava nije fizički prisutna kod obveznika, obveznik je dužan da osim radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona preduzme neke od dodatnih mera, i to:

1) pribavljanje dodatnih isprava, podataka ili informacija, na osnovu kojih proverava identitet stranke;

2) dodatnu proveru podnetih isprava ili dodatno potvrđivanje podataka o stranci;

3) da se prva uplata na račun koji je ta stranka otvorila kod obveznika izvrši sa računa te stranke, otvorenog kod banke ili slične institucije u skladu sa članom 17. st. 1. i 2. ovog zakona, a pre izvršenja drugih transakcija stranke kod obveznika;

4) pribavi podatke o razlozima odsustva stranke;

5) druge mere koje odredi organ iz člana 104. ovog zakona.

Of-šor pravno lice

Član 40

Obveznik je dužan da utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice. Ako utvrdi da jeste, obveznik je dužan da, osim radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona preduzme dodatne mere, i to:

1) utvrdi razloge za uspostavljanje poslovnog odnosa, odnosno vršenje transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više, kada poslovni odnos nije uspostavljen, u Republici Srbiji;

2) izvrši dodatnu proveru podataka o vlasničkoj strukturi pravnog lica.

Ako je stranka iz stava 1. ovog člana pravno lice sa složenom vlasničkom strukturom, obveznik je dužan da o razlozima takve strukture pribavi pismenu izjavu od stvarnog vlasnika stranke ili zastupnika stranke.

U slučaju iz stava 2. ovog člana obveznik je dužan da razmotri da li postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i da o tome sačini službenu belešku, koju čuva u skladu sa zakonom.

Države koje ne primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma

Član 41

Obveznik je dužan da kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni pojačane radnje i mere iz stava 2. ovog člana. Strateški nedostaci posebno se odnose na:

1) pravni i institucionalni okvir države, a naročito na inkriminaciju krivičnih dela pranja novca i finansiranja terorizma, mere poznavanja i praćenja stranke, odredbe u vezi sa čuvanjem podataka, odredbe u vezi sa prijavljivanjem sumnjivih transakcija, ovlašćenja i procedure nadležnih organa tih država u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma;

2) delotvornost sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u otklanjanju rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

U slučaju iz stava 1. ovog člana obveznik je dužan da:

1) primeni radnje i mere iz člana 35. stav 2. ovog zakona na način i u obimu koji odgovara visokom riziku koji nosi poslovanje sa tom strankom;

2) prikupi podatke o poreklu imovine koja je predmet poslovnog odnosa ili transakcije;

3) prikupi dodatne informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije;

4) dodatno proveri podnete isprave;

5) preduzme druge adekvatne mere radi otklanjanja rizika.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija, Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti, samostalno ili na zahtev nadležne međunarodne organizacije, mogu da utvrde da je poslovanje sa državom koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma naročito rizično i mogu primeniti sledeće mere:

1) zabraniti finansijskim institucijama za čiju su registraciju nadležne da osnivaju ogranke i poslovne jedinice u tim državama;

2) zabraniti osnivanje ogranaka i poslovnih jedinica finansijskih institucija iz tih država u Republici Srbiji;

3) ograničiti finansijske transakcije i poslovne odnose sa strankama iz te države;

4) zahtevati od finansijskih institucija da procene, izmene, ili kad je neophodno raskinu korespodentske ili slične odnose sa finansijskim institucijama iz tih država;

5) druge adekvatne mere.

Ukoliko je poslovni odnos već uspostavljen, obveznik primenjuje mere iz stava 1. ovog člana.

Ministar, na predlog Uprave, utvrđuje listu država koje imaju strateške nedostatke, uzimajući u obzir liste relevantnih međunarodnih institucija, kao i izveštaje o proceni nacionalnih sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od strane međunarodnih institucija.

đ2) Pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Opšte odredbe

Član 42

Pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke obveznik može da izvrši u slučajevima iz člana 8. stav 1. tač. 1)-3) ovog zakona, osim ako u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, ako je stranka:

1) obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1)-7), 10), 11) i 16) ovog zakona, izuzev posrednika i zastupnika u osiguranju;

2) lice iz člana 4. stav 1. tač. 1)-7), 10), 11) i 16) ovog zakona, izuzev posrednika i zastupnika u osiguranju iz strane države koja je na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši;

3) državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javna agencija, javna služba, javni fond, javni zavod ili komora;

4) privredno društvo čije su izdate hartije od vrednosti uključene na organizovano tržište hartija od vrednosti koje se nalazi u Republici Srbiji ili državi u kojoj se primenjuju međunarodni standardi na nivou standarda Evropske unije ili viši, a koji se odnose na podnošenje izveštaja i dostavljanje podataka nadležnom regulatornom telu;

5) lice za koje je na osnovu člana 6. stav 5. ovog zakona utvrđeno da postoji nizak stepen rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma.

Osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana, obveznik može da izvrši pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i u slučajevima kada, u skladu sa odredbama člana 6. ovog zakona, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma.

Pri vršenju pojednostavljenih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke obveznik je dužan da uspostavi adekvatan nivo praćenja poslovanja stranke tako da bude u stanju da otkrije neuobičajene i sumnjive transakcije.

Podaci o stranci koji se pribavljaju i proveravaju

Član 43

U slučajevima kada se, na osnovu ovog zakona, vrše pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, obveznik je dužan da pribavi sledeće podatke:

1) pri uspostavljanju poslovnog odnosa iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona:

(1) podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1), 2), 5), 6) i 14) ovog zakona,

(2) podatke iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona, osim u slučaju iz člana 42. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona;

2) pri vršenju transakcije iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona:

(1) podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1), 2) i 7)-10) ovog zakona,

(2) podatke iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona, osim u slučaju iz člana 42. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona.

Za stranku koja je fizičko lice, obveznik pri uspostavljanju poslovnog odnosa iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona i vršenju transakcije iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona prikuplja podatke iz člana 99. stav 1. tač. 3), 5)-10) i 13) ovog zakona.

e) Ograničenja poslovanja sa strankama

Zabrana pružanja usluga koje omogućavaju prikrivanje identiteta stranke

Član 44

Obveznik ne sme strankama otvoriti, izdavati ili za njih voditi anonimne račune, štedne knjižice na šifru ili donosioca, odnosno vršiti druge usluge, koje posredno ili neposredno omogućavaju prikrivanje identiteta stranke.

Zabrana poslovanja sa kvazi bankama

Član 45

Obveznik ne sme uspostavljati niti nastaviti korespodentske odnose sa bankom koja posluje ili koja bi mogla poslovati kao kvazi banka, ili sa drugom sličnom institucijom za koju se osnovano može pretpostaviti da bi mogla dozvoliti korišćenje svojih računa kvazi banci.

Ograničenje gotovinskog poslovanja

Član 46

Lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.

Ograničenje iz stava 1. ovog člana važi i u slučaju ako se plaćanje robe i usluge vrši u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija u ukupnom iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.

3. Dostavljanje informacija, podataka i dokumentacije Upravi

Obaveza dostavljanja i rokovi

Član 47

Obveznik je dužan da Upravi dostavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 1)-3) i 7)-10) ovog zakona o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, i to odmah kada je izvršena, a najkasnije u roku od tri dana od dana izvršenja transakcije.

Obveznik je dužan da Upravi dostavi podatke iz člana 99. stav 1. ovog zakona uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, i to pre izvršenja transakcije, i da u izveštaju navede rok u kome ta transakcija treba da se izvrši. U slučaju hitnosti, takvo obaveštenje može se dati i telefonom, ali se naknadno mora dostaviti Upravi u pismenom obliku najkasnije sledećeg radnog dana.

Obaveza obaveštavanja o transakcijama iz stava 2. ovog člana odnosi se i na planiranu transakciju, bez obzira na to da li je izvršena.

Društvo za reviziju i samostalni revizor, preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga i poreski savetnici dužni su da, u slučaju kada stranka od njih traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, o tome odmah obaveste Upravu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je stranka tražila savet.

Ako obveznik, u slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana, zbog prirode transakcije, zbog toga što transakcija nije izvršena, mogućnosti da se time osujeti prikupljanje i provera informacija o stvarnom vlasniku ili iz drugih opravdanih razloga ne može da postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana, dužan je da Upravi dostavi podatke čim to bude moguće, a najkasnije odmah po saznanju za osnove sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Obveznik je dužan da pismeno obrazloži razloge zbog kojih nije postupio na propisani način.

Podatke iz st. 1-4. ovog člana obveznik dostavlja Upravi na način koji propisuje Ministar.

Ministar bliže uređuje način i razloge kada obveznik za određene stranke nije dužan da Upravi prijavi gotovinsku transakciju iz stava 1. ovog člana.

4. Sprovođenje radnji i mera u poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu obveznika u stranim državama

Obaveza sprovođenja radnji i mera u stranim državama

Član 48

Obveznik je dužan da obezbedi da se radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, jednake onima propisanim ovim zakonom, u istom obimu sprovode i u njegovim poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica – u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva, u njegovom većinskom vlasništvu koja imaju sedište u stranoj državi, osim ako je to izričito suprotno propisima te države.

Obveznik koji je deo međunarodne grupacije primenjuje programe i procedure koji važe za celu grupaciju, uključujući procedure za razmenu informacija za potrebe poznavanja i praćenja stranke, smanjenja i otklanjanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, kao i drugih radnji i mera u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Obveznik koji je deo međunarodne grupacije može sa drugim članicama te grupacije da razmenjuje podatke i informacije o transakcijama i licima za koje postoje osnovi sumnje na pranje novca i finansiranje terorizma i koje su kao takve prijavljene Upravi, osim ako Uprava ne zahteva drugačije postupanje.

Ako se poslovna jedinica ili podređeno društvo pravnog lica nalazi u državi koja ne primenjuje međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma obveznik je dužan da obezbedi pojačanu kontrolu sprovođenja radnji i mera iz stava 1. ovog člana.

Ukoliko odgovarajuće mere navedene u stavu 3. ovog člana nisu dovoljne, u naročito opravdanim slučajevima, organ iz člana 104. ovog zakona i Uprava odlučuju o primeni posebnih mera nadzora.

Ako propisima strane države nije dopušteno sprovođenje radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca ili finansiranja terorizma u obimu propisanom ovim zakonom, obveznik je dužan da o tome odmah obavesti Upravu i organ iz člana 104. ovog zakona, radi donošenja odgovarajućih mera za otklanjanje rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma.

Obveznik je dužan da svoje poslovne jedinice ili podređena društva pravnog lica u većinskom vlasništvu u stranoj državi pravovremeno i redovno upoznaje sa postupcima koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito u delu koji se odnosi na radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, dostavljanja podataka Upravi, vođenja evidencija, unutrašnje kontrole i drugih okolnosti povezanih sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca ili finansiranja terorizma.

Obveznik je dužan da internim aktima propiše način vršenja kontrole primene procedura za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma na nivou grupacije.

5. Ovlašćeno lice, obrazovanje i unutrašnja kontrola

a) Ovlašćeno lice

Određivanje ovlašćenog lica i njegovog zamenika

Član 49

Obveznik je dužan da za vršenje pojedinih radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika.

Ako obveznik ima jednog zaposlenog, taj zaposleni se smatra ovlašćenim licem.

Uslovi koje ovlašćeno lice mora da ispunjava

Član 50

Ovlašćeno lice iz člana 49. ovog zakona, može biti lice koje ispunjava sledeće uslove:

1) da je zaposleno kod obveznika na radnom mestu sa ovlašćenjima koja tom licu omogućavaju delotvorno, brzo i kvalitetno izvršavanje zadataka propisanih ovim zakonom;

2) da nije pravnosnažno osuđivano ili se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti koja ga čine nepodobnim za vršenje poslova ovlašćenog lica;

3) da je stručno osposobljeno za poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma;

4) da poznaje prirodu poslovanja obveznika u oblastima koja su podložna riziku pranja novca ili finansiranja terorizma.

Zamenik ovlašćenog lica mora da ispunjava iste uslove kao i lice iz stava 1. ovog člana.

Obaveze ovlašćenog lica

Član 51

Ovlašćeno lice vrši sledeće poslove u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma:

1) stara se o uspostavljanju, delovanju i razvoju sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, i inicira i predlaže rukovodstvu odgovarajuće mere za njegovo unapređenje;

2) obezbeđuje pravilno i blagovremeno dostavljanje podataka Upravi u skladu sa ovim zakonom;

3) učestvuje u izradi internih akata;

4) učestvuje u izradi smernica za vršenje unutrašnje kontrole;

5) učestvuje u uspostavljanju i razvoju informatičke podrške;

6) učestvuje u pripremi programa stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u obvezniku.

Zamenik ovlašćenog lica zamenjuje ovlašćeno lice u njegovom odsustvu i obavlja druge zadatke u skladu sa internim aktom obveznika.

Ovlašćeno lice samostalno vrši zadatke i neposredno je odgovorno najvišem rukovodstvu.

Obaveze obveznika

Član 52

Obveznik je dužan da ovlašćenom licu obezbedi:

1) neograničen pristup podacima, informacijama i dokumentaciji koja je neophodna za vršenje njegovih poslova;

2) odgovarajuće kadrovske, materijalne, informaciono-tehničke i druge uslove za rad;

3) odgovarajuće prostorne i tehničke mogućnosti koje obezbeđuju odgovarajući stepen zaštite poverljivih podataka kojima raspolaže ovlašćeno lice;

4) stalno stručno osposobljavanje;

5) zamenu za vreme njegovog odsustva;

6) zaštitu u smislu zabrane odavanja podataka o njemu neovlašćenim licima, kao i zaštitu od drugih postupaka koji mogu uticati na neometano vršenje njegovih dužnosti.

Unutrašnje organizacione jedinice, uključujući najviše rukovodstvo u obvezniku, dužni su da ovlašćenom licu obezbede pomoć i podršku pri vršenju poslova, kao i da ga redovno obaveštavaju o činjenicama koje su, ili koje bi mogle biti povezane sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Obveznik je dužan da propiše način saradnje između ovlašćenog lica i ostalih organizacionih jedinica.

Obveznik Upravi dostavlja podatke o ličnom imenu i nazivu radnog mesta ovlašćenog lica i njegovog zamenika, kao i podatke o ličnom imenu i nazivu radnog mesta člana najvišeg rukovodstva odgovornog za primenu ovog zakona, kao i svaku promenu tih podataka najkasnije u roku od 15 dana od dana imenovanja.

b) Obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje

Obaveza redovnog obrazovanja

Član 53

Obveznik je dužan da obezbedi redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih koji obavljaju poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje odnosi se na upoznavanje sa odredbama zakona i propisa donetih na osnovu njega i internih akata, sa stručnom literaturom o sprečavanju i otkrivanju pranja novca i finansiranja terorizma, sa listom indikatora za prepoznavanje stranaka i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Obveznik je dužan da izradi program godišnjeg stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma najkasnije do kraja marta za tekuću godinu.

v) Unutrašnja kontrola, interna revizija i integritet zaposlenih

Unutrašnja kontrola i interna revizija

Član 54

Obveznik je dužan da, u okviru aktivnosti koje preduzima radi efikasnog upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, sprovodi redovnu unutrašnju kontrolu obavljanja poslova sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Obveznik sprovodi unutrašnju kontrolu u skladu sa utvrđenim rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.

Obveznik je dužan da organizuje nezavisnu internu reviziju u čijem delokrugu je redovna procena adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma kada zakon koji uređuje delatnost obveznika propisuje obavezu postojanja nezavisne interne revizije, ili kada obveznik proceni da je, imajući u vidu veličinu i prirodu posla, potrebno da postoji nezavisna interna revizija u smislu ovog zakona.

Integritet zaposlenih

Član 55

Obveznik je dužan da utvrdi postupak kojim se pri zasnivanju radnog odnosa na radnom mestu na kome se primenjuju odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, kandidat za to radno mesto proverava da li je osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist ili krivična dela povezana sa terorizmom.

U postupku iz stava 1. ovog člana proveravaju se i drugi kriterijumi kojima se utvrđuje da kandidat za radno mesto iz stava 1. ovog člana, zadovoljava visoke stručne i moralne kvalitete.

g) Podzakonski propisi za vršenje određenih poslova obveznika

Metodologija za izvršavanje poslova kod obveznika

Član 56

Ministar, na predlog Uprave, bliže propisuje način vršenja unutrašnje kontrole, čuvanja i zaštite podataka, vođenja evidencija i stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih kod obveznika po ovom zakonu.

III RADNJE I MERE KOJE PREDUZIMAJU ADVOKATI

Utvrđivanje i provera identiteta stranke

Član 57

Advokat je dužan da prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke u slučaju iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona pribavi podatke iz člana 103. tač. 1)-5) ovog zakona.

Advokat je dužan da prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke u slučaju iz člana 8. stav 1. tačka 2. ovog zakona pribavi podatke iz člana 103. tač. 1)-3) i 6)-9) ovog zakona.

Advokat je dužan da prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke u slučaju iz člana 8. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona pribavi podatke iz člana 103. ovog zakona.

Advokat utvrđuje i proverava identitet stranke, odnosno njenog zastupnika, prokuriste i punomoćnika i pribavlja podatke iz člana 103. tač. 1) i 2) ovog zakona uvidom u lični dokument tog lica u njegovom prisustvu, odnosno u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra, koja ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja, ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar.

Advokat je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke koje je pravno lice ili lice stranog prava u drugom pravnom obliku pribavljanjem podataka iz člana 103. tačka 3) ovog zakona uvidom u originale ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra koja ne sme biti starija od šest meseca od dana izdavanja. Ako iz njih nije moguće pribaviti potrebne podatke, oni se pribavljaju uvidom u original ili overenu kopiju isprave i drugu poslovnu dokumentaciju koju dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik pravnog lica.

Ostale podatke iz člana 103. ovog zakona advokat pribavlja uvidom u original ili overenu kopiju isprave i drugu poslovnu dokumentaciju.

O podacima koji nedostaju, osim podataka iz člana 103. tač. 11)-13) ovog zakona, advokat uzima pismenu izjavu stranke.

Obaveštavanje Uprave o licima i transakcijama za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma

Član 58

Ako advokat, prilikom vršenja poslova iz člana 4. stav 2. ovog zakona, utvrdi da u vezi sa licem ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužan je da o tome obavesti Upravu pre izvršenja transakcije, kao i da u tom obaveštenju navede rok u kojem bi trebalo da se transakcija izvrši. U slučaju hitnosti, takvo obaveštenje može se dati i telefonom, ali se naknadno mora dostaviti Upravi u pismenom obliku najkasnije sledećeg radnog dana.

Obaveza obaveštavanja iz stava 1. ovog člana važi i za planiranu transakciju bez obzira na to da li je transakcija kasnije izvršena.

Ako advokat zbog prirode transakcije ili zbog toga što transakcija nije izvršena ili iz drugih opravdanih razloga ne može da postupa u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, dužan je da Upravi dostavi podatke čim to bude moguće, a najkasnije odmah po saznanju razloga za osnove sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Advokat je dužan da pismeno obrazloži razloge zbog kojih nije postupio na propisani način.

Advokat je dužan da u slučaju kada stranka od njega traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, o tome odmah obavesti Upravu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je stranka tražila savet.

Advokat obaveštava Upravu elektronskim putem, preporučenom pošiljkom ili dostavom preko kurira. U slučaju hitnosti, takvo obaveštenje može se dati i telefonom, uz obavezu naknadnog obaveštavanja elektronskim putem, preporučenom pošiljkom ili dostavom preko kurira, najkasnije sledećeg radnog dana.

Traženje podataka od advokata

Član 59

Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, može da zahteva od advokata podatke, informacije i dokumentaciju neophodne za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može da zahteva od advokata i podatke i informacije iz stava 1. ovog člana koji se odnose na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Advokat je dužan da podatke, informacije i dokumentaciju iz ovog člana Upravi dostavi bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima.

Uprava može, zbog obimnosti dokumentacije ili iz drugih opravdanih razloga, advokatu da odredi i duži rok za dostavljanje dokumentacije.

Izuzeci

Član 60

Advokat nije dužan da postupa u skladu sa odredbama člana 58. st. 1. i 2. ovog zakona u vezi sa podatkom koji dobije od stranke ili o stranci pri utvrđivanju njenog pravnog položaja ili njenom zastupanju u sudskom postupku ili u vezi sa sudskim postupkom, što podrazumeva i davanje saveta o pokretanju ili izbegavanju tog postupka, bez obzira da li je taj podatak pribavljen pre, u toku ili nakon sudskog postupka.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana advokat nije dužan da dostavi podatke, informacije i dokumentaciju na zahtev Uprave iz člana 59. ovog zakona. U tom slučaju dužan je da Upravu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, pismeno obavesti o razlozima zbog kojih nije postupio u skladu sa zahtevom Uprave.

Obaveza sastavljanja i primene liste indikatora

Član 61

Advokat je dužan da izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Kod izrade liste iz stava 1. ovog člana advokat uzima u obzir složenost i obim izvršenja transakcija, neuobičajeni način izvršenja, vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim odnosno očekivanim poslovanjem stranke, kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke.

Advokat je dužan da prilikom utvrđivanja osnova sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma primenjuju listu indikatora iz stava 1. ovog člana, i da uzima u obzir i druge okolnosti koje ukazuju na postojanje osnova sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma.

Prilikom izrade liste indikatora iz stava 1. ovog člana, advokat je dužan da unese i indikatore koji su objavljeni na zvaničnoj internet stranici Uprave.

Vođenje evidencije

Član 62

Advokat vodi evidenciju podataka:

1) o strankama, kao i poslovnim odnosima i transakcijama iz člana 8. ovog zakona;

2) dostavljenih Upravi u skladu sa članom 58. ovog zakona.

IV RADNJE I MERE KOJE PREDUZIMAJU JAVNI BELEŽNICI

Utvrđivanje identiteta stranke

Član 63

Javni beležnik utvrđuje identitet stranke u skladu sa propisima koji regulišu javnobeležničku delatnost.

Obaveštavanje Uprave o licima i transakcijama za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma

Član 64

Ako javni beležnik, prilikom sastavljanja javnobeležničkog zapisa i potvrđivanja privatne isprave (solemnizacije), utvrdi da u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Upravu.

Ako javni beležnik zbog prirode transakcije ili iz drugih opravdanih razloga ne može da postupa u skladu sa stavom 1. ovog člana, dužan je da obavesti Upravu čim to bude moguće. Javni beležnik je dužan da pismeno obrazloži razloge zbog kojih nije postupio na propisani način.

Javni beležnik Upravu obaveštava elektronskim putem. U slučaju hitnosti, takvo obaveštenje može se dati i telefonom, uz obavezu naknadnog obaveštavanja elektronskim putem, najkasnije sledećeg radnog dana.

Dužnost davanja podataka

Član 65

Javni beležnik je dužan da Upravi na njen zahtev bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, dostavi sve raspoložive podatke, informacije i dokumentaciju neophodnu za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije, ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima.

Javni beležnik može zahtevati od Uprave produženje roka za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije, ako zbog obimnosti dokumentacije ili iz drugih opravdanih razloga, proceni da ne može blagovremeno da postupi u prvobitno određenom roku.

Obaveza sastavljanja i primene liste indikatora

Član 66

Javnobeležnička komora sastavlja listu indikatora, a javni beležnici su dužni da je primenjuju u svakom konkretnom slučaju.

Način vođenja evidencija

Član 67

Javni beležnik vodi evidenciju podataka o strankama i transakcijama koji su dostavljeni Upravi na način propisan Javnobeležničkim poslovnikom.

V INDIKATORI ZA PREPOZNAVANJE OSNOVA SUMNJE

Saradnja prilikom izrade liste indikatora

Član 68

Organi iz člana 104. ovog zakona izrađuju liste indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, koje se objavljuju na veb sajtu Uprave.

U izradi liste indikatora mogu učestvovati i druga lica po pozivu.

Obaveza sastavljanja i primene liste indikatora

Član 69

Obveznik je dužan da izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Prilikom izrade liste indikatora, obveznik je dužan da unese i indikatore koje su izradili organi iz člana 104. ovog zakona u skladu sa članom 68. ovog zakona.

Kod izrade liste iz stava 1. ovog člana obveznik uzima u obzir složenost i obim izvršenja transakcija, neuobičajeni način izvršenja, vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim odnosno očekivanim poslovanjem stranke, kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke.

Obveznik je dužan da prilikom utvrđivanja osnova sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma primenjuju listu indikatora iz stava 1. ovog člana, i da uzima u obzir i druge okolnosti koje ukazuju na postojanje osnova sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma.

VI SARADNJA NADLEŽNIH ORGANA, PROCENA RIZIKA NA NACIONALNOM NIVOU I ANALIZA EFIKASNOSTI I DELOTVORNOSTI SISTEMA

Saradnja nadležnih organa i procena rizika na nacionalnom nivou

Član 70

Vlada obrazuje koordinaciono telo radi ostvarivanja efikasne saradnje i koordinacije poslova nadležnih organa koji se vrše u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom nivou izrađuje se u pismenoj formi i ažurira najmanje jednom u tri godine.

Analiza efikasnosti i delotvornosti sistema

Član 71

Analiza efikasnosti i delotvornosti sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma vrši se najmanje jednom godišnje.

Radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana Uprava vodi sledeće evidencije:

1) o licima i transakcijama iz člana 47. ovog zakona;

2) o izdatim nalozima za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije iz čl. 75. i 82. ovog zakona;

3) o izdatim nalozima za praćenje finansijskog poslovanja stranke iz člana 76. ovog zakona;

4) o primljenim inicijativama iz člana 77. ovog zakona;

5) o podacima prosleđenim nadležnim državnim organima u skladu sa članom 78. ovog zakona;

6) o podacima primljenim i dostavljenim u skladu sa čl. 80. i 81. ovog zakona;

7) o podacima o prekršajima, privrednim prestupima i krivičnim delima koja se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma;

8) o nedostacima, nezakonitostima i izrečenim merama u nadzoru iz člana 104. ovog zakona;

9) o obaveštenjima iz člana 112. ovog zakona.

Organi iz člana 104. ovog zakona, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, javna tužilaštva i sudovi dužni su da Upravi, radi objedinjavanja podataka i analize iz stava 1. ovog člana, redovno dostavljaju podatke i informacije o postupcima u vezi sa prekršajima, privrednim prestupima i krivičnim delima koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma, o njihovim izvršiocima, kao i o oduzimanju imovine stečene izvršenjem krivičnog dela.

Organi iz člana 104. ovog zakona i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, dužni su da Upravi dostavljaju sledeće podatke:

1) datum podnošenja prijave, odnosno zahteva za pokretanje prekršajnog postupka;

2) ime, prezime, datum i mesto rođenja, jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG), odnosno poslovno ime i sedište lica protiv koga je podneta prijava, odnosno zahtev;

3) pravna kvalifikacija dela i mesto, vreme i način izvršenja radnje dela;

4) pravna kvalifikacija prethodnog dela i mesto, vreme i način izvršenja radnje tog dela.

Republičko javno tužilaštvo i drugo nadležno tužilaštvo, dužno je da Upravi dostavi sledeće podatke:

1) datum podizanja optužnice;

2) ime, prezime, datum i mesto rođenja, JMBG, odnosno poslovno ime i sedište optuženog lica;

3) pravna kvalifikacija dela, mesto, vreme i način izvršenja radnje dela;

4) pravna kvalifikacija prethodnog dela, mesto, vreme i način izvršenja radnje tog dela.

Sudovi su dužni da Upravi dostave sledeće podatke:

1) ime, prezime, datum i mesto rođenja, JMBG, odnosno poslovno ime i sedište lica protiv kojih je pokrenut postupak;

2) pravna kvalifikacija dela, vrsta i iznos privremeno ili trajno oduzete imovinske koristi;

3) vrsta i visina kazne;

4) poslednja odluka doneta u postupku u trenutku izveštavanja;

5) o primljenim i poslatim zamolnicama u vezi sa krivičnim delima iz stava 3. ovog člana ili prethodnim delima;

6) o svim primljenim i poslatim zahtevima za privremeno ili trajno oduzimanje imovinske koristi, bez obzira na vrstu krivičnog dela.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa dužno je da Upravi dostavi podatke o primljenim i poslatim zahtevima za međunarodnu pravnu pomoć u vezi sa krivičnim delima iz stava 3. ovog člana, kao i podatke o privremeno i trajno oduzetoj imovini.

Nadležni državni organi kojima je Uprava dostavila obaveštenje iz člana 78. ovog zakona, dužni su da Upravi dostave podatke o preduzetim merama i donetim odlukama.

Organi iz stava 3. ovog člana dužni su da podatke iz st. 4-7. ovog člana dostavljaju Upravi jednom godišnje, a najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu, kao i na njen zahtev.

Način dostavljanja podataka i informacija iz stava 3. ovog člana uređuje Ministar na predlog Uprave.

VII UPRAVA ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA

1. Opšte odredbe

Član 72

Uprava za sprečavanje pranja novca obrazuje se kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Uprava obavlja finansijsko-informacione poslove: prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa ovim zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa zakonom.

2. Otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma

Traženje podataka od obveznika

Član 73

Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, može od obveznika da zahteva:

1) podatke iz evidencija o strankama i transakcijama koje obveznik vodi na osnovu člana 99. stav 1. ovog zakona;

2) podatke o novcu i imovini stranke kod obveznika;

3) podatke o prometu novca ili imovine stranke kod obveznika;

4) podatke o drugim poslovnim odnosima stranke uspostavljenim kod obveznika;

5) druge podatke i informacije potrebne za otkrivanje ili dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može da zahteva od obveznika i podatke i informacije iz stava 1. ovog člana koji se odnose na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, obveznik je dužan da Upravi, na njen zahtev, dostavi svu potrebnu dokumentaciju.

Obveznik je dužan da podatke, informacije i dokumentaciju iz ovog člana Upravi dostavi bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, ili omogući Upravi direktan elektronski pristup tim podacima, informacijama ili dokumentaciji, bez naknade. Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima.

Uprava može, zbog obimnosti dokumentacije ili iz drugih opravdanih razloga, obvezniku da odredi i duži rok za dostavljanje dokumentacije ili da tu dokumentaciju pregleda kod obveznika. Zaposleni u Upravi koji pregleda tu dokumentaciju legitimiše se službenom legitimacijom i službenom značkom sa identifikacionim brojem.

Obrazac službene legitimacije i izgled službene značke propisuje Ministar.

Podaci, informacije i dokumentacija iz ovog člana dostavljaju se na način koji propisuje Ministar, na predlog Uprave.

Traženje podataka od nadležnih državnih organa i imalaca javnih ovlašćenja

Član 74

Uprava može, radi ocene da li u vezi sa određenim transakcijama ili određenim licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, da od državnih organa, organizacija i lica kojima su poverena javna ovlašćenja, zahteva podatke, informacije i dokumentaciju koji su potrebni za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uprava može od organa i organizacija iz stava 1. ovog člana da zahteva podatke, informacije i dokumentaciju koji su potrebni za otkrivanje i dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma, a koji se odnose na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica u vezi sa kojima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Organi i organizacije iz stava 1. ovog člana dužni su da Upravi, u pismenoj formi, dostave tražene podatke, u roku od osam dana od dana prijema zahteva ili da omoguće Upravi direktan elektronski pristup podacima i informacijama, bez naknade.

Uprava može, u hitnim slučajevima zahtevati dostavljanje podataka u roku kraćem od roka iz stava 3. ovog člana.

Privremeno obustavljanje izvršenja transakcije

Član 75

Uprava može izdati pismeni nalog obvezniku kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije, ako oceni da u vezi sa transakcijom ili licem koje obavlja transakciju postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, o čemu obaveštava nadležne organe radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.

Direktor Uprave može, u hitnim slučajevima, usmeno izdati nalog kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije, koji mora, u pismenoj formi, potvrditi najkasnije sledećeg radnog dana.

Privremeno obustavljanje izvršenja transakcije na osnovu st. 1. i 2. ovog člana može trajati 72 sata od momenta privremenog obustavljanja izvršenja transakcije. Ako rok iz ovog stava pada u neradne dane, Uprava može izdati nalog kojim se taj rok produžava za dodatnih 48 sati.

Za vreme za koje je izvršenje transakcije privremeno obustavljeno obveznik je dužan da se pridržava naloga Uprave koji se odnose na tu transakciju ili na lice koje vrši tu transakciju.

Nadležni organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, bez odlaganja preduzmu mere iz svoje nadležnosti i o tome odmah obaveste Upravu.

Ako Uprava u roku iz stava 3. ovog člana utvrdi da ne postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužna je da obavesti obveznika da može da izvrši transakciju.

Ako Uprava u roku iz stava 3. ovog člana ne obavesti obveznika o rezultatima sprovedenih radnji, smatra se da je obvezniku dozvoljeno da izvrši transakciju.

Obveznik može da privremeno obustavi izvršenje transakcije, najduže do 72 sata, ako osnovano posumnja da se, u vezi sa transakcijom ili licem koje vrši ili za koje se vrši transakcija, radi o pranju novca i ako je to neophodno za blagovremeno izvršavanje obaveza iz ovog zakona.

Praćenje finansijskog poslovanja stranke

Član 76

Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma može obvezniku izdati pismeni nalog da prati sve transakcije ili poslove tih lica koji se vrše kod obveznika.

Nalog iz stava 1. ovog člana Uprava može izdati i u odnosu na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Obveznik je dužan da o svakoj transakciji ili poslu obaveštava Upravu u rokovima koji su određeni u nalogu iz stava 1. ovog člana.

Ako u nalogu nije drugačije određeno, obveznik je dužan da Upravu o svakoj transakciji ili poslu obaveštava pre izvršenja transakcije ili posla, kao i da u obaveštenju navede rok u kome će se transakcija ili posao izvršiti.

Ako obveznik, zbog prirode transakcije ili posla ili iz drugih opravdanih razloga, ne može da postupi u skladu sa stavom 4. ovog člana, dužan je da Upravu o toj transakciji ili poslu obavesti odmah nakon njihovog izvršenja, a najkasnije narednog radnog dana. Obveznik je dužan da u obaveštenju navede razloge zbog kojih nije postupio u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Mera iz stava 1. ovog člana traje tri meseca od dana izdavanja naloga. Ova mera može se produžavati na po mesec dana, a najduže šest meseci od dana izdavanja naloga.

Inicijativa za pokretanje postupka u Upravi

Član 77

Ako u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca, finansiranju terorizma ili prethodnom krivičnom delu Uprava može započeti postupak prikupljanja podataka, informacija i dokumentacije u skladu sa ovim zakonom, kao i izvršiti druge radnje i mere iz svoje nadležnosti i na osnovu pismene i obrazložene inicijative suda, javnog tužioca, policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije, Poreske uprave, Uprave carina, Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti, nadležnih inspekcija i državnih organa nadležnih za državnu reviziju i borbu protiv korupcije.

Ako u vezi sa određenim transakcijama postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca, finansiranju terorizma ili prethodnom krivičnom delu, državni organ iz stava 1. ovog člana može da traži od Uprave podatke i informacije potrebne za dokazivanje tih krivičnih dela.

Uprava je dužna da odbije pokretanje postupka na osnovu inicijative iz stava 1. ovog člana ili zahteva iz stava 2. ovog člana ako u njoj nisu obrazloženi osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i u slučajevima kada je očigledno da takvi osnovi sumnje ne postoje.

Uprava je dužna da u slučaju iz stava 3. ovog člana pismenim putem obavesti podnosioca inicijative o razlozima zbog kojih nije pokrenula postupak na osnovu te inicijative.

Prosleđivanje podataka nadležnim organima

Član 78

Ako Uprava na osnovu dobijenih podataka, informacija i dokumentacije, oceni da u vezi sa određenom transakcijom ili licem postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužna je da u pismenoj formi o tome obavesti nadležne državne organe, radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti, kao i da im dostavi prikupljenu dokumentaciju.

Povratna informacija

Član 79

Uprava je dužna da obveznika i državni organ iz člana 112. ovog zakona, koji su je obavestili o licu ili transakciji u vezi sa kojima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, obaveštava o rezultatima do kojih su njihova obaveštenja dovela.

Obaveštavanje iz stava 1. ovog člana odnosi se na:

1) podatke o broju podnetih obaveštenja o transakcijama ili licima za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

2) rezultate do kojih su ta obaveštenja dovela;

3) informacije koje Uprava poseduje o tehnikama pranja novca i finansiranja terorizma i trendovima u toj oblasti;

4) opis slučajeva iz prakse Uprave i drugih nadležnih državnih organa.

3. Međunarodna saradnja

Traženje podataka od stranih država

Član 80

Uprava može da traži podatke, informacije i dokumentaciju potrebnu za sprečavanje i otkrivanje pranja novca ili finansiranja terorizma od nadležnih organa stranih država.

Podatke, informacije i dokumentaciju pribavljenu na osnovu stava 1. ovog člana Uprava može koristiti samo za namene određene ovim zakonom.

Podatke, informacije i dokumentaciju pribavljenu na osnovu stava 1. ovog člana Uprava ne može da prosledi drugom državnom organu bez prethodne saglasnosti državnog organa strane države nadležnog za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji je te podatke dostavio Upravi.

Podatke, informacije i dokumentaciju pribavljene na osnovu stava 1. ovog člana Uprava ne može da koristi suprotno uslovima i ograničenjima koja je odredio državni organ strane države koji je te podatke dostavio Upravi.

Dostavljanje podataka nadležnim državnim organima stranih država

Član 81

Podatke i informacije i dokumentaciju u vezi sa transakcijama ili licima za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma Uprava može da dostavi organima stranih država nadležnim za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma na njihov pismeni i obrazloženi zahtev ili na svoju inicijativu.

Uprava može da odbije ispunjenje zahteva iz stava 1. ovog člana ako bi dostavljanje tih podataka ugrozilo ili moglo da ugrozi tok krivičnog postupka u Republici Srbiji.

Uprava je dužna da o odbijanju zahteva pismenim putem obavesti državni organ strane države koji je tražio podatke, informacije ili dokumentaciju, kao i da u tom obaveštenju navede razloge odbijanja zahteva.

Uprava može da odredi uslove i ograničenja pod kojima organ strane države može koristiti podatke, informacije i dokumentaciju iz stava 1. ovog člana.

Privremeno obustavljanje izvršenja transakcije na zahtev nadležnog organa strane države

Član 82

Uprava može, pod uslovima određenim ovim zakonom i pod uslovom uzajamnosti, izdati pismeni nalog kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije i na osnovu pismenog i obrazloženog zahteva državnog organa strane države nadležnog za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Na privremeno obustavljanje izvršenja transakcije iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 75. ovog zakona.

Uprava može da odbije izvršenje zahteva iz stava 1. ovog člana ako bi dostavljanje tih podataka ugrozilo ili moglo da ugrozi tok krivičnog postupka u Republici Srbiji, o čemu pismenim putem obaveštava nadležni organ strane države koji je taj zahtev dostavio navodeći razloge odbijanja.

Zahtev nadležnom organu strane države za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije

Član 83

Uprava može da traži od organa strane države nadležnog za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma da privremeno obustavi izvršenje transakcije ako u vezi sa tom transakcijom ili licem koje vrši tu transakciju postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

4. Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma

Član 84

Uprava obavlja poslove sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, i to:

1) prati izvršavanje odredaba ovog zakona i preduzima radnje i mere iz svoje nadležnosti radi otklanjanja uočenih nepravilnosti;

2) učestvuje u izradi polaznih osnova za unapređenje zakonskog okvira u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma;

3) učestvuje u izradi liste indikatora za prepoznavanje transakcija ili lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

4) priprema i daje mišljenja o primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, u saradnji sa nadzornim organima;

5) priprema i daje preporuke u cilju jedinstvene primene ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona kod obveznika;

6) planira i sprovodi obuku zaposlenih u Upravi i sarađuje kod stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih kod obveznika u vezi sa primenom propisa iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma;

7) inicira zaključivanje sporazuma o saradnji sa nadležnim državnim organima, nadležnim organima stranih država i međunarodnim organizacijama;

8) zaključuje sporazum o saradnji sa državnim organima koji obavljaju poslove državne uprave u oblasti građevinarstva, kao i drugim oblastima koje su izložene rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma, i sa kojima zajednički izrađuje smernice i preporuke u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma za pravna lica i preduzetnike koji obavljaju delatnost u ovim oblastima;

9) učestvuje u međunarodnoj saradnji u oblasti otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma;

10) objavljuje statističke podatke u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma;

11) obaveštava javnost o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranja terorizma;

12) vrši druge poslove u skladu sa zakonom.

5. Ostale obaveze

Izveštavanje o radu

Član 85

Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži statističke podatke, podatke o pojavnim oblicima pranja novca ili finansiranja terorizma, trendove u pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i podatke o aktivnostima Uprave.

VIII KONTROLA PRENOSA FIZIČKI PRENOSIVIH SREDSTAVA PLAĆANJA PREKO DRŽAVNE GRANICE

Prijava prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja

Član 86

Svako fizičko lice koje prelazi državnu granicu i pri tom prenosi fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti, dužno je da to prijavi nadležnom carinskom organu.

Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži podatke iz člana 100. stav 1. ovog zakona.

Ministar propisuje oblik i sadržinu obrasca prijave, način podnošenja i popunjavanja prijave, kao i način obaveštavanja o ovoj obavezi fizičkih lica koja prelaze državnu granicu.

Carinska kontrola

Član 87

Nadležni carinski organ, u vršenju carinske kontrole u skladu sa zakonom, kontroliše ispunjavanje obaveze iz člana 86. ovog zakona.

Nadležni carinski organ kontroliše da li se fizički prenosiva sredstva plaćanja nalaze u poštanskoj pošiljci ili pošiljci robe (kargo).

Osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma

Član 88

Ako nadležni carinski organ ustanovi da fizičko lice prenosi preko državne granice fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu nižem od iznosa iz člana 86. stav 1. ovog zakona, ili ta sredstva budu pronađena u poštanskoj pošiljci ili pošiljci robe (kargo), a postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužan je da prikupi podatke iz člana 100. stav 2. ovog zakona.

Nadležni carinski organ privremeno zadržava fizički prenosiva sredstva plaćanja koja nisu prijavljena i deponuje ih na račun nadležnog organa za vođenje prekršajnog postupka koji se vodi kod Narodne banke Srbije. Nadležni carinski organ privremeno zadržava ta sredstva i kada oceni da postoji osnovana sumnja da su ta sredstva, bez obzira na njihov iznos, u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. O oduzetim fizički prenosivim sredstvima plaćanja izdaje se potvrda.

Dostavljanje podataka Upravi

Član 89

Nadležni carinski organ dužan je da Upravi dostavi podatke iz člana 100. stav 1. ovog zakona o svakom prijavljenom ili neprijavljenom prenosu fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice u roku od tri dana od dana tog prenosa, a u slučaju da postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma dužan je da navede i razloge za sumnju.

Nadležni carinski organ dužan je da Upravi dostavi podatke iz člana 100. stav 2. ovog zakona u roku iz stava 1. ovog člana u slučaju prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice u iznosu nižem od iznosa iz člana 86. stav 1. ovog člana ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

IX ZAŠTITA I ČUVANJE PODATAKA I VOĐENJE EVIDENCIJA

1. Zaštita podataka

Zabrana dojavljivanja

Član 90

Obveznik, odnosno njegovi zaposleni, uključujući i članove upravnog, nadzornog i drugog organa upravljanja, kao i druga lica kojima su dostupni podaci iz člana 99. ovog zakona, ne smeju stranci ili trećem licu otkriti:

1) da su dostavljeni ili su u postupku dostavljanja Upravi podaci, informacije i dokumentacija o stranci ili o transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

2) da je Uprava, na osnovu čl. 75. i 82. ovog zakona, izdala nalog za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije;

3) da je Uprava, na osnovu člana 76. ovog zakona, izdala nalog za praćenje finansijskog poslovanja stranke;

4) da je protiv stranke ili trećeg lica pokrenut ili bi mogao biti pokrenut postupak u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma.

Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na slučajeve:

1) kada su podaci, informacije i dokumentacija koje u skladu sa ovim zakonom prikuplja i vodi obveznik potrebni za utvrđivanje činjenica u krivičnom postupku i ako te podatke traži nadležni sud u skladu sa zakonom;

2) ako podatke iz tačke 1. ovog stava traži organ iz člana 104. ovog zakona u postupku nadzora nad primenom odredaba ovog zakona;

3) ako preduzeće za reviziju, ovlašćeni revizor, pravno ili fizičko lice koje pruža računovodstvene usluge ili usluge poreskog savetovanja pokuša da odvrati stranku od nezakonite delatnosti;

4) kada obveznik postupa u skladu sa članom 48. stav 2. ovog zakona;

5) kod razmene informacija između dva ili više obveznika u slučajevima koji se odnose na istu stranku i istu transakciju, pod uslovom da su to obveznici iz Republike Srbije ili treće države koja propisuje obaveze u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma koje su ekvivalentne obavezama propisanim ovim zakonom, da se bave istom delatnošću, kao i da podležu obavezama čuvanja profesionalne tajne i podataka o ličnosti.

Tajnost podataka

Član 91

Podaci, informacije i dokumentacija koje Uprava prikupi u skladu sa ovim zakonom predstavljaju tajne podatke u smislu zakona koji uređuje određivanje i zaštitu tajnih podataka.

Dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije iz stava 1. ovog člana nadležnim državnim organima i stranim državnim organima nadležnim za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma vrši se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje određivanje i zaštitu tajnih podataka i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

Kada obveznik dostavlja podatke, informacije i dokumentaciju Upravi, korespondentskoj banci u skladu sa članom 36. ovog zakona, u skladu sa čl. 11-15. ovog zakona, i trećem licu u skladu sa čl. 30-32. ovog zakona, ne smatra se da su povredili obavezu čuvanja poslovne, bankarske ili profesionalne tajne.

Obveznik je dužan da primenjuje odredbe ovog zakona bez obzira na obavezu čuvanja profesionalne tajne.

Isključenje od odgovornosti

Član 92

Obveznik, odnosno njegovi zaposleni nisu odgovorni za štetu, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, učinjenu strankama i trećim licima ako, u skladu sa ovim zakonom:

1) pribavljaju i obrađuju podatke, informacije i dokumentaciju o strankama;

2) dostave Upravi podatke, informacije i dokumentaciju o svojim strankama;

3) izvrše nalog Uprave za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije ili za praćenje finansijskog poslovanja stranke;

4) privremeno obustave izvršenje transakcije u skladu sa odredbom člana 75. stav 8. ovog zakona.

Obveznik odnosno njegovi zaposleni ne odgovaraju disciplinski ili krivično za kršenje obaveze čuvanja poslovne, bankarske i profesionalne tajne ako:

1) podatke, informacije i dokumentaciju dostave Upravi u skladu sa ovim zakonom;

2) obrađuju podatke, informacije i dokumentaciju u cilju provere stranaka i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Zaštita integriteta ovlašćenog lica i zaposlenih

Član 93

Obveznik je dužan da preduzme neophodne mere kako bi zaštitio ovlašćeno lice i zaposlene koji sprovode odredbe ovog zakona od nasilnih radnji usmerenih na njihov fizički i psihički integritet.

Korišćenje podataka, informacija i dokumentacije

Član 94

Uprava, drugi nadležni državni organ ili imalac javnih ovlašćenja, obveznik i njihovi zaposleni mogu podatke, informacije i dokumentaciju pribavljenu na osnovu ovog zakona koristiti samo za namene određene zakonom.

2. Čuvanje podataka

Rok za čuvanje podataka kod obveznika

Član 95

Obveznik je dužan da podatke i dokumentaciju u vezi sa strankom, uspostavljenim poslovnim odnosom sa strankom, izvršenom analizom rizika i izvršenom transakcijom, pribavljene u skladu sa ovim zakonom, čuva najmanje deset godina od dana okončanja poslovnog odnosa, izvršene transakcije, odnosno od poslednjeg pristupa sefu ili ulaska u igračnicu.

Obveznik je dužan da podatke i dokumentaciju o ovlašćenom licu, zameniku ovlašćenog lica, stručnom osposobljavanju zaposlenih i izvršenim unutrašnjim kontrolama čuva najmanje pet godina od dana prestanka dužnosti ovlašćenog lica, izvršenog stručnog osposobljavanja ili izvršene unutrašnje kontrole.

Rok za čuvanje podataka kod nadležnog carinskog organa

Član 96

Nadležni carinski organ dužan je da podatke prikupljene u skladu sa ovim zakonom čuva najmanje deset godina od dana njihovog pribavljanja.

Rok za čuvanje podataka kod Uprave

Član 97

Uprava je dužna da podatke iz evidencija koje vodi u skladu sa ovim zakonom čuva najmanje deset godina od dana njihovog dobijanja.

3. Evidencije

Vođenje evidencija

Član 98

Obveznik vodi evidenciju podataka:

1) o strankama, kao i poslovnim odnosima i transakcijama iz člana 8. ovog zakona;

2) dostavljenih Upravi u skladu sa članom 47. ovog zakona.

Nadležni carinski organ vodi evidencije o:

1) prijavljenim i neprijavljenim prenosima fizički prenosivih sredstava plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti preko državne granice;

2) prenosima ili pokušajima prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja u iznosu nižem od 10.000 evra u dinarima ili stranoj valuti preko državne granice ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Sadržina evidencija koje vodi obveznik

Član 99

Evidencija podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama iz člana 98. stav 1. tačka 1) ovog zakona sadrži:

1) poslovno ime i pravnu formu, adresu, sedište, matični broj i poreski identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) pravnog lica ili preduzetnika koje uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju, odnosno za koje se uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakcija;

2) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, JMBG zastupnika, punomoćnika ili prokuriste koji u ime i za račun stranke – pravnog lica, lica stranog prava, preduzetnika, trasta ili lica građanskog prava uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju, kao i vrstu i broj ličnog dokumenta, datum i mesto izdavanja;

3) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica, njegovog zakonskog zastupnika i punomoćnika, kao i preduzetnika koji uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju, odnosno za koje se uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakcija, kao i vrstu i broj ličnog dokumenta, naziv izdavaoca, datum i mesto izdavanja;

4) ime i prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište fizičkog lica koje ulazi u igračnicu ili pristupa sefu;

5) svrhu i namenu poslovnog odnosa, kao i informaciju o delatnosti i poslovnim aktivnostima stranke;

6) datum uspostavljanja poslovnog odnosa, odnosno datum i vreme ulaska u igračnicu ili pristupa sefu;

7) datum i vreme izvršenja transakcije;

8) iznos transakcije i valutu u kojoj je transakcija izvršena;

9) namenu transakcije, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište lica kome je transakcija namenjena;

10) način vršenja transakcije;

11) podatke i informacije o poreklu imovine koja je predmet ili koja će biti predmet poslovnog odnosa ili transakcije;

12) informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

13) ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika stranke;

14) naziv lica građanskog prava.

Evidencija podataka dostavljenih Upravi u skladu sa članom 47. ovog zakona sadrži podatke iz stava 1. ovog člana.

Sadržina evidencija koje vodi nadležni carinski organ

Član 100

Evidencija o prijavljenim i neprijavljenim prenosima fizički prenosivih sredstava plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti preko državne granice sadrži:

1) ime i prezime, prebivalište, datum i mesto rođenja i državljanstvo lica koje prenosi ta sredstva, kao i broj pasoša, datum i mesto izdavanja;

2) poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica, odnosno ime, prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i državljanstvo vlasnika tih sredstava, odnosno lica za koje se vrši prenos tih sredstava preko državne granice, kao i broj pasoša, datum i mesto izdavanja;

3) poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica, odnosno ime, prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i državljanstvo primaoca tih sredstava;

4) vrstu fizički prenosivih sredstava plaćanja;

5) iznos i valutu fizički prenosivih sredstava plaćanja koja se prenose;

6) poreklo fizički prenosivih sredstava plaćanja koja se prenose;

7) namenu za koju će ta sredstva biti upotrebljena;

8) mesto, datum i vreme prelaska državne granice;

9) prevozno sredstvo koje se koristi za prenos tih sredstava;

10) maršrutu (zemlja polaska i datum polaska, zemlja tranzita, zemlja dolaska i datum dolaska), transportno preduzeće i referentni broj (npr. broj leta);

11) podatak o tome da li su fizički prenosiva sredstva plaćanja prijavljena ili nisu.

Evidencija o prenosu fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice u iznosu nižem od 10.000 evra u dinarima ili stranoj valuti ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma sadrži:

1) ime, prezime, prebivalište, datum i mesto rođenja i državljanstvo lica koje prijavi ili ne prijavi prenos tih sredstva;

2) poslovno ime i sedište pravnog lica, odnosno ime, prezime, prebivalište i državljanstvo vlasnika tih sredstava, odnosno lica za koje se vrši prenos tih sredstava preko državne granice;

3) poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica, odnosno ime, prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i državljanstvo primaoca tih sredstava;

4) vrstu fizički prenosivih sredstava plaćanja;

5) iznos i valuta fizički prenosivih sredstava plaćanja koja se prenose;

6) poreklo fizički prenosivih sredstava plaćanja koja se prenose;

7) namenu za koju će ta sredstva biti upotrebljena;

8) mesto, datum i vreme prelaska državne granice;

9) prevozno sredstvo koje se koristi za prenos tih sredstava;

10) informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Sadržina evidencija koje vodi Uprava

Član 101

Evidencija naloga za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije sadrži:

1) poslovno ime obveznika kome je izdat nalog;

2) datum i vreme izdavanja naloga;

3) iznos i valutu transakcije čije izvršenje je privremeno obustavljeno;

4) ime i prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i JMBG fizičkog lica koje traži izvršenje transakcije čije izvršenje je privremeno obustavljeno;

5) ime i prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i JMBG fizičkog lica, odnosno poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica koje je primalac sredstava, ili podatke o računu na koji se sredstva transferišu;

6) podatke o državnom organu koji je obavešten o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije.

Evidencija izdatih naloga za praćenje finansijskog poslovanja stranke sadrži:

1) poslovno ime obveznika kome je izdat nalog;

2) datum i vreme izdavanja naloga;

3) ime i prezime, prebivalište ili boravište, datum i mesto rođenja i JMBG fizičkog lica odnosno, poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica u odnosu na koje je izdat nalog.

Evidencija o inicijativama iz člana 77. ovog zakona sadrži:

1) ime i prezime, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica, odnosno poslovno ime, sedište, matični broj i PIB pravnog lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

2) podatke o transakciji za koju postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (iznos transakcije, valuta, datum, odnosno period izvršenja transakcije);

3) informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Evidencija podataka prosleđenih nadležnim državnim organima u skladu sa članom 78. ovog zakona sadrži:

1) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica, odnosno poslovno ime, sedište, matični broj i PIB pravnog lica u vezi sa kojima je Uprava nadležnom državnom organu dostavila podatke, informacije i dokumentaciju;

2) podatke o transakciji za koju postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (iznos transakcije, valuta, datum, odnosno vreme izvršenja transakcije);

3) informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

4) podatke o organu kome su ti podaci dostavljeni.

Evidencija podataka primljenih i dostavljenih u skladu sa čl. 80. i 81. ovog zakona sadrži:

1) naziv države ili organa kojima Uprava dostavlja ili traži podatke, informacije i dokumentaciju;

2) podatke o transakcijama ili licima o kojima Uprava dostavlja ili traži podatke iz stava 1. ovog člana.

Sadržina evidencija koje vode nadležni državni organi

Član 102

Evidencija podataka o prekršajima, privrednim prestupima i krivičnim delima iz člana 71. st. 4-7. ovog zakona sadrži:

1) datum podnošenja prijave, podizanja optužnice, odnosno pokretanja postupka;

2) ime, prezime, datum i mesto rođenja odnosno poslovno ime i sedište prijavljenog ili optuženog lica, odnosno lica protiv koga je pokrenut postupak;

3) pravnu kvalifikaciju dela i mesto, vreme i način izvršenja radnje dela;

4) pravnu kvalifikaciju prethodnog dela i mesto, vreme i način izvršenja radnje tog dela;

5) vrstu i visinu privremeno ili trajno oduzete imovinske koristi koja je pribavljena krivičnim delom, privrednim prestupom, odnosno prekršajem;

6) vrstu i visinu kazne;

7) poslednju odluku donetu u postupku u trenutku izveštavanja;

8) podatke o primljenim i poslatim zamolnicama u vezi sa krivičnim delima pranja novca i finansiranja terorizma ili prethodnim delima;

9) podatke o primljenim i poslatim zahtevima za privremeno ili trajno oduzimanje protivpravne imovinske koristi bez obzira na vrstu krivičnog dela, privrednog prestupa, odnosno prekršaja;

10) podatke o primljenim i poslatim zahtevima za ekstradiciju u vezi sa krivičnim delima pranja novca i finansiranja terorizma.

Evidencija o prekršajima i izrečenim merama u vršenju nadzora iz člana 104. ovog zakona sadrži:

1) ime, prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, državljanstvo i JMBG fizičkog lica, a za odgovorno i ovlašćeno lice u pravnom licu i radno mesto i poslove koje vrši;

2) poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i PIB pravnog lica;

3) opis prekršaja, odnosno nedostataka;

4) podatke o izrečenim merama.

Evidencija o obaveštenjima iz člana 112. ovog zakona sadrži:

1) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica, odnosno poslovno ime, sedište, matični broj i PIB pravnog lica na koje se odnose činjenice koje su u vezi ili koje bi mogle da budu u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma;

2) podatke o transakciji na koju se odnose činjenice koje su u vezi ili koje bi mogle da budu u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma (iznos transakcije, valuta, datum, odnosno vreme izvršenja transakcije);

3) opis činjenica koje su u vezi ili koje bi mogle da budu u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma.

Sadržina evidencija koje vodi advokat

Član 103

Evidencija podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama koje vodi advokat na osnovu člana 62. ovog zakona sadrži:

1) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, JMBG, vrstu, broj, mesto i datum izdavanja ličnog dokumenta fizičkog lica i preduzetnika, odnosno poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i PIB pravnog lica i preduzetnika za koje advokat vrši usluge;

2) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište, JMBG, vrstu, broj, mesto i datum izdavanja ličnog dokumenta zastupnika pravnog lica ili zakonskog zastupnika ili punomoćnika fizičkog lica koji u ime i za račun tog pravnog ili fizičkog lica uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju;

3) ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika pravnog lica za koje advokat vrši uslugu;

4) svrhu i namenu poslovnog odnosa, kao i informaciju o delatnosti stranke;

5) datum uspostavljanja poslovnog odnosa;

6) datum vršenja transakcije;

7) iznos transakcije i valutu u kojoj je transakcija izvršena;

8) namenu transakcije, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište lica kome je transakcija namenjena;

9) način vršenja transakcije;

10) podatke i informacije o poreklu imovine koja je predmet ili koja će biti predmet poslovnog odnosa ili transakcije;

11) ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG fizičkog lica i preduzetnika, odnosno poslovno ime, adresu i sedište, matični broj i PIB pravnog lica i preduzetnika za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

12) podatke o transakciji u vezi sa kojom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (iznos i valuta u kojoj se transakcija vrši, datum i vreme vršenja transakcije);

13) informaciju o postojanju razloga za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

X NADZOR

1. Organi nadležni za vršenje nadzora

Organi nadležni za vršenje nadzora i njihova ovlašćenja

Član 104

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika, advokata i javnih beležnika dužni su da vrše:

1) Uprava;

2) Narodna banka Srbije;

3) Komisija za hartije od vrednosti;

4) državni organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti deviznih i menjačkih poslova i igara na sreću;

5) ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine;

6) Advokatska komora Srbije;

7) ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja;

8) Javnobeležnička komora.

Ako organ iz stava 1. ovog člana u vršenju nadzora, utvrdi postojanje nepravilnosti ili nezakonitosti u primeni ovog zakona, dužan je da preduzme jednu od sledećih mera:

1) zahteva otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u roku koji sam odredi;

2) podnese zahtev nadležnom organu za pokretanje odgovarajućeg postupka;

3) preduzme druge mere i radnje za koje je zakonom ovlašćen.

Organ iz stava 1. ovog člana, ukoliko na osnovu zakona daje dozvole za rad obveznika, može privremeno ili trajno da zabrani obavljanje delatnosti obveznika u naročito opravdanim slučajevima.

Organ iz stava 1. ovog člana prilikom vršenja nadzora sprovodi pristup zasnovan na proceni rizika. U vršenju nadzora organ iz stava 1. ovog člana je dužan da:

1) ima jasnu sliku o rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji;

2) ima direktan i indirektan pristup svim relevantnim informacijama o specifičnim domaćim i međunarodnim rizicima vezanim za stranke i usluge obveznika;

3) prilagođava dinamiku nadzora i mere preduzete u nadzoru sa rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma kod obveznika, kao i sa procenjenim rizikom u Republici Srbiji.

Procenjeni rizik od pranja novca i finansiranja terorizma kod obveznika iz stava 4. ovog člana, uključujući i rizik od neprimenjivanja radnji i mera na osnovu ovog zakona, organ iz stava 1. ovog člana preispituje periodično, kao i kada kod obveznika dođe do značajne promene upravljačke ili organizacione strukture ili načina rada obveznika.

Nadležnost Uprave u nadzoru

Član 105

Uprava vrši posredan i neposredan nadzor nad primenom ovog zakona kod obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 9), 13) i 14) ovog zakona.

Prilikom vršenja nadzora zaposleni u Upravi koji se bave poslovima nadzora se legitimišu službenom legitimacijom i značkom.

Posredan nadzor sprovodi se kontrolom dokumentacije koju obveznici dostavljaju Upravi na njen zahtev, odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva.

Neposredan nadzor pokreće se i vodi po službenoj dužnosti, a sprovodi se uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju obveznika, koji vrše zaposleni u Upravi.

Radi obavljanja nadzora, Uprava sačinjava kontrolne liste, koje objavljuje na zvaničnoj internet stranici Uprave. Sadržaj kontrolnih listi se preispituje najmanje dva puta godišnje.

Na postupak neposrednog nadzora shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Posredan nadzor

Član 106

Obveznik je dužan da Upravi dostavi podatke, informacije i dokumentaciju koji su neophodni za vršenje nadzora odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva.

U cilju obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana može se doneti zaključak.

Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Neposredan nadzor

Član 107

Neposredan nadzor se sprovodi na osnovu plana nadzora, koji se sačinjava na godišnjem nivou. Plan nadzora se označava stepenom tajnosti.

Direktor Uprave ili lice koje on odredi, na osnovu godišnjeg plana nadzora, izdaje pismeni nalog. Nadzor počinje uručenjem naloga za nadzor nadziranom subjektu, odnosno licu koje je prisutno.

Ako nadzirani subjekt, odnosno prisutno lice odbija uručenje naloga, smatra se da nadzor počinje pokazivanjem naloga i predočavanjem njegove sadržine nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu.

Kada u skladu sa zakonom nalog nije izdat, nadzor počinje preduzimanjem prve radnje zaposlenog u Upravi sa tim ciljem.

Zaposleni u Upravi može o svom dolasku obavestiti obveznika.

Zaposleni u Upravi je dužan da o izvršenom neposrednom nadzoru sačini zapisnik, u roku od 15 dana od dana završetka nadzora i dostavi ga obvezniku. Zapisnik sadrži nalaz i predložene, odnosno naložene mere.

Obveznik može da dostavi Upravi primedbe na zapisnik iz stava 6. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja zapisnika.

Ako zaposleni u Upravi utvrdi da su primedbe na zapisnik osnovane, sačinjava dopunu zapisnika.

Dopuna zapisnika dostavlja se obvezniku, koji ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja dopune zapisnika dostavi Upravi svoje primedbe.

Zaključak

Član 108

Zaposleni u Upravi, u slučaju kada obveznik onemogući vršenje neposrednog nadzora donosi zaključak kojim se obvezniku nalaže da omogući vršenje nadzora odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zaključka.

Pod onemogućavanjem vršenja neposrednog nadzora podrazumeva se:

1) onemogućavanje uvida u dokumentaciju;

2) dostavljanje namerno ili grubom nepažnjom netačnih podataka;

3) neobezbeđivanje zaposlenom u Upravi uslova za vršenje neposrednog nadzora;

4) nedostavljanje u određenom roku traženih podataka i dokumentacije, kojom je obveznik dužan da raspolaže.

Nadležnost Narodne banke Srbije u nadzoru

Član 109

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 4) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 5) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost finansijskog lizinga.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 6) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost osiguranja.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 10), 11) i 16) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje pružanje platnih usluga.

Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije shodnom primenom odredaba zakona kojim se uređuje pružanje platnih usluga koje se odnose na nadzor nad platnim institucijama, uključujući i preduzimanje mera prema tom obvezniku koje se mogu preduzeti prema platnim institucijama u skladu s tim zakonom.

Ako obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona ne postupi u skladu s merama koje su mu izrečene u skladu sa stavom 6. ovog člana, Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim se izriče mera zabrane obavljanja delatnosti, a ako je to opravdano kod privrednih društava i rešenje kojim utvrđuje da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudne likvidacije nad tim društvom.

Narodna banka Srbije dostavlja rešenja iz stava 7. ovog člana organizaciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata radi upisa odgovarajuće promene podataka, odnosno radi sprovođenja postupka prinudne likvidacije, i/ili brisanja subjekta iz tog registra.

Ostali organi nadležni za vršenje nadzora

Član 110

Komisija za hartije od vrednosti vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona, kada se radi o kastodi i poslovima ovlašćene banke, i člana 4. stav 1. tač. 3) i 7) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava i zakonom kojim se reguliše poslovanje investicionih fondova.

Državni organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti deviznih i menjačkih poslova i igara na sreću vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 2), 8) i 15) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 12) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Advokatska komora Srbije vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane advokata.

Ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine vrši nadzor nad primenom odredbe člana 46. ovog zakona.

Ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 16) ovog zakona.

Javnobeležnička komora vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane javnih beležnika.

Organi nadležni za vršenje nadzora dužni su da jedan drugom na zahtev dostave sve podatke i informacije potrebne za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.

2. Obaveštavanje Uprave u vezi sa nadzorom

Obaveštavanje o preduzetim merama u nadzoru

Član 111

Organi iz člana 104. ovog zakona dužni su da o preduzetim merama u izvršenom nadzoru, o utvrđenim nepravilnostima i nezakonitostima, kao i o drugim značajnim činjenicama u vezi sa nadzorom odmah, u pismenoj formi, obaveste Upravu, kao i da dostave primerak donetog akta.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke iz člana 102. stav 2. ovog zakona.

Organ koji je utvrdio nepravilnosti i nezakonitosti o tome obaveštava i druge organe iz člana 104. ako su od značaja za njihov rad.

Obaveštavanje o činjenicama koje su u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma

Član 112

Organi nadležni za vršenje nadzora dužni su da u pismenoj formi obaveste Upravu, ako u vršenju poslova iz svog delokruga utvrde, odnosno otkriju činjenice koje su ili koje bi mogle da budu u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma.

Podatke, informacije i dokumentaciju u vezi sa transakcijama ili licima za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma organ iz stava 1. ovog člana, u saradnji sa Upravom može da dostavi organu strane države koji obavlja srodne poslove, na njegov pismeni i obrazloženi zahtev ili na svoju inicijativu.

Organ iz stava 1. ovog člana može da odredi uslove i ograničenja pod kojima organ strane države može koristiti podatke, informacije i dokumentaciju iz stava 2. ovog člana.

Prijavljivanje kršenja odredaba ovog zakona

Član 113

Organ iz člana 104. ovog zakona je dužan da uspostavi mehanizam kojim se podstiče prijavljivanje tom organu kršenja odredaba ovog zakona od strane obveznika, odnosno zaposlenih u obvezniku.

Mehanizam iz stava 1. ovog člana uključuje najmanje sledeće:

1) postupak za primanje prijava o kršenju odredaba ovog zakona i preduzimanje aktivnosti u vezi s tim prijavama;

2) odgovarajuću zaštitu zaposlenog kod obveznika koji prijavi kršenje odredaba ovog zakona;

3) odgovarajuću zaštitu zaposlenog koje je prijavljeno za kršenje odredaba ovog zakona;

4) zaštitu ličnih podataka zaposlenog koji prijavi kršenje odredaba ovog zakona i zaposlenog koje je prijavljeno za kršenje odredaba ovog zakona;

5) pravila koja obezbeđuju poverljivost u odnosu na zaposlenog koji prijavi kršenje odredaba ovog zakona, osim ako je to neophodno u cilju istrage ili sudskog postupka.

Obveznik je dužan da internim aktom propiše procedure za interno prijavljivanje za kršenje odredaba ovog zakona kroz poseban i anoniman kanal komunikacije, a u skladu sa veličinom obveznika i prirodom njegovog poslovanja.

3. Donošenje preporuka i smernica

Član 114

Organ iz člana 104. ovog zakona može, samostalno ili u saradnji sa drugim organima, da donese preporuke, odnosno smernice za primenu odredaba ovog zakona.

XI KAZNENE ODREDBE

Član 115

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka.

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 4) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 5) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost finansijskog lizinga.

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 6) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost osiguranja.

Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tač. 10), 11) i 16) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje pružanje platnih usluga.

Član 116

Na kršenje odredaba ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona kada se radi o kastodi i poslovima ovlašćene banke, člana 4. stav 1. tač. 2), 3), 7)-9) i 12-17) ovog zakona i člana 4. st. 2. i 3. ovog zakona, izriču se kazne propisane čl. 117-120. ovog zakona.

Privredni prestupi

Član 117

Novčanom kaznom u iznosu od 1.000.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) ne utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke (član 25. stav 1.);

2) ne obavesti Upravu o slučajevima kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, ili kada stranka traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, odnosno ne obavesti je u propisanim rokovima i na propisani način (član 47. st. 2-6.);

3) ne obezbedi ovlašćenom licu uslove za vršenje poslova u skladu sa ovim zakonom (član 52. st. 1. i 2.);

4) ne dostavi Upravi, na njen zahtev, tražene podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne dostavi ih u propisanim rokovima i na propisan način (član 73.);

5) privremeno ne obustavi izvršenje transakcije na osnovu naloga Uprave ili se za vreme za koje je izvršenje transakcije privremeno obustavljeno ne pridržava naloga Uprave koji se odnose na tu transakciju ili na lice koje vrši tu transakciju (član 75.);

6) ne postupi po nalogu Uprave da prati finansijsko poslovanje stranke, ne obaveštava Upravu o svim transakcijama i poslovima koje ta stranka vrši, odnosno ne obaveštava je u propisanim rokovima (član 76.);

7) obveznik, odnosno njegovi zaposleni, uključujući i članove upravnog, nadzornog i drugog organa upravljanja prekrše zabranu dojavljivanja (član 90.);

8) podatke i dokumentaciju pribavljenu u skladu sa ovim zakonom ne čuva najmanje 10 godina od dana okončanja poslovnog odnosa, izvršene transakcije, odnosno od poslednjeg pristupa sefu ili ulaska u igračnicu (član 95.);

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu.

Član 118

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) ne izradi analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma (član 6.);

2) uspostavi poslovni odnos sa strankom, a da prethodno nije izvršilo propisane radnje i mere, odnosno ako je poslovni odnos uspostavljen, ne raskine ga (čl. 7. i 9.);

3) izvrši transakciju a da prethodno nije izvršilo propisane mere (čl. 7. i 10.);

4) ne prikupi podatke o platiocu i primaocu plaćanja i ne uključi ih u obrazac ili poruku koji prate prenos novčanih sredstava tokom celog puta kroz lanac plaćanja (član 11. stav 1.);

5) ne proveri tačnost prikupljenih podataka, na način propisan u čl. 17-23. ovog zakona, pre prenosa novčanih sredstava (član 11. st. 6. i 8.);

6) ne proveri da li su podaci o platiocu i primaocu plaćanja uključeni u obrazac ili poruku koje prate prenos novčanih sredstava (član 12. stav 1.);

7) ne sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz čl. 11. do 15. ovog zakona (član 12. stav 2.);

8) ne proveri identitet primaoca plaćanja, osim ako identitet nije već proveren u skladu sa čl. 17-23. ovog zakona (član 12. stav 3.);

9) ne sačini procedure o postupanju u slučaju da prenos novčanih sredstava ne sadrži potpune informacije iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona (član 13. stav 1.);

10) ne razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 11. st. 3-5. zakona predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma; ili ne sačini belešku, koju čuva u skladu sa zakonom (član 13. stav 4.);

11) ne obezbedi da svi podaci o platiocu i primaocu plaćanja budu sačuvani u obrascu ili poruci koja prati prenos novčanih sredstava (član 14. stav 1.);

12) ne sačini, koristeći pristup zasnovan na proceni rizika, procedure o postupanju u slučaju da elektronska poruka kojom se prenose novčana sredstva ne sadrži podatke iz člana 11. st. 3-5. ovog zakona (član 14. stav 2.);

13) ne odbije prenos novčanih sredstava, privremeno ne obustavi prenos novčanih sredstava i ne zatraži od platiočevog pružaoca platnih usluga podatke iz člana 11. stav 3-5. ovog zakona koji nedostaju u elektronskoj poruci kojom se prenose novčana sredstva (član 14. stav 3.);

14) ne utvrdi i proveri identitet stranke koja je fizičko lice, zakonskog zastupnika te stranke, punomoćnika stranke koja je fizičko lice i ne pribavi sve propisane podatke ili ih ne pribavi na propisani način (član 17.);

15) utvrdi i proveri identitet stranke na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata suprotno odredbama člana 18. ovog zakona (član 18. stav 1.);

16) ne utvrdi i proveri identitet stranke koja je preduzetnik (član 19. stav 1.);

17) ne utvrdi i proveri identitet stranke koja je pravno lice (član 20. stav 1.);

18) ne utvrdi i proveri identitet zastupnika pravnog lica i lica stranog prava (član 21. stav 1.);

19) ne utvrdi i proveri identitet prokuriste ili punomoćnika pravnog lica, lica stranog prava i preduzetnika (član 22.);

20) ne utvrdi i proveri identitet lica građanskog prava, lica ovlašćenog za zastupanje tog drugog lica ili ne pribavi sve propisane podatke (član 23.);

21) ne utvrdi i proveri identitet stranke u skladu sa članom 24. ovog zakona (član 24.);

22) ne pribavi podatke o stvarnom vlasniku na propisani način (član 25.);

23) ne proveri identitet stvarnog vlasnika stranke (član 25. stav 6.);

24) ne utvrdi identitet korisnika životnog osiguranja (član 26.);

25) ne utvrdi da li je korisnik osiguranja i stvarni vlasnik korisnika osiguranja funkcioner (član 26. stav 4.);

26) ne obavesti najviše rukovodstvo pre isplate osigurane sume i ne izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (član 26. stav 6.);

27) ne prikupi podatke i informacije o poreklu imovine (član 28.);

28) poveri vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu iz države koju su nadležne međunarodne institucije označile kao državu koja ne primenjuje ili ne primenjuje na adekvatan način međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma (član 31. stav 2.);

29) uspostavi poslovni odnos sa strankom suprotno odredbama člana 33. ovog zakona (član 33.);

30) ne izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke iz čl. 35-41. ovog zakona u slučajevima kada, u skladu sa odredbama člana 6. ovog zakona, proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati visok stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma (član 35. stav 2.);

31) kod uspostavljanja korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom, koja ima sedište u stranoj državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda evropske unije ili viši, ne pribavi propisane podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne pribavi ih na propisani način (član 36. st. 1. i 3.);

32) u ugovoru na osnovu kojeg se uspostavlja korespondentski odnos, posebno ne utvrdi i dokumentuje obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma i ako taj ugovor ne čuva u skladu sa zakonom (član 36. stav 5.);

33) uspostavi korespondentski odnos sa stranom bankom ili drugom sličnom institucijom na osnovu kojeg ta strana institucija može koristiti račun kod obveznika za direktno poslovanje sa svojim strankama (član 36. stav 6.);

34) ne utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner (član 38. stav 1.);

35) ne izvrši mere i radnje propisane članom 38. st. 2. i 3. ukoliko je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner (član 38. st. 2. i 3.);

36) uspostavi poslovni odnos bez fizičkog prisustva stranke a da prethodno nije izvršilo propisane dodatne mere (član 39.);

37) ne utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice (član 40. stav 1.);

38) ne preduzme dodatne mere ako je stranka ili stvarni vlasnik stranke iz of-šor države (član 40.);

39) ne primeni dodatne mere kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakcije sa strankom iz države koju su nadležne međunarodne institucije označile kao državu koja ne primenjuje ili ne primenjuje na adekvatan način međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma (član 41. stav 1.);

40) izvrši pojednostavljene mere poznavanja i praćenja stranke suprotno uslovima propisanim u članu 42. ovog zakona (član 42.);

41) otvori, izda ili vodi anonimni račun, štednu knjižicu na šifru ili donosioca, odnosno vrši druge usluge, koje posredno ili neposredno omogućavaju prikrivanje identiteta stranke (član 44.);

42) uspostavi ili nastavi korespondentski odnos sa bankom koja posluje ili bi mogla poslovati kao kvazi banka ili sa drugom sličnom institucijom za koju se osnovano može pretpostaviti da može dozvoliti korišćenje svojih računa kvazi banci (član 45.);

43) primi gotov novac za plaćanje robe i nepokretnosti ili usluga u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira da li se plaćanje vrši jednokratno ili u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija (član 46.);

44) ne obavesti Upravu o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti (član 47. stav 1.);

45) ne obezbedi da se mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma propisane ovim zakonom, u istom obimu sprovode i u njenim poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u njegovom većinskom vlasništvu, koja imaju sedište u stranoj državi (član 48.);

46) ne imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika za vršenje poslova u skladu sa ovim zakonom (član 49.);

47) ne obezbedi da poslove ovlašćenog lica i zamenika ovlašćenog lica iz člana 49. ovog zakona obavlja lice koje ispunjava uslove propisane članom 50. ovog zakona (član 50.);

48) ne izradi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (član 69. stav 1.);

49) ne primenjuje listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (član 69. stav 3.);

50) u listu indikatora ne unese indikatore čije je unošenje obavezno u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona (član 69. stav 1.);

51) ako podatke, informacije i dokumentaciju pribavljenu na osnovu ovog zakona ne koristi samo za namene određene zakonom (član 94.);

52) ne vodi evidencije podataka u skladu sa ovim zakonom (član 98. stav 1.);

53) evidencije koje vodi u skladu sa ovim zakonom ne sadrže sve propisane podatke (član 99. stav 1.);

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Član 119

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) ne izradi analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa smernicama koje donosi organ iz člana 104. ovog zakona nadležan za nadzor nad primenom zakona kod tog pravnog lica, odnosno ta analiza ne sadrži procenu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, poslovnog odnosa, usluge koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcije (član 6. st. 1. i 2.);

2) ne sačini službenu belešku ili je ne čuva u skladu sa zakonom u slučajevima kada ne može da izvrši radnje i mere iz člana 7. stav 1. tač. 1)-4) ovog zakona (član 7. stav 3.);

3) ne pribavi sve propisane podatke ili ih ne pribavi na propisani način prilikom utvrđivanja identiteta stranke koja je pravno lice (član 20. st. 2-5.);

4) ne pribavi pismenu izjavu stranke ukoliko posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije (član 20. stav 6.);

5) ne pribavi sve podatke na propisani način prilikom utvrđivanja identiteta zastupnika stranke koja je pravno lice (član 21.);

6) ne pribavi sve podatke o licu ovlašćenom za zastupanje lica građanskog prava na propisani način (član 23.);

7) ne pribavi propisane podatke ili ih ne pribavi na propisani način prilikom utvrđivanja identiteta stranke ili njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika prilikom ulaska tog lica u igračnicu ili pristupa sefu (član 24.);

8) ne prati poslovanje stranke sa dužnom pažnjom u obimu i učestalosti koji odgovaraju stepenu rizika utvrđenom u analizi rizika iz člana 6. ovog zakona (član 29.);

9) poveri vršenje mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu bez prethodne provere da li to treće lice ispunjava uslove propisane ovim zakonom ili ako je to treće lice utvrdilo i proverilo identitet stranke bez njenog prisustva (član 30. st. 3. i 4.);

10) poveri vršenje mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu kada je stranka of-šor pravno lice ili anonimno društvo ili je stranka of-šor pravno lice ili kvazi banka (član 31. st. 1. i 3.);

11) ne preduzme dodatne mere i radnje za otklanjanje razloga za sumnju u verodostojnost dokumentacije dostavljene od trećeg lica i ne sačini službenu belešku o preduzetim merama i radnjama (član 32. st. 3-5.);

12) ukoliko ne razmotri da li će ubuduće poveravati vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke i ne sačini službenu belešku o preduzetim merama (član 32. stav 6.);

13) uspostavi ili nastavi korespondentski odnos sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi suprotno odredbama člana 36. st. 2. i 4. ovog zakona (član 36. st. 2. i 4.);

14) ne proceni rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma u skladu sa članom 37. st. 1. i 2. i ne preduzme dodatne mere kojima se umanjuju procenjeni rizici i upravlja tim rizicima (član 37.);

15) ne obavesti Upravu o ličnom imenu i nazivu radnog mesta ovlašćenog lica i njegovog zamenika, ličnom imenu i nazivu radnog mesta člana najvišeg rukovodstva odgovornog za primenu ovog zakona kao i svaku promenu tih podataka u propisanim rokovima (član 52. stav 3.);

16) ne obezbedi redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih koji obavljaju poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma (član 53. st. 1. i 2.);

17) ne izradi program godišnjeg stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih, odnosno ne izradi ga u propisanim rokovima (član 53. stav 3.);

18) ne sprovodi redovnu unutrašnju kontrolu obavljanja poslova sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma (član 54.);

19) ne utvrdi postupak kojim se pri zasnivanju radnog odnosa na radnom mestu na kome se primenjuju odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, kandidat za to radno mesto proverava da li je osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist ili krivična dela povezana sa terorizmom ili taj postupak ne primenjuje (član 55.);

20) ne preduzme neophodne mere kako bi zaštitio ovlašćeno lice i zaposlene koji sprovode odredbe ovog zakona od nasilnih radnji usmerenih na njihov fizički i psihički integritet (član 93.).

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu ako izvrši neku od radnji iz stava 1. ovog člana.

Prekršaji

Član 120

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako izvrši neku od radnji iz člana 117. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako izvrši neku od radnji iz člana 118. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako izvrši neku od radnji iz člana 119. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako izvrši neku od radnji iz čl. 117. i 118. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako nadležnom carinskom organu ne prijavi fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti koje prenosi preko državne granice (član 86. stav 1.).

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako prijava iz člana 86. ovog zakona ne sadrži sve propisane podatke (član 86. stav 2.).

Prekršaji za koje odgovara advokat

Član 121

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj advokat ako:

1) ne obavesti Upravu o slučajevima kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, ili kada stranka traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, odnosno ne obavesti je u propisanim rokovima i na propisani način (član 58.);

2) ne dostavi Upravi, na njen zahtev, tražene podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne dostavi ih u propisanim rokovima i na propisan način (član 59.).

Prekršaji za koje odgovara javni beležnik

Član 122

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj javni beležnik ako:

1) ne obavesti Upravu o slučajevima kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, odnosno ne obavesti je u propisanim rokovima i na propisani način (član 64.);

2) ne dostavi Upravi, na njen zahtev, tražene podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne dostavi ih u propisanim rokovima i na propisan način (član 65.).

Obaveštenje o odluci kojom se izriče kazna ili druga mera

Član 123

Organ iz člana 104. ovog zakona je dužan da na svojoj zvaničnoj internet stranici objavi obaveštenje o pravnosnažnoj odluci kojom se izriče kazna ili druga mera obvezniku za kršenje odredaba ovog zakona, i to odmah nakon što je lice kome je izrečena kazna ili druga mera obavešteno o odluci.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o vrsti i prirodi kršenja odredaba ovog zakona, kao i o identitetu lica prema kome je kazna ili druga mera izrečena.

Ako organ iz stava 1. ovog člana proceni da je mera objavljivanja identiteta lica prema kome je kazna ili druga mera izrečena, odnosno njegovih ličnih podataka nesrazmerna težini kršenja odredaba ovog zakona, ili ako bi objava ugrozila stabilnost finansijskog tržišta Republike Srbije ili istrage koja je u toku, nadzorni organ:

1) odlaže objavljivanje obaveštenja iz stava 1. ovog člana do trenutka kada razlozi iz ovog stava prestanu da postoje;

2) objavljuje obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne navodeći lične podatke o licu kome je izrečena kazna ili druga mera, u kom slučaju se objavljivanje ličnih podataka može odložiti za razuman vremenski period, pod uslovom da se predviđa da će u tom periodu razlozi za nenavođenje ličnih podataka prestati da postoje;

3) neće objaviti obaveštenje iz stava 1. ovog člana ako proceni da postupanje iz tač. 1) i 2) ovog stava nije dovoljno da osigura stabilnost finansijskog tržišta, kao i kada proceni da je objavljivanje tog obaveštenja nesrazmerno težini izrečene kazne ili druge mere.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da bude dostupno na zvaničnoj internet stranici pet godina nakon objavljivanja. Period u kome su lični podaci dostupni na zvaničnoj internet stranici je jedna godina od dana objavljivanja.

XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 124

Obveznik je dužan da radnje i mere iz čl. 5. i 6. ovog zakona izvrši u odnosu na stranke sa kojima je poslovna saradnja uspostavljena pre stupanja na snagu ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Obveznik je dužan da interna akta iz člana 5. stav 3, člana 6. stav 6, člana 11. stav 7, člana 12. stav 2, člana 13. stav 1, člana 14. stav 2, člana 35. stav 2, člana 38. stav 1, člana 48. stav 7. i člana 113. stav 3. ovog zakona donese u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 125

Ministar donosi propise iz člana 6. stav 7, člana 41. stav 5, člana 47. st. 6. i 7, člana 56, člana 71. stav 10, člana 73. st. 6. i 7. i člana 86. stav 3. u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propisi doneti na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS”, br. 20/09, 72/09, 91/10 i 139/14) primenjivaće se do donošenja propisa na osnovu ovog zakona, osim ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 126

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS”, br. 20/09, 72/09, 91/10 i 139/14).

Član 127

Uprava za sprečavanje pranja novca obrazovana Zakonom o sprečavanju pranja novca (“Službeni glasnik RS”, broj 107/05) nastavlja sa radom u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim zakonom.

Član 128

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. aprila 2018. godine.

Glava I

OSNOVNA NAČELA

Član 1

Fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima.

Član 2

(Brisan)

Član 3

Vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže, u granicama određenim zakonom.

Svako je dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica.

Član 4

Vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom stvari.

Zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato.

Član 5

Vlasnik nepokretnosti dužan je da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti, kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija šteta.

Bez posebnog pravnog osnova zabranjeno je vršenje smetnji iz stava 1. ovog člana posebnim uređajima.

Član 6

Na stvari na kojoj postoji pravo svojine može se zasnovati pravo službenosti, pravo stvarnog tereta i pravo zaloge, pod uslovima određenim zakonom.

Zabranjeno je vršenje prava iz stava 1. ovog člana protivno cilju zbog koga su zakonom ustanovljena ili priznata.

Član 7

Sticanje, zaštita i prestanak prava svojine, prava službenosti, prava stvarnog tereta i prava zaloge uređuju se zakonom.

Član 8

Pravo svojine se može oduzeti ili ograničiti u skladu sa ustavom i zakonom.

Glava II

PRAVO SVOJINE

1. Predmet prava svojine

Član 9

Fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljištu i drugim nepokretnostima, osim na prirodnim bogatstvima koja su u državnoj svojini.

Fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine i na pojedinim dobrima u opštoj upotrebi i na gradskom građevinskom zemljištu, u skladu sa zakonom, kao i na šumama i šumskom zemljištu – u granicama utvrđenim zakonom.

Čl. 10-12

(Brisani)

Član 13

Više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo).

Ako suvlasnički delovi nisu određeni, pretpostavlja se da su jednaki.

Član 14

Suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika.

Suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika.

U slučaju prodaje suvlasničkog dela ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine samo ako je to određeno zakonom.

Član 15

Suvlasnici imaju pravo da zajednički upravljaju stvarju.

Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika čiji delovi zajedno čine više od polovine vrednosti stvari.

Ako se u slučajevima iz stava 2. ovog člana ne postigne saglasnost, a preduzimanje posla je neophodno za redovno održavanje stvari, o tome odlučuje sud.

Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veće popravke i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Suvlasnici mogu poveriti upravljanje stvarju jednom ili nekolicini suvlasnika ili trećem licu.

Troškove korišćenja, upravljanja i održavanja stvari i ostale terete koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici srazmerno veličini svojih delova.

Član 16

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drukčije određeno.

Pravo iz stava 1. ovog člana ne zastareva.

Ništav je ugovor kojim se suvlasnik trajno odriče prava na deobu stvari.

Suvlasnici sporazumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum, odlučuje sud.

Sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.

Suvlasniku kome je deobom pripala stvar ili deo stvari ostali suvlasnici jamče za pravne i fizičke nedostatke stvari u granicama vrednosti svojih suvlasničkih delova.

Pravo iz stava 6. ovog člana gasi se protekom tri godine od deobe stvari.

Član 17

Susvojina postoji i na nepodeljenoj stvari čiji su delovi u različitim oblicima svojine.

Član 18

U slučajevima i pod uslovima određenim zakonom može postojati pravo zajedničke svojine.

Zajednička svojina je svojina više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni.

Član 19

Pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu.

Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine.

2. Sticanje prava svojine

Član 20

Pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.

Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom.

Član 21

Po samom zakonu pravo svojine se stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Član 22

Lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stiče pravo svojine na tu stvar.

Pravo svojine na novu stvar pripada vlasniku od čijeg je materijala tu stvar, na osnovu pravnog posla, izradilo drugo lice.

Ako je neko od tuđeg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan i ako je vrednost rada veća od vrednosti materijala, a ako su vrednosti jednake – nastaje susvojina.

Član 23

Kad su stvari koje pripadaju raznim vlasnicima tako spojene ili pomešane da se više ne mogu razdvojiti bez znatne štete ili bez nesrazmernih troškova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist dotadašnjih vlasnika, i to srazmerno vrednosti koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili mešanja.

Ako je neko od vlasnika bio nesavestan, savestan vlasnik može zahtevati, u roku od godinu dana od dana spajanja ili mešanja stvari, da mu cela stvar pripadne u svojinu ili da cela stvar pripadne nesavesnom vlasniku i da mu ovaj naknadi vrednost njegove stvari.

Ako od dveju spojenih ili pomešanih stvari jedna ima neznatnu vrednost u odnosu na drugu, vlasnik druge stvari stiče pravo svojine na novu stvar uz obavezu da licu koje je time izgubilo pravo svojine na stvar naknadi njenu vrednost.

Član 24

Lice koje može izgraditi zgradu ili drugu građevinu (građevinski objekat) na zemljištu na koje drugi ima pravo svojine (graditelj), stiče pravo svojine i na zemljište na kome je izgrađen građevinski objekat, kao i na zemljište koje je neophodno za redovnu upotrebu tog građevinskog objekta, ako nije znalo niti moglo znati da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio.

U slučaju iz stava 1. ovog člana vlasnik zemljišta ima pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja za završenu izgradnju, ali najkasnije u vreme od deset godina od završene izgradnje, traži da mu graditelj naknadi vrednost zemljišta u visini njegove prometne cene u vreme donošenja sudske odluke.

Član 25

Ako je graditelj znao da gradi na tuđem zemljištu ili ako to nije znao a vlasnik se tome odmah usprotivio, vlasnik zemljišta može tražiti da mu pripadne pravo svojine na građevinski objekat ili da graditelj poruši građevinski objekat i vrati mu zemljište u prvobitno stanje ili da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljišta.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana vlasnik zemljišta ima pravo i na naknadu štete.

Ako vlasnik zemljišta zahteva da mu pripadne pravo svojine na građevinski objekat, dužan je naknaditi graditelju vrednost objekta u visini prosečne građevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi u vreme donošenja sudske odluke.

Pravo izbora iz stava 1. ovog člana vlasnik zemljišta može ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana završetka izgradnje građevinskog objekta. Po proteku ovog roka vlasnik može zahtevati isplatu prometne cene zemljišta.

Član 26

Ako je graditelj savestan a vlasnik zemljišta nije znao za izgradnju, u slučaju kad građevinski objekat vredi znatno više od zemljišta, građevinski objekat zajedno sa zemljištem pripada graditelju, a on za zemljište duguje vlasniku naknadu po prometnoj ceni zemljišta.

Ako je vrednost zemljišta znatno veća, sud će na zahtev vlasnika zemljišta građevinski objekat dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju naknadi građevinsku vrednost objekta u visini prosečne građevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi. Ovaj zahtev vlasnik može podneti u roku od tri godine od dana završetka izgradnje građevinskog objekta.

Ako je graditelj savestan a vlasnik zemljišta nije znao za izgradnju, u slučaju kada su vrednost građevinskog objekta i vrednost zemljišta približno jednake, sud će građevinski objekat, odnosno građevinski objekat i zemljište, dosuditi vlasniku zemljišta ili graditelju, vodeći računa o njihovim potrebama, a naročito o njihovim stambenim prilikama.

Vlasniku zemljišta, odnosno graditelju, pripada naknada za zemljište, odnosno građevinski objekat, po odredbi stava 1. ovog člana.

Član 27

Pravo svojine na plodove koje stvar daje pripada vlasniku stvari.

Savestan držalac, plodouživalac i zakupac stvari koja daje plodove stiče pravo svojine na plodove u trenutku njihovog odvajanja.

Plodovi iz stava 2. ovog člana, do njihovog odvajanja, sastavni su deo stvari i pripadaju njenom vlasniku.

Član 28

Savestan i zakoniti držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom tri godine.

Savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina.

Savestan držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina.

Savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.

Naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa.

Član 29

(Brisan)

Član 30

Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj.

U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci.

Na prekid, odnosno zastoj održaja shodno se primenjuju odredbe o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti potraživanja.

Član 31

Savesno lice stiče pravo svojine na pokretnu stvar koju je pribavilo uz naknadu od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine, kao i na javnoj prodaji.

Raniji vlasnik može od savesnog sticaoca zahtevati da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni, ukoliko ta stvar ima za njega poseban značaj.

Zahtev iz stava 2. ovog člana ne može se postaviti po proteku roka od jedne godine od sticanja prava svojine na tu stvar.

Član 32

Na pokretnu stvar koju je njen vlasnik napustio pravo svojine stiče lice koje je uzelo tu stvar u državinu sa namerom da je prisvoji (okupacija), ako zakonom nije drukčije određeno.

Na nepokretnost se ne može steći pravo svojine okupacijom.

Član 33

Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Član 34

Na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stiče se predajom te stvari u državinu sticaoca.

Predaja pokretne stvari smatra se izvršenom i predajom isprave na osnovu koje sticalac može raspolagati tom stvari, kao i uručenjem nekog dela stvari ili izdvajanjem ili drugim označavanjem stvari koje znači predaju stvari.

Kada se pokretna stvar nalazi u državini sticaoca po nekom pravnom osnovu, on stiče pravo svojine na nju u trenutku zaključenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stiče pravo svojine.

Ako sticalac prava svojine na pokretnu stvar ostavi tu stvar i dalje u državini prenosioca po nekom drugom osnovu, on stiče pravo svojine na nju u trenutku zaključenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stiče pravo svojine.

Pravo svojine na pokretnu stvar koju drži treće lice prelazi na sticaoca u trenutku zaključenja pravnog posla kojim mu je prenosilac preneo pravo da zahteva povraćaj te stvari. Treće lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao prema ranijem vlasniku.

Predaja pokretne stvari smatra se izvršenom i kada iz konkretnih okolnosti proizlazi da je izvršena predaja stvari.

Član 35

Kada je više lica zaključilo posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu pokretnu stvar koja je individualno određena, to pravo stiče lice kome je stvar prvo predata.

Član 36

Pravo svojine na stvar stiče se nasleđivanjem u trenutku otvaranja nasleđa na imovini umrlog, ako zakonom nije drukčije određeno.

3. Zaštita prava svojine

Član 37

Vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari.

Vlasnik mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog.

Pravo na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ne zastareva.

Član 38

Savestan držalac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji još nisu ubrani.

Savestan držalac nije dužan da plati naknadu za korišćenje stvari niti odgovara za pogoršanje i propast stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog držanja.

Savestan držalac ima pravo na naknadu nužnih troškova za održavanje stvari.

Savestan držalac može tražiti naknadu korisnih troškova u meri u kojoj je vrednost stvari povećana.

Nužne i korisne troškove iz st. 3. i 4. ovog člana vlasnik stvari dužan je naknaditi savesnom držaocu u meri u kojoj ti troškovi nisu obuhvaćeni koristima koje je on dobio od stvari.

Savestan držalac ima pravo na naknadu troškova koje je učinio radi svog zadovoljstva ili ulepšavanja stvari samo ukoliko je vrednost stvari povećana. Ako se ono što je učinjeno radi zadovoljstva ili ulepšavanja stvari može od nje odvojiti bez njenog oštećenja, savestan držalac ima pravo da to odvoji i zadrži za sebe.

Savestan držalac ima pravo da zadrži stvar dok mu se ne naknadi iznos nužnih i korisnih troškova koje je imao u vezi sa održavanjem stvari.

Potraživanje naknade nužnih i korisnih troškova zastareva za tri godine od dana predaje stvari.

Član 39

Nesavestan držalac dužan je predati vlasniku stvari sve plodove.

Nesavestan držalac dužan je nadoknaditi vrednost ubranih plodova koje je potrošio, otuđio ili uništio, kao i vrednost plodova koje je propustio da ubere.

Nesavestan držalac dužan je naknaditi štetu nastalu pogoršanjem ili propašću stvari, osim ako bi ta šteta nastala i kada bi se stvar nalazila kod vlasnika.

Nesavestan držalac može tražiti naknadu nužnih troškova koje bi imao i vlasnik da se stvar nalazila kod njega.

Nesavestan držalac ima pravo na naknadu korisnih troškova samo ako su korisni lično za vlasnika.

Nesavestan držalac nema pravo na naknadu troškova koje je učinio radi svog zadovoljstva ili ulepšavanja stvari, ali može da odnese stvar koju je ugradio radi svog zadovoljstva ili ulepšavanja stvari kad se ona može odvojiti bez oštećenja glavne stvari.

Savestan držalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tužba dostavljena, ali vlasnik može dokazivati da je savestan držalac postao nesavestan i pre dostavljanja tužbe.

Član 40

Pravo vlasnika da od nesavesnog držaoca zahteva predaju ubranih plodova i naknadu vrednosti plodova koje je potrošio, otuđio, propustio da ubere ili uništio, zastareva za tri godine od dana predaje stvari.

Potraživanje nesavesnog držaoca stvari u pogledu naknade troškova zastareva za tri godine od dana predaje stvari.

Član 41

Lice koje je pribavilo individualno određenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit način, a nije znalo i nije moglo znati da nije postalo vlasnik (pretpostavljeni vlasnik), ima pravo da zahteva njen povraćaj i od savesnog držaoca kod koga se ta stvar nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu.

Kada se dva lica smatraju pretpostavljenim vlasnicima iste stvari, jači pravni osnov ima lice koje je stvar steklo teretno u odnosu na lice koje je stvar steklo besteretno. Ako su pravni osnovi ovih lica iste jačine, prvenstvo ima lice kod koga se stvar nalazi.

Pravo na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ne zastareva.

Član 42

Ako treće lice neosnovano uznemirava vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika na drugi način a ne oduzimanjem stvari, vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik, može tužbom zahtevati da to uznemiravanje prestane.

Kada je uznemiravanjem iz stava 1. ovog člana prouzrokovana šteta, vlasnik ima pravo da zahteva naknadu štete po opštim pravilima o naknadi štete.

Pravo na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ne zastareva.

Član 43

Suvlasnik, odnosno zajednički vlasnik ima pravo na tužbu za zaštitu prava svojine na celu stvar, a suvlasnik ima pravo i na tužbu za zaštitu svog prava na delu stvari.

4. Prestanak prava svojine

Član 44

(Brisan)

Član 45

Pravo svojine koje određeno lice ima na stvar prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar.

Član 46

Pravo svojine prestaje napuštanjem stvari.

Stvar se smatra napuštenom kada njen vlasnik na nesumnjiv način izrazi da ne želi više da je drži.

Napuštena nepokretnost prelazi u državnu svojinu u trenutku njenog napuštanja.

Član 47

Pravo svojine prestaje propašću stvari.

Na ostatke propale stvari vlasnik zadržava pravo svojine.

Član 48

Pravo svojine prestaje i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Glava III

PRAVO SLUŽBENOSTI

Član 49

Stvarna službenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti na svojoj nepokretnosti.

Stvarna službenost se može ustanoviti na određeno vreme ili za određeno doba godine.

Član 50

Stvarna službenost vrši se na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro.

Ako je za vršenje stvarne službenosti potrebno korišćenje nekog uređaja ili preduzimanje neke radnje, troškove održavanja tog uređaja i preduzimanje te radnje snosi vlasnik povlasnog dobra.

Ako uređaj ili radnja služi i interesima vlasnika poslužnog dobra, troškove održavanja tog uređaja i troškove preduzimanja te radnje snose, srazmerno koristi koju imaju, vlasnik povlasnog dobra i vlasnik poslužnog dobra.

Član 51

Stvarna službenost zasniva se pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem.

Član 52

Na osnovu pravnog posla stvarna službenost stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Član 53

Odlukom suda ili drugog državnog organa stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Službenost iz stava 1. ovog člana stiče se danom pravnosnažnosti odluke, ako zakonom nije drukčije određeno.

Na zahtev vlasnika poslužnog dobra, nadležni državni organ utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra.

Član 54

Stvarna službenost stiče se održajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost za vreme od 20 godina a vlasnik poslužnog dobra se tome nije protivio.

Stvarna službenost se ne može steći održajem ako je vršena zloupotrebom poverenja vlasnika ili držaoca poslužnog dobra, silom, prevarom ili ako je službenost ustupljena do opoziva.

Član 55

(Brisan)

Član 56

Vlasnik povlasnog dobra može zahtevati da se prema vlasniku poslužnog dobra utvrdi postojanje stvarne službenosti.

Na tužbu iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 37. stav 2. ovog zakona.

Član 57

Ako se vlasnik povlasnog dobra neosnovano sprečava ili ometa u vršenju stvarne službenosti, on može tužbom zahtevati da to sprečavanje ili ometanje prestane.

Član 58

Stvarna službenost prestaje ako se vlasnik poslužnog dobra protivi njenom vršenju a vlasnik povlasnog dobra tri uzastopne godine nije vršio svoje pravo.

Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da prestane pravo stvarne službenosti kada ona postane nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana.

Stvarna službenost prestaje ako se ne vrši za vreme potrebno za njeno sticanje održajem, kada isto lice postane vlasnik poslužnog i povlasnog dobra ili propašću povlasnog, odnosno poslužnog dobra.

Član 59

Ako se podeli povlasno dobro, stvarna službenost ostaje u korist svih njegovih delova.

Vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da stvarna službenost vlasnika pojedinog dela podeljenog povlasnog dobra prestane ako stvarna službenost ne služi za potrebe tog dela.

Ako je podeljeno poslužno dobro, stvarna službenost ostaje samo na delovima na kojima je vršena.

Član 60

Pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja, kao i pravo stvarnog tereta uređuju se zakonom.

Glava IV

PRAVO ZALOGE

Član 61

Pravo zaloge može postojati na pokretnim stvarima, nepokretnostima i na pravima.

Pravo zaloge nastaje na osnovu pravnog posla, sudske odluke i zakona.

Član 62

Na pravo zaloge na pokretnim stvarima i pravo zaloge na pravima primenjuju se odredbe o zalozi sadržane u propisima kojima su uređeni obligacioni odnosi.

Čl. 63-69*

(Prestali da važe)

Glava V

DRŽAVINA

Član 70

Državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina).

Državinu stvari ima i lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o korišćenju stana, zakupa, čuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu (posredna državina).

Državinu prava stvarne službenosti ima lice koje faktički koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji odgovara sadržini te službenosti.

Više lica mogu imati državinu stvari ili prava (sudržavina).

Član 71

Lice koje po osnovu radnog ili sličnog odnosa, ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice, a dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica, nema državinu.

Član 72

Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.

Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova.

Savesnost državine se pretpostavlja.

Član 73

Naslednik postaje držalac u trenutku otvaranja nasleđa, bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari.

Član 74

Državina se gubi kada držalac prestane da vrši faktičku vlast na stvari.

Državina se ne gubi ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast nezavisno od svoje volje.

Član 75

Svaki držalac stvari i prava (član 70) ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine (smetanje državine).

Član 76

Držalac ima pravo na samopomoć protiv onoga ko ga neovlašćeno uznemirava u državini ili mu ju je oduzeo, pod uslovom da je opasnost neposredna, da je samopomoć nužna i da način njenog vršenja odgovara prilikama u kojima postoji opasnost.

Član 77

Sudska zaštita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine može se tražiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja državine).

Član 78

Sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca.

I držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu, osim prema licu od koga je na takav način došao do državine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. ovog zakona.

Član 79

Odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuju se zabrana daljeg uznemiravanja državine pod pretnjom novčane kazne, odnosno vraćanja oduzete državine, kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja.

Član 80

Sudržalac uživa zaštitu po odredbi člana 75. ovog zakona u odnosu na treća lica, kao i u međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima, ako jedan od njih onemogućava drugoga u dotadašnjem načinu vršenja fizičke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini.

Član 81

Nezavisno od spora zbog smetanja državine (član 77) može se tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu.

Glava VI

PRAVA STRANIH LICA

Član 82

Strana fizička i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaća lica.

Član 82a

Strana fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji mogu, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti.

Strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji može, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i državljanin Savezne Republike Jugoslavije.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, saveznim zakonom može se predvideti da strano fizičko i pravno lice ne mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima koje se nalaze na određenim područjima u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Član 82b

Strano fizičko lice može na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima nasleđivanjem kao i državljanin Savezne Republike Jugoslavije.

Član 82v

Ugovor o sticanju prava svojine na nepokretnosti u smislu člana 82a ovog zakona može se overiti ako su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine iz tog člana.

Sud ili drugi nadležni organ pred kojim se postavi pitanje postojanja uzajamnosti u smislu čl. 82a i 82b ovog zakona objašnjenje o tome može zatražiti od saveznog organa nadležnog za poslove pravde.

Objašnjenje iz stava 2. ovog člana savezni organ nadležan za poslove pravde daje i na zahteve zainteresovanih lica.

Savezni organ nadležan za poslove trgovine daje mišljenje o tome da li je ona vrsta nepokretnosti koja se stiče ugovorom iz stava 1. ovog člana neophodna za obavljanje delatnosti stranog fizičkog ili pravnog lica.

Član 82g

Organ nadležan za upis prava na nepokretnostima dužan je da podatke o izvršenom upisu prava svojine stranog lica iz čl. 82a i 82b ovog zakona, u roku od 15 dana od izvršenog upisa, dostavi saveznom organu nadležnom za poslove pravde, koji o tome vodi evidenciju.

Član 82d

Strana fizička i pravna lica mogu pravnim poslom prenositi prava svojine na domaće lice, kao i na strano lice koje može sticati pravo svojine.

Član 83

Stranim državama za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavništava, kao i organizacijama i specijalizovanim agencijama Organizacije ujedinjenih nacija mogu se, uz prethodnu saglasnost saveznog organa nadležnog za poslove pravde, prodavati zgrade i stanovi za službene potrebe, kao i građevinska zemljišta u svrhu izgradnje takvih zgrada.

Čl. 84 i 85

(Brisani)

Član 85a

Preduzeće koje obavlja turističku ili ugostiteljsku delatnost može davati u dugoročni zakup turistički i drugi prateći objekat stranom fizičkom ili pravnom licu pod uslovima utvrđenim pismenim ugovorom.

Dugoročni zakup može se zaključiti najkraće na pet, a najduže na 30 godina.

Po isteku ugovorenog roka zakup se može produžiti.

Na zahtev zakupca izvršiće se upis dugoročnog zakupa u javnu knjigu ili na, drugi odgovarajući način određen zakonom.

Dugoročni zakup u pogledu koga je izvršen upis ima pravno dejstvo i prema docnijem sticaocu.

Član 85b

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na strana fizička i pravna lica, ako saveznim zakonom nije drukčije određeno.

Glava VII

MERODAVNO PRAVO U SLUČAJU SUKOBA REPUBLIČKIH ZAKONA

Član 86

Za formu pravnog posla koji se odnosi na svojinsko-pravne odnose na nepokretnosti merodavno je pravo republike na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.

Član 87

Za prava i obaveze iz svojinsko-pravnih odnosa na nepokretnosti merodavno je pravo republike na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.

Za prava i obaveze iz svojinsko-pravnih odnosa na pokretnoj stvari merodavno je pravo republike na čijoj se teritoriji nalazi stvar u vreme pokretanja spora.

Za prava i obaveze iz svojinsko-pravnih odnosa na pokretnoj stvari koja se upisuje u javnu knjigu, od trenutka upisa merodavno je pravo republike na čijoj se teritoriji vodi ta javna knjiga.

Član 88

Ako fizičko ili pravno lice ima nepokretnosti na teritoriji više republika za određivanje maksimuma nepokretnosti na kojima postoji pravo svojine merodavno je pravo republike koje je za njega povoljnije, s tim da na teritoriji pojedine republike ne može imati više od maksimuma nepokretnosti na kome postoji pravo svojine propisano za tu republiku.

Odredba iz stava 1. ovog člana primenjuje se i na strana fizička i pravna lica.

Glava VIII

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 89

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 40b, 40v, 40g i člana 41. Zakona o prometu zemljišta i zgrada (“Službeni list SFRJ”, br. 43/65, 57/65, 17/67 i 11/74) i odredbe člana 439, člana 441. st. 2. i 3. i član 443. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni list SFRJ”, br. 4/77).

Član 90

Ovaj zakon stupa na snagu 1. septembra 1980. godine.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o svojinsko-pravnim odnosima

(“Sl. list SFRJ”, br. 36/90)

Član 13

Ugovori o pravu vremenskog korišćenja turističkog objekta koji su zaključeni i evidentirani u saveznom organu uprave nadležnom za poslove turizma do dana stupanja na snagu ovog zakona, izvršavaće se na propisima koji su važili u vreme evidentiranja ugovora.

Ugovori mogu ranije zaključene i evidentirane ugovore o pravu vremenskog korišćenja turističkog objekta usaglasiti sa odredbama ovog zakona ako je to za njih povoljnije.

Član 14

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o pravu vremenskog korišćenja turističkog objekta (“Sl. list SFRJ”, br. 24/86 i 61/88).

Član 15

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SFRJ”.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o svojinskopravnim odnosima

(“Sl. list SRJ”, br. 29/96)

Član 34[s]

Vlasnici zgrada koje su izgrađene u skladu sa zakonom, na zemljištu u društvenoj svojini zadržavaju pravo korišćenja zemljišta na kome je zgrada izgrađena i zemljište koje služi za redovnu upotrebu te zgrade, ako Zakonom nije drugačije uređeno.

Član 35[s]

Ovim zakonom ne dira se u punovažnost već zaključenih ugovora o dugoročnom zakupu stambenih zgrada i poslovnog prostora a sporna pitanja, ako ugovorne strane ne odrede drukčije, rešavaće se po propisima koji su važili u vreme zaključenja ugovora.

Član 36[s]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SRJ”.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Porezima na imovinu, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1) porez na imovinu;

2) porez na nasleđe i poklon;

3) porez na prenos apsolutnih prava.

Deo drugi

POREZ NA IMOVINU

Predmet oporezivanja

Član 2

Porez na imovinu iz člana 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: porez na imovinu), plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:

1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari;

2) pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica;

3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;

4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini od strane imaoca prava korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;

7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;

8) državinu i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se:

1) zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (u daljem tekstu: objekti).

Kad na nepokretnosti postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz stava 1. tač. 2) do 8) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.

Kad se porez plaća na pravo iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana predmet oporezivanja je ukupna površina tog zemljišta.

Pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo zakupa za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila, u skladu sa zakonima kojima se uređuju:

                (1) stanovanje i održavanje zgrada, odnosno u skladu sa posebnim propisima kojima je bilo uređeno stanovanje koji su prestali da važe danom početka primene zakona kojim je uređeno stanovanje i održavanje zgrada;

               (2) javna svojina;

               (3) prava boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca;

               (4) zbrinjavanje izbeglica.

Pravom korišćenja stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo korišćenja za period iz stava 5. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zbrinjavanje izbeglica.

Član 2a

Kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tač. 7) i 8) ovog zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.

Kad na nepokretnosti, pored prava, odnosno korišćenja iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tačka 8) ovog zakona, postoji i državina iz tačke 7) tog stava, porez na imovinu plaća se na državinu, a ne na pravo, odnosno na korišćenje iz tač. 2) do 5) i tačke 8) ovog zakona.

Kad na stanu ili kući za stanovanje, pored prava iz člana 2. stav 1. tačka 2) ovog zakona, postoji i pravo ili korišćenje iz tač. 4) i 5) tog stava, porez na imovinu plaća se na pravo zakupa ili pravo korišćenja iz tačke 2), a ne na pravo, odnosno korišćenje iz tač. 4) i 5) tog člana.

Član 2b

Sastavnim delom zemljišta, u smislu predmeta oporezivanja porezom na imovinu, smatra se i ne oporezuje kao objekat:

1) staza i drugi otvoreni prostor prekriven šljakom, asfaltom, betonom, pločama ili drugim čvrstim materijalom u nivou zemljišta, otvoreni prostor za parkiranje, kolski prilaz objektu, otvoreni poligon – pista za obuku kandidata za vozače i vozača, osim linijskih infrastrukturnih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

2) ograda, potporni zid, stepenište izvan gabarita objekta, vrtno senilo do 15 m² osnove, vrtni bazen (uključujući fontane) površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnica osnove do 10 m², dvorišni kamin površine do 2 m² i visine do 3 m, stočna jama, septička jama, ploča za obaveštavanje površine do 6 m², dečje igralište, spomenik i spomen obeležje na površinama javne namene ili na grobljima i grobnica.

Sastavnim delom objekta smatraju se instalacije inkorporisane u objektu i od objekta do priključka na mrežu, a ako mesto priključka nije moguće precizno odrediti, sastavnim delom objekta smatra se instalacija inkorporisana u objekat.

Član 3

(Brisan)

Poreski obveznik

Član 4

Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige), koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac, iz člana 2. stav 1. ovog zakona na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona.

Kad nerezidentno pravno lice obavlja delatnost u Republici Srbiji preko ogranka ili drugog organizacionog dela koji se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica, smatra stalnom poslovnom jedinicom (u daljem tekstu: ogranak nerezidentnog pravnog lica) koji vodi poslovne knjige u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo u Republici Srbiji, na prava, korišćenje ili državinu na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona čiji je držalac organizacioni deo tog pravnog lica u Republici Srbiji, taj organizacioni deo ispunjava obaveze obveznika iz poreskopravnog odnosa u vezi poreza na imovinu (podnosi poresku prijavu, utvrđuje i plaća porez i dr.).

Kada su na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost.

Kada udeli obveznika iz stava 3. ovog člana na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.

Obveznik poreza na imovinu iz stava 1. ovog člana koji ne vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji ne vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:

1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (u daljem tekstu: preduzetnik) koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod;

2) drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;

3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige – za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.

Obveznik poreza na imovinu iz stava 1. ovog člana koji vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:

1) pravno lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;

2) nerezidentno pravno lice – za nepokretnosti za koje poresku obavezu ispunjava ogranak tog lica u skladu sa stavom 2. ovog člana;

3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige – za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama (u daljem tekstu: imovina u poslovnim knjigama), osim preduzetnika iz stava 5. tačka 1) ovog člana;

4) drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika iz stava 5. tačka 3) ovog člana.

Status obveznika poreza na imovinu ne može biti osnov za sticanje bilo kog prava na nepokretnosti.

Prekid obavljanja delatnosti za određeni period ne dovodi do gubitka svojstva obveznika iz stava 6. tačka 3) ovog člana.

Poreska osnovica

Član 5*****

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige je vrednost nepokretnosti utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: organ jedinice lokalne samouprave).

Vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana, osim zemljišta, može se umanjiti za amortizaciju po stopi do 1% godišnje primenom proporcionalne metode, a najviše do 40%, počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta, a na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o visini stope amortizacije koja važi na dan 15. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu i koja je objavljena u skladu sa ovim zakonom.

Član 6

Vrednost nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona utvrđuje se primenom sledećih elemenata:

1) korisna površina;

2) prosečna cena kvadratnog metra (u daljem tekstu: prosečna cena) odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost.

Korisna površina je:

1) za zemljište – njegova ukupna površina, uključujući površinu pod objektom;

2) za objekat – zbir podnih površina između unutrašnjih strana obodnih zidova objekta (iz koje su isključene površine balkona, terasa, lođa, stepeništa izvan gabarita objekta, neadaptiranih tavanskih prostora i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta, osim površine ispod nosećih zidova i nosećih stubova koji prolaze kroz objekat koji su istovremeno poseban i zajednički deo objekta), a za objekat koji nema horizontalnu podnu površinu ili obodne zidove korisna površina je površina njegove vertikalne projekcije na zemljište.

Zone iz stava 1. tačka 2) ovog člana predstavljaju delove teritorije jedinice lokalne samouprave koje nadležni organ jedinice lokalne samouprave odlukom može odrediti odvojeno za naselja prema vrsti naselja (selo, grad) i izvan naselja ili jedinstveno za naselja i izvan naselja, prema komunalnoj opremljenosti i opremljenosti javnim objektima, saobraćajnoj povezanosti sa centralnim delovima jedinice lokalne samouprave, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju (u daljem tekstu: zone).

Jedinica lokalne samouprave dužna je da na svojoj teritoriji odredi najmanje dve zone u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave, utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. januara do 30. septembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: tekuća godina).

Prosečna cena u zoni u kojoj nije bilo najmanje tri prometa (u daljem tekstu: zona u kojoj nije bilo prometa) odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, za te nepokretnosti utvrđuje se na osnovu proseka prosečnih cena ostvarenih u graničnim zonama u kojima je u tom periodu bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti.

Granične zone iz stava 6. ovog člana su zone čije se teritorije graniče sa zonom u kojoj nije bilo prometa, koje pripadaju istoj jedinici lokalne samouprave.

Ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%.

U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta.

Ako ni u graničnim zonama iz stava 7. ovog člana nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu.

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige u jedinici lokalne samouprave koja u skladu sa ovim zakonom nije odredila zone jednaka je osnovici poreza na imovinu za tekuću godinu te, odnosno druge odgovarajuće nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu.

Član 6a

Za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti se razvrstavaju u sledeće grupe odgovarajućih nepokretnosti:

1) građevinsko zemljište;

2) poljoprivredno zemljište;

3) šumsko zemljište;

4) drugo zemljište;

5) stan;

6) kuća za stanovanje;

7) poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti;

8) garaže i garažna mesta.

Ako objekat čini više posebnih celina koje se u smislu stava 1. ovog člana mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti.

Objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, razvrstava se u skladu sa stavom 1. ovog člana prema pretežnoj nameni.

Jedinica lokalne samouprave može odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište.

Odluka iz stava 4. ovog člana primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za poresku godinu ako je doneta i objavljena do 30. novembra tekuće godine, na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave koja ju je donela i na njenoj internet strani.

Gajenjem biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, u smislu stava 4. ovog člana, smatra se gajenje (jednogodišnjih, dvogodišnjih, odnosno višegodišnjih) biljaka, odnosno gajenje sadnog materijala, odnosno gajenje šuma, koje je klasifikovano u oblasti poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti.

Drugo zemljište, u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana, jeste zemljište koje nije građevinsko, poljoprivredno ili šumsko zemljište.

Član 7

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa stavom 1. ovog člana čini:

1) za neizgrađeno zemljište – vrednost zemljišta;

2) za ostale nepokretnosti – vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta.

Vrednost nepokretnosti iz stava 2. ovog člana poreski obveznik utvrđuje procenom prema elementima iz člana 6. stav 1. ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, vrednost nepokretnosti je vrednost iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika (u daljem tekstu: knjigovodstvena vrednost) u tekućoj godini, i to za:

1) eksploataciona polja i eksploatacione objekte;

2) objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje delatnosti;

3) objekte za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, osim trgovine i upravljanja;

4) objekte za proizvodnju gasa;

5) objekte za proizvodnju pare, tople vode, hladnog vazduha i leda;

6) objekte za tretman i odlaganje otpada;

7) objekte u kojima se odvijaju procesi neophodni za ponovnu upotrebu materijala;

8) skladišne i stovarišne objekte.

Nepokretnosti iz stava 4. ovog člana opredeljuju se prema njihovoj nameni u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija delatnosti.

Za nepokretnosti iz stava 4. ovog člana koje obveznik u poslovnim knjigama iskazuje posebno od vrednosti pripadajućeg zemljišta, osim eksploatacionih polja, osnovicu poreza na imovinu čini zbir knjigovodstvenih vrednosti objekata i vrednosti pripadajućih zemljišta koje su procenjene u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Ako obveznik vrednost zemljišta i vrednost objekata iz stava 4. ovog člana ne iskazuje posebno u svojim poslovnim knjigama, osnovica poreza na imovinu za zemljište i objekat koji se na njemu nalazi, kao jedinstvenu celinu, čini vrednost zemljišta utvrđena u skladu sa stavom 3. ovog člana uvećana za građevinsku vrednost objekta procenjenu od strane ovlašćenog veštaka građevinske struke sa stanjem na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Izuzetno od st. 1. do 7. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za žičare, puteve, pruge i druge infrastrukturne objekte, kao i za kablovsku kanalizaciju i druge podzemne građevinske objekte u koje su smeštene mreže namenjene protoku vode (za piće, atmosferske, otpadne i dr.), vodene pare, tople ili vrele vode za potrebe grejanja i druge potrebe korisnika, gasa, nafte i naftnih derivata, telekomunikacija i slično, je knjigovodstvena vrednost objekata na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a stav 6. ovog zakona, za eksploataciona polja i za objekte iz člana 7. stav 6. ovog zakona, koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 8. i stava 10. ovog člana.

Obveznik koji vodi poslovne knjige osnovicu poreza na imovinu za nepokretnosti čiji je držalac iz člana 2. stav 1. tač. 6) i 7) ovog zakona utvrđuje u skladu sa čl. 5, 6. i 6a ovog zakona.

Pripadajućim zemljištem, u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana, smatra se katastarska parcela zemljišta na kojoj se nalazi objekat ili njegov deo, odnosno deo zemljišta određen granicom (međom) – ako takav deo postoji.

Član 7a

Jedinica lokalne samouprave dužna je da objavi akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama u skladu sa članom 6. st. 5. i 6. ovog zakona do 30. novembra svake tekuće godine, na način na koji se objavljuju njeni opšti akti.

U slučaju iz člana 6. stav 8. ovog zakona jedinica lokalne samouprave dužna je da, do isteka roka iz stava 1. ovog člana, objavi prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige i to u zoni koja je, prema odluci nadležnog organa te jedinice lokalne samouprave, utvrđena kao najopremljenija u smislu člana 6. stav 3. ovog zakona (u daljem tekstu: najopremljenija zona).

U slučaju iz člana 6. stav 8. ovog zakona obveznici koji vode poslovne knjige za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu prosečne cene iz stava 2. ovog člana množe koeficijentima koje utvrđuje jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, za svaku zonu na svojoj teritoriji, a koji ne mogu biti veći od:

1) 1,00 – za nepokretnosti u najopremljenijim zonama;

2) 0,80 – za nepokretnosti u zonama koje se u toj jedinici lokalne samouprave graniče sa zonama iz tačke 1) ovog stava;

3) 0,40 – za nepokretnosti u zonama seoskih naselja;

4) 0,30 – za nepokretnosti u zonama izvan seoskih i gradskih naselja;

5) 0,60 – za ostale zone u toj jedinici lokalne samouprave.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da objavi akte kojima se utvrđuju zone, najopremljenije zone, kao i koeficijenti za nepokretnosti u zonama, do 30. novembra tekuće godine na način iz stava 1. ovog člana, kao i svaku promenu tih akata.

Ako jedinica lokalne samouprave do isteka roka iz stava 4. ovog člana ne objavi koeficijente za nepokretnosti u zonama ili ih utvrdi preko maksimalnog iznosa iz stava 4. ovog člana, u slučaju iz člana 6. stav 8. ovog zakona osnovica poreza na imovinu utvrdiće se primenom koeficijenta iz stava 4. ovog člana za nepokretnosti u odgovarajućoj zoni.

Ako jedinica lokalne samouprave ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama do 30. novembra tekuće godine, kao i akt kojim utvrđuje zone i najopremljenije zone u skladu sa stavom 4. ovog člana, osnovica poreza na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da akte iz člana st. 1. do 4. ovog člana i odluku o stopama poreza na imovinu objavi i na svojoj internet strani.

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti za koje obveznik nije podneo poresku prijavu utvrđuje se upoređivanjem sa osnovicom poreza na imovinu u poreskoj godini za odgovarajuće nepokretnosti obveznika koji vodi, odnosno koji ne vodi poslovne knjige, kao i drugih podataka kojima raspolaže nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Član 8

(Brisan)

Član 9

Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave dužni su da na zahtev organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu.

Organ jedinice lokalne samouprave ne plaća takse, naknade i druge troškove, za podatke koje pribavlja od organa iz stava 1. ovog člana za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu.

Nastanak poreske obaveze

Član 10

Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Kad je pravo iz stava 1. ovog člana stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje najranijim od sledećih dana: danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način (uključujući uspostavljanje državine), osim u slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana.

Poreska obaveza za zgradu u izgradnji površine preko 500 m² (osim zgrade koja se smatra ekonomskim objektom, odnosno zgrade za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kao povereni posao, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja), odnosno za posebni deo zgrade koji predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu površine preko 500 m² koji se dograđuje ili nadgrađuje, koja nije osposobljena za korišćenje i ne koristi se (u daljem tekstu: zgrada), na čijoj izgradnji, dogradnji ili nadgradnji (u daljem tekstu: izgradnja) su izvedeni grubi građevinski radovi sa konstruktivnim sklopom (temelj, stubovi sa gredama ili zidovi, tavanica, sa ili bez krova, sa ili bez završene fasade, sa ili bez postavljene spoljne stolarije i izvedenih podopolagačkih radova), nastaje počev od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu:

1) u kojoj je isteklo pet godina od dana pravosnažnosti prve građevinske dozvole ili odobrenja za izgradnju te zgrade (u daljem tekstu: građevinska dozvola), odnosno sedam godina od dana pravosnažnosti prve građevinske dozvole za tu zgradu, ako je rešenjem nadležnog organa odobreno da građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine po isticanju pet godina od dana njene pravosnažnosti;

2) završetka izgradnje konstruktivnog sklopa, ako građevinska dozvola nije izdata.

Za zgrade iz stava 3. ovog člana za koje je do 31. decembra 2018. godine protekao duži period od perioda koji opredeljuje nastanak poreske obaveze u skladu sa tom odredbom, poreska obaveza nastaje 1. januara 2019. godine.

Na nastanak poreske obaveze u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana nije od uticaja da li je za zgradu, odnosno posebni deo zgrade, menjano rešenje o građevinskoj dozvoli usled promene investitora ili promena u toku građenja, odnosno da li je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole.

Izuzetno od st. 3. do 5. ovog člana, za zgrade za koje je izdato rešenje o posebnoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova, rok iz stava 3. tačka 1) ovog člana počinje da teče od dana pravosnažnosti građevinske dozvole za izgradnju, a ako je ta dozvola izdata za dve odvojene faze izgradnje – od dana pravosnažnosti građevinske dozvole za drugu fazu izgradnje.

Za svrhu oporezivanja porezom na imovinu, danom sticanja prava smatra se:

1) kad je osnov sticanja pravni posao – dan zaključenja pravnog posla, osim:

               (1) kad se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari, danom sticanja prava smatra se dan primopredaje, odnosno dan stupanja u posed te nepokretnosti;

               (2) kad je osnov sticanja ugovor o doživotnom izdržavanju, danom sticanja prava smatra se dan smrti primaoca izdržavanja, osim kad je doživotno izdržavanje ugovoreno, i to:

                – u korist više lica, tako da se svojina prenosi na davaoca izdržavanja danom smrti poslednjeg primaoca izdržavanja, odnosno ugovorom određenog primaoca izdržavanja, danom sticanja prava smatra se                dan smrti lica kojim se vrši prenos prava svojine na davaoca izdržavanja;

                – u korist trećeg lica tako da svojina prelazi na davaoca izdržavanja danom smrti lica sa kojim je davalac izdržavanja zaključio ugovor (u daljem tekstu: saugovarač), danom sticanja prava smatra se dan                smrti saugovarača;

               (3) kad je osnov sticanja ugovor o statusnoj promeni – dan registracije statusne promene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija;

2) kad je osnov sticanja pojedinačni akt nadležnog organa uprave ili drugog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem, odnosno odluka suda (uključujući odluku kojom se utvrđuje da je pravo stečeno održajem) – dan pravosnažnosti tog akta, odnosno te odluke, osim u slučaju iz tačke 3) ovog stava;

3) kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine – dan smrti ostavioca;

4) kad je osnov sticanja plan podele u statusnoj promeni – dan registracije statusne promene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija;

5) kad je osnov sticanja odluka o raspodeli likvidacionog ostatka – dan donošenja odluke, a ako je protiv te odluke vođen spor – danom pravosnažnosti odluke kojom je okončan spor u vezi raspodele likvidacionog ostatka;

6) kod sticanja prava po samom zakonu na dan određen zakonom – dan određen zakonom po osnovu koga se pravo stiče.

Kad imalac prava, držalac ili korisnik iz člana 2. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona na zemljištu površine do deset ari stekne pravo, državinu ili korišćenje na graničnom zemljištu, nakon čega je površina te fizičke celine zemljišta preko deset ari, poreska obaveza za to zemljište nastaje danom sticanja prava, državine ili korišćenja na graničnom zemljištu.

Na nastanak poreske obaveze za objekat nije od uticaja vrsta dozvole za izgradnju objekta (trajni objekti, privremeni objekti i sl.), odnosno da li je izvršen upis objekta i prava na njemu u odgovarajućem katastru, odnosno vrsta tog upisa.

Prestanak poreske obaveze

Član 10a

Obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje najranijim od sledećih dana:

1) danom kojim poreskom obvezniku prestaje pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. stav 1. ovog zakona na nepokretnosti, na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona;

2) danom prestanka postojanja nepokretnosti;

3) danom početka primene zakona u skladu sa kojim je pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. stav 1. ovog zakona na koje se porez na imovinu plaćao prestalo biti predmet oporezivanja;

4) danom kojim drugo lice stekne pravo, državinu ili korišćenje na koje se porez plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona.

Danom prestanka poreske obaveze na delu zemljišta iz člana 2. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona, prestaje poreska obaveza na preostalom delu zemljišta koje je površine do deset ari.

Poreske stope

Član 11

Stope poreza na imovinu iznose:

1) na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige – do 0,4%

2) na zemljištu kod obveznika koji ne vodi poslovne knjige – do 0,30%

3) na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim na zemljištu:

     Na poresku osnovicu                                                            Plaća se na ime poreza

     (1) do 10.000.000 dinara                                                    Do 0,40%

     (2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara                       porez iz podtačke (1) + do 0,6% na iznos preko 10.000.000 dinara

     (3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara                       porez iz podtačke (2) + do 1,0% na iznos preko 25.000.000 dinara

     (4) preko 50.000.000 dinara                                              porez iz podtačke (3) + do 2,0% na iznos preko 50.000.000 dinara

U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope, ili je utvrdi preko maksimalnog iznosa iz stava 1. ovog člana, porez na imovinu utvrdiće primenom najviše odgovarajuće poreske stope iz stava 1. ovog člana na prava na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji ne vodi poslovne knjige.

Poreska oslobođenja

Član 12

Porez na imovinu ne plaća se na nepokretnosti:

1) u javnoj svojini koje koriste direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, osim javnih preduzeća;

2) diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovom reciprociteta;

3) u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica, koje su namenjene i isključivo se koriste za obavljanje bogoslužbene delatnosti;

4) koje su od nadležnog organa proglašene spomenicima kulture ili istorijskim spomenicima – na nepokretnosti u celini, odnosno na posebne delove, koji služe za ove namene;

5) (brisana)

6) poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina, računajući od početka privođenja nameni;

7) puteve u javnoj svojini (uključujući putno zemljište i putne objekte, osim funkcionalnih sadržaja puta i pratećih sadržaja za potrebe korisnika puta, u skladu sa zakonom kojim se uređuju putevi), pruge u javnoj svojini (uključujući zemljišni pojas ispod pruge i sa obe strane pruge koji se smatra pružnim pojasom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje železnica), na druga dobra u opštoj upotrebi u javnoj svojini, prema propisima kojima se uređuje javna svojina, kao i na izgrađene obale za pristajanje plovila (kejske zidove i slično), brodske prevodnice, manevarsku površinu i poletno sletne staze na aerodromima (uključujući zemljište ispod njih);

7a) vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake);

8) zemljište – za površinu pod objektom na koji se porez plaća, osim na zemljište pod skladišnim ili stovarišnim objektom ili objektom iz člana 2b stav 1. ovog zakona;

9) skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava;

10) objekte obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;

11) objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti;

12) za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na imovinu;

13) u svojini privatnog partnera, odnosno društva za posebne namene, u smislu propisa kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: privatni partner), i to na zemljište koje je privatni partner stekao nakon zaključenja ugovora o koncesiji prema kome je procenjena vrednost koncesije najmanje 50 miliona evra (u daljem tekstu: naknadno stečeno zemljište) i na objekte izgrađene na naknadno stečenom zemljištu, ako:

               (1) je privatni partner naknadno stečeno zemljište pribavio u cilju ispunjenja obaveza iz ugovora o koncesiji;

               (2) je privatni partner naknadno stečeno zemljište pribavio uz saglasnost davaoca koncesije;

               (3) se naknadno stečeno zemljište i na njemu izgrađeni objekti koriste isključivo za svrhu izvršenja obaveza iz ugovora o koncesiji;

               (4) se privatni partner, u skladu sa ugovorom o koncesiji, obavezao da naknadno stečeno zemljište i na njemu izgrađene objekte bez naknade prenese u svojinu Republike Srbije ili drugog lica koje je                            davalac koncesije u skladu sa ugovorom o koncesiji, kao i da taj prenos izvrši najkasnije do dana prestanka ugovora o koncesiji po bilo kom osnovu;

14) za koje je obveznik Crveni krst Srbije, odnosno pokrajinska, gradska ili opštinska organizacija Crvenog krsta osnovana na teritoriji Republike Srbije, koje se isključivo koriste za obavljanje delatnosti te organizacije Crvenog krsta.

Porez na imovinu na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne plaća obveznik kad ukupna osnovica za sve njegove nepokretnosti na toj teritoriji ne prelazi iznos od 400.000 dinara.

Odredbe stava 1. tač. 2) do 11), tač. 13) i 14) i stava 2. ovog člana ne primenjuju se na nepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda, osim na nepokretnosti iz stava 1. tačka 7) ovog člana za koje je ugovorom o koncesiji uređeno da koncesionar neće plaćati porez na imovinu.

Trajnim davanjem drugim licima, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.

Porez na imovinu ne plaća obveznik – imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona, koju bez naknade ustupi na korišćenje licu prognanom posle 1. avgusta 1995. godine, ako prognano lice i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne ostvaruju prihode, izuzev prihoda od zemljišta koje je predmet oporezivanja.

Porez na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, koje se ne koriste, ne plaća se za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.

U slučaju iz člana 7. stav 7. ovog zakona obveznik nema pravo na poresko oslobođenje iz stava 1. tačka 8) ovog člana.

Član 12a

Površina zemljišta pod objektom, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 8) ovog zakona, jeste površina zemljišta ispod objekta, isključujući površinu ispod obodnih zidova tog objekta i stepeništa izvan gabarita objekta, koji nisu u zajedničkoj nedeljivoj svojini.

Kad za deo objekta obveznik nema obavezu plaćanja poreza u skladu sa ovim zakonom, pravo na poresko oslobođenje iz člana 12. stav 1. tačka 8) ovog zakona ostvaruje se za deo površine zemljišta pod objektom, u skladu sa stavom 1. ovog člana, srazmeran učešću korisne površine dela objekta na koji se porez na imovinu plaća u ukupnoj korisnoj površini tog objekta.

Poreski krediti

Član 13

Utvrđeni porez na kući za stanovanje ili stanu u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 dinara.

Ako na jednoj kući za stanovanje ili stanu ima više obveznika, pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj kući za stanovanje ili stanu stanuje, u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj kući za stanovanje ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje, u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Utvrđeni porez na kuće za stanovanje i stanove površine do 60 m2, koji nisu na građevinskom zemljištu, odnosno na zemljištu u građevinskom području i ne daju se u zakup, a u kojima stanuju samo lica starija od 65 godina, umanjuje se za 75%.

Domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda članova te zajednice.

Deo treći

POREZ NA NASLEĐE I POKLON

Predmet oporezivanja

Član 14

Porez na nasleđe i poklon plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. ovog zakona, koje naslednici naslede, odnosno poklonoprimci prime na poklon.

Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni:

1) gotov novac;

2) štedni ulog;

3) depozit u banci;

4) novčano potraživanje;

5) pravo intelektualne svojine;

6) pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Poklonom, u smislu ovog zakona, smatra se i prenos bez naknade imovine pravnog lica, koja je predmet oporezivanja u skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. do 6. ovog člana.

Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se:

1) prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 3. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu;

2) prihod fizičkog lica po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana;

3) prihod pravnog lica koji se uključuje u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.

Od oporezivanja po ovom zakonu izuzima se prenos dobitka u igri na sreću sa organizatora igre na dobitnika.

Od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima se nasleđe, odnosno poklon, i to:

1) udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti;

2) mopeda, motokultivatora, traktora, radnih mašina, vozila koja nisu motorna, odnosno vozila koja se ne smatraju upotrebljavanim u smislu ovog zakona;

2a) plovila koja se ne smatraju upotrebljavanim u smislu ovog zakona;

2b) državnih vazduhoplova, vazduhoplova bez sopstvenog pogona, odnosno vazduhoplova koji se ne smatraju upotrebljavanim u smislu ovog zakona;

2v) nasleđe, odnosno poklon, ljudskih ćelija, tkiva i organa;

3) novca, prava, odnosno stvari iz st. 2. i 3. ovog člana, koje naslednik nasledi, odnosno poklonoprimac primi na poklon, od istog lica, za vrednost nasleđa odnosno poklona, do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini po svakom od tih osnova.

Ako je vrednost nasleđenih, odnosno na poklon primljenih stvari iz st. 2. i 3. ovog člana, od istog lica u jednoj kalendarskoj godini, po svakom od tih osnova veća od 100.000 dinara, od oporezivanja se izuzima 100.000 dinara u toj kalendarskoj godini po svakom od tih osnova.

Upotrebljavano motorno vozilo, odnosno upotrebljavano plovilo, odnosno upotrebljavani vazduhoplov, u smislu ovog zakona, jeste:

1) motorno vozilo, koje je na teritoriji Republike Srbije najmanje jedanput, počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, bilo registrovano u skladu sa propisima;

2) plovilo, koje je na teritoriji Republike Srbije najmanje jedanput, počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, bilo upisano u propisani upisnik u skladu sa propisima;

3) vazduhoplov, koji je na teritoriji Republike Srbije najmanje jedanput, počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, bio upisan u propisani registar ili evidenciju.

Poreski obveznik

Član 15

Obveznik poreza na nasleđe i poklon je rezident i nerezident Republike Srbije koji nasledi ili na poklon primi pravo iz člana 14. stav 1. ovog zakona na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. st. 2. i 3. ovog zakona je rezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije, ili u inostranstvu.

Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. st. 2. i 3. ovog zakona je nerezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije.

Za svrhu oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava, u pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica – odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Poreska osnovica

Član 16

Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze.

Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave (u daljem tekstu: poreski organ).

Nastanak poreske obaveze

Član 17

Poreska obaveza u odnosu na nasleđe nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, osim u slučaju iz st. 3. i 5. ovog člana.

Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, odnosno danom overe izjave ili zaključenja drugog akta po osnovu koga se imovina prenosi bez naknade, a ako nije zaključen u pisanoj formi – danom prijema poklona, osim u slučajevima iz st. 3. do 5. ovog člana.

Ako je na nepokretnosti koja je predmet nasleđivanja ili poklona konstituisano pravo plodouživanja, poreska obaveza nastaje ranijim od sledećih dana: danom prestanka tog prava, odnosno danom otuđenja te nepokretnosti.

Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, i to:

1) kod sticanja stvari i prava iz člana 14. ovog zakona u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela;

2) kod fizičke deobe nasledničke zajednice u ostavinskom postupku izvršene bez naknade u nesrazmeri sa nasleđenim idealnim delovima.

Ako nasleđe, odnosno poklon koje je predmet oporezivanja u skladu sa članom 14. ovog zakona, nije prijavljen u smislu čl. 34. i 35. ovog zakona, ili je prijavljen neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđe, odnosno poklon.

Poreske stope

Član 18

Stope poreza na nasleđe i poklon su proporcionalne.

Član 19

Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja (u daljem tekstu: nasledni red), porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%.

Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%.

Poreska oslobođenja

Član 20

(Brisan)

Član 21

Porez na nasleđe i poklon ne plaća:

1) naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca;

2) naslednik, odnosno poklonoprimac poljoprivrednik drugog naslednog reda koji nasleđuje, odnosno prima na poklon imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako je sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje jednu godinu pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;

3) naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda – na jedan nasleđeni, odnosno na poklon primljeni stan, ako je sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;

4) poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik – poklonodavac odrekao nasleđa;

5) fondacija, na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana;

5a) zadužbina, odnosno udruženje, osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuje zadužbine, registrovano u skladu sa zakonom – na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina, odnosno udruženje osnovano;

6) naslednik, odnosno poklonoprimac ambulantnih vozila, specijalnih putničkih vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama, kao i putničkih vozila za taksi i “rent a kar” koji su posebno označeni;

6a) se na podelu imovine koja je zajednički stečena od strane supružnika za vreme trajanja braka, koja se vrši između bivših supružnika čime se uređuju njihovi imovinski odnosi u vezi sa razvodom braka;

7) (brisana)

8) Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao naslednik, odnosno poklonoprimac;

tač. 9)-11) (brisane)

12) primalac donacije po međunarodnom ugovoru koji je zaključila Republika Srbija, kada je tim ugovorom uređeno da se na dobijen novac, stvari ili prava, neće plaćati porez na poklon;

13) se na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

14) se na prenos bez naknade prava na nepokretnosti licu (ili nekom od lica) koje je, u skladu sa ugovorom o koncesiji, davalac koncesije, a koji prenos u postupku realizacije ugovora o koncesiji vrši privatni partner, ako je procenjena vrednost koncesije najmanje 50 miliona evra.

Ako naslednik, odnosno poklonoprimac iz stava 1. tačka 2) ovog člana promeni zanimanje pre isteka pet godina od dana kada je nasledio, odnosno primio na poklon imovinu, dužan je da o promeni zanimanja podnese prijavu nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od dana nastanka promene.

U slučaju prestanka obavljanja taksi ili “rent a kar” delatnosti, kao i u slučaju poklona ili otuđenja na drugi način bez naknade putničkog vozila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke, obveznik poreza je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, poklona odnosno otuđenja, da plati porez na nasleđe i poklon koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana prijavljivanja.

U slučaju iz stava 2. ovog člana naslednik, odnosno poklonoprimac plaća porez na nasleđe i poklon po stopi iz člana 19. stav 1. ovog zakona.

Kada naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda stiče od ostavioca, odnosno poklonodavca iz stava 1. tačka 3) ovog člana istovremeno više od jednog stana, porez na nasleđe i poklon ne plaća se na onaj od nasleđenih, odnosno na poklon primljenih stanova u kome je naslednik, odnosno poklonoprimac imao prebivalište na dan smrti ostavioca, odnosno na dan prijema poklona, a ako ni u jednom od tih stanova nije imao prebivalište – na stan koji je najmanje površine.

Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela, smatra se poklonom u smislu ovog zakona.

Poreski kredit

Član 22

Rezident Republike Srbije koji nasledi, odnosno na poklon primi, predmet oporezivanja iz člana 14. st. 2. i 3. ovog zakona koji se nalazi u inostranstvu, na koje nasleđe, odnosno poklon, je u državi na čijoj teritoriji se taj predmet nalazi porez plaćen, ima pravo na umanjenje poreza na nasleđe i poklon u Republici Srbiji utvrđenog prema odredbama ovog zakona, u visini poreza na nasleđe, odnosno na poklon, plaćenog u toj državi, a najviše do iznosa koji bi se platio primenom odredaba ovog zakona, na nasleđe, odnosno na poklon, ostvaren u toj državi.

Deo četvrti

POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA

Predmet oporezivanja

Član 23

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu:

1) prava svojine na nepokretnosti;

2) prava intelektualne svojine;

3) (brisana)

4) prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu – osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini, prava svojine na upotrebljavanom plovilu, odnosno prava svojine na upotrebljavanom vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom – osim državnog;

5) prava korišćenja građevinskog zemljišta.

tač. 6)-7) (brisane)

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se i kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup, u skladu sa zakonom koji uređuje planiranje i izgradnju, odnosno vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, radi izgradnje objekata.

Član 24

Prenosom uz naknadu, koji je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, smatra se i:

1) sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog pojedinačnog akta državnog, odnosno drugog nadležnog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem;

2) sticanje prava svojine održajem;

3) prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica;

4) prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica – ako kupac nije preuzeo obaveze pravnog lica koje je kupio, ili je preuzeo samo deo tih obaveza.

Član 24a

Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se:

1) prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;

2) prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona po osnovu raspodele likvidacionog ostatka, koji se oporezuje u skladu sa zakonom koji uređuje oporezivanje dohotka građana, odnosno dobiti pravnih lica;

3) prenos apsolutnog prava iz člana 23. ovog zakona sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

4) zamena motornog vozila, plovila, odnosno vazduhoplova izvršena u garantnom roku u skladu sa uslovima iz garancije, ako strane između kojih se zamena vrši, pored motornog vozila, plovila ili vazduhoplova koji se zamenjuju, ne daju drugoj strani i doplatu u novcu ili naknadu u drugom obliku;

5) sticanje prava svojine na posebnim delovima nepokretnosti deobom suvlasničke zajednice između suvlasnika u srazmeri sa njihovim suvlasničkim delovima na dan deobe;

6) prenos apsolutnih prava po osnovu eksproprijacije.

Poreski obveznik

Član 25

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz člana 23. stav 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona.

U slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 5) i stav 2. ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je lice kome se zemljište daje na korišćenje, odnosno u zakup.

Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik poreza je davalac izdržavanja.

U slučaju iz člana 24. ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnog prava je lice koje stiče apsolutno pravo.

Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni, obveznik poreza određuje se u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana za svako apsolutno pravo iz čl. 23. i 24. ovog zakona koje je predmet razmene.

Član 26

Lice – rezident Republike Srbije obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona za prenos ostvaren u Republici Srbiji i van njene teritorije.

Lice – nerezident Republike Srbije obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona samo za prenos ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Porez na prenos apsolutnih prava u ostalim slučajevima iz čl. 23. i 24. ovog zakona plaća se na prenos tih prava, odnosno na davanje građevinskog, odnosno vodnog zemljišta u zakup iz člana 23. stav 2. ovog zakona, ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Poreska osnovica

Član 27

Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti.

Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u roku od 60 dana od dana prijema poreske prijave podnete u skladu sa odredbama člana 34. i člana 36. stav 1. ovog zakona, odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti.

Ako poreski organ u roku iz stava 2. ovog člana ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti, poresku osnovicu čini ugovorena cena.

U slučaju iz člana 23. stav 1. tač. 4) i 5) i stav 2. ovog zakona, poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose, odnosno daju u zakup, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ.

Kod prenosa apsolutnih prava iz člana 24. tačka 4) ovog zakona poreska osnovica je:

1) tržišna vrednost koju utvrđuje nadležni poreski organ u skladu sa stavom 4. ovog člana – ako kupac nije preuzeo obaveze pravnog lica koje je kupio;

2) razlika između tržišne vrednosti iz tačke 1) ovog stava i vrednosti preuzetih obaveza na dan zaključenja ugovora – ako je kupac preuzeo deo obaveza pravnog lica koje je kupio.

Ako se poreska osnovica utvrđuje za prenos prava na objektu koji je srušen pre isteka roka iz stava 2. ovog člana, tržišna vrednost tog objekta utvrđuje se prema tržišnoj vrednosti odgovarajućeg objekta, za srazmernu površinu.

U slučaju prenosa apsolutnog prava koji nije obuhvaćen odredbama st. 1. do 5. ovog člana, poresku osnovicu čini tržišna vrednost apsolutnog prava, koju utvrđuje nadležni poreski organ.

Član 28

Kod razmene prava iz čl. 23, 24. i 24a ovog zakona, poreska osnovica se utvrđuje za svako pravo koje je predmet razmene, u skladu sa odredbom člana 27. ovog zakona.

Nastanak poreske obaveze

Član 29

Poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava, odnosno o davanju građevinskog, odnosno vodnog zemljišta u zakup iz člana 23. stav 2. ovog zakona, osim u slučajevima iz st. 2. do 9. ovog člana.

Kad je predmet ugovora iz stava 1. ovog člana nepokretnost kao buduća stvar, poreska obaveza nastaje primopredajom, odnosno stupanjem u posed nepokretnosti.

Kad nije sačinjen punovažan ugovor o prenosu prava na nepokretnosti, u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom kada je sticalac prava na nepokretnosti stupio u posed nepokretnosti.

Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja, odnosno danom smrti saugovarača ako je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, a ugovorom nije određeno da svojina prelazi na davaoca izdržavanja u trenutku smrti trećeg lica.

Kod sticanja prava na osnovu odluke suda, odnosno drugog akta državnog, odnosno drugog nadležnog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti te odluke, odnosno danom konačnosti tog akta, osim u slučaju iz stava 2. ovog člana.

Kod sticanja prava svojine održajem (član 24. tačka 2) ovog zakona), poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti sudske odluke kojom je to pravo utvrđeno.

Kod sticanja prava iz viška deobne stečajne mase poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o deobi stečajne mase.

Kod sticanja prava raspodelom likvidacionog ostatka poreska obaveza nastaje danom donošenja odluke o raspodeli likvidacionog ostatka, a ako je protiv te odluke vođen spor – danom pravosnažnosti odluke kojom je okončan spor u vezi raspodele likvidacionog ostatka.

Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava, ugovor o zakupu, odluka suda, odnosno akt državnog, odnosno drugog nadležnog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem ili drugi pravni osnov prenosa prava iz čl. 23. i 24 ovog zakona, nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos.

Poreske stope

Član 30

Stopa poreza na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5%.

Poreska oslobođenja

Član 31

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se:

1) kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;

2) kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovom reciprociteta;

3) kod ulaganja apsolutnih prava u kapital privrednog društva – rezidenta Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

4) kad fizičko lice otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sa stanarskim pravom, odnosno pravom dugoročnog zakupa, stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi, ili stanu, srazmerno učešću društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava;

5) na razmenu zemljišta kojom najmanje jedno pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost, odnosno zanimanje pribavlja poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja;

6) kad se po osnovu ugovora koji za predmet ima doživotno izdržavanje, pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja – supružnika saugovarača, odnosno lice koje se u odnosu na saugovarača nalazi u prvom naslednom redu, na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio od saugovarača da je na dan zaključenja tog ugovora otvoreno nasleđe saugovaračeve imovine;

7) (brisana)

8) na prenos uz naknadu ambulantnih vozila, specijalnih putničkih vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama, kao i putničkih vozila za taksi i “rent a kar” koji su posebno označeni;

8a) kod prodaje pravnog lica kao stečajnog dužnika – u srazmeri sa učešćem društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu tog pravnog lica;

9) (brisana)

9a) na prenos apsolutnog prava iz čl. 23. ili 24. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije, uključujući i imovinu, odnosno deo imovine subjekta privatizacije u restrukturiranju, sa subjekta privatizacije na kupca imovine u postupku privatizacije, po propisima kojima se uređuje privatizacija;

tač. 9b)-11) (brisane)

12) na prenos apsolutnih prava iz člana 23. ovog zakona licu (ili nekom od lica) koje je, u skladu sa ugovorom o koncesiji, davalac koncesije, a koji prenos u postupku realizacije ugovora o koncesiji vrši privatni partner, ako je procenjena vrednost koncesije najmanje 50 miliona evra;

12a) na sticanje imovine, odnosno na ostvarivanje obeštećenja po zakonu kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine i obeštećenje za oduzetu imovinu, odnosno po zakonu kojim se uređuje vraćanje (restitucija) imovine crkvama i verskim zajednicama;

12b) kod konverzije, odnosno pretvaranja prava korišćenja, odnosno prava zakupa, u pravo svojine na građevinskom zemljištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja, odnosno zakonom kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu;

12v) kod sticanja prava svojine na zemljištu po osnovu komasacije, odnosno urbane komasacije;

13) kada je obveznik Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;

14) kada je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na prenos apsolutnih prava.

U slučaju prestanka obavljanja taksi ili “rent a kar” delatnosti, kao i u slučaju prodaje ili otuđenja uz naknadu na drugi način putničkog vozila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke, sticalac prava svojine na putničkom vozilu je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, prodaje odnosno otuđenja, a obveznik poreza – da plati porez na prenos apsolutnih prava koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana prijavljivanja.

Lice na koje je preneto pravo svojine na putničkom vozilu za taksi ili “rent a kar” koji je posebno označen, solidarni je jemac za izmirenje poreske obaveze na prenos apsolutnih prava u slučaju iz stava 2. ovog člana.

Odredba stava 1. tačka 3) ovog člana ne primenjuje se na prenos prava svojine na motornom vozilu, plovilu, odnosno vazduhoplovu.

Član 31a

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se na prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan), odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi fizičkom licu koje kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40 m2 i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije do 15 m2 po svakom članu (u daljem tekstu: odgovarajući stan), pod uslovom da:

1) je kupac prvog stana punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije;

2) kupac prvog stana od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga kupac stiče prvi stan, nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije.

Ako kupac prvog stana kupuje svojinski udeo na stanu, pravo na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana ostvaruje se u srazmeri sa svojinskim udelom u odnosu na površinu do 40 m2, odnosno do 15 m2.

Porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda kupca prvog stana, njegovog supružnika, kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.

Ako je površina stana koji kupac prvog stana kupuje veća od površine odgovarajućeg stana iz stava 1. ovog člana, porez se plaća na prenos prava svojine na razliku površine kupljenog i površine odgovarajućeg stana.

Član 31b

Pravo na poresko oslobođenje u skladu sa odredbama člana 31a ovog zakona nema obveznik koji pravo svojine na stanu prenosi:

1) licu na osnovu čije prve kupovine stana je jednom ostvareno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ili na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava i člana 31a ovog zakona;

2) članu porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za koga je jednom ostvareno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ili na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava i člana 31a ovog zakona.

Nadležni poreski organ vodi evidenciju o ugovorima o kupoprodaji stanova za koje je taj organ utvrdio pravo na poresko oslobođenje u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana i člana 31a ovog zakona, o iznosima poreza na prenos apsolutnih prava koji zbog toga nisu naplaćeni na teritoriji jedinice lokalne samouprave, o kupcima prvog stana i o članovima njihovog porodičnog domaćinstva za koje je to pravo iskorišćeno.

Nadležni poreski organ je dužan da tromesečno, u roku od dvadeset dana po isteku tromesečja, Ministarstvu finansija – organizacionoj jedinici nadležnoj za poslove budžeta, dostavlja izveštaj o iznosima poreza iz stava 2. ovog člana, u prethodnom tromesečju.

Deo peti

UTVRĐIVANJE I NAPLATA POREZA NA IMOVINU

Član 32

Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na način određen ovim zakonom.

U pogledu načina utvrđivanja, postupka po pravnim lekovima, načina i rokova plaćanja poreza, kamate, povraćaja poreza, zastarelosti naplate, prinudne naplate, kaznenih odredaba i ostalog što nije posebno uređeno ovim zakonom, primenjuje se zakon kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Utvrđivanje poreza

Član 33

Obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige porez na imovinu utvrđuje samooporezivanjem.

Porez na imovinu utvrđuje rešenjem organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost za koju se utvrđuje porez (u daljem tekstu: nadležni organ jedinice lokalne samouprave), i to:

1) obvezniku koji ne vodi poslovne knjige;

2) obvezniku koji vodi poslovne knjige, u postupku kontrole, ako obveznik nije utvrdio poresku obavezu ili ju je utvrdio netačno ili nepotpuno.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrđivanje poreza vrši na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskog obveznika, podataka iz evidencija nadležnih organa i drugih podataka kojima taj organ raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze.

Rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, na osnovu podataka u poreskoj prijavi i drugih podataka kojima raspolaže, nadležni organ jedinice lokalne samouprave može doneti neposrednim odlučivanjem, bez prethodnog izjašnjavanja obveznika o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje.

Promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku (koji vodi, odnosno koji ne vodi poslovne knjige), osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ovog zakona.

Član 33a

Za svrhu oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, odnosno porezom na prenos apsolutnih prava, nasleđe i poklon koji su ostvareni – primljeni u stranoj valuti, odnosno prenos apsolutnih prava izvršen uz naknadu u stranoj valuti, konvertuje se iz strane valute u dinar, na dan nastanka poreske obaveze, po kursu za konverziju iznosa iz strane valute u dinar uređenim zakonom kojim su uređeni poreski postupak i poreska administracija.

Član 33b

Lice koje stekne ili otuđi pravo na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. ovog zakona, po osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, odnosno pravosnažne odluke koju je doneo javni beležnik u okviru zakonom poverenih javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: isprava), za koje mu nastaje ili prestaje poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu, poresku prijavu može podneti danom sastavljanja, overe, ili potvrđivanja, odnosno danom pravosnažnosti isprave donete u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, preko javnog beležnika koji je izvršio tu radnju.

Javni beležnik je dužan da:

1) poreskog obveznika upozna sa mogućnošću podnošenja poreske prijave u skladu sa stavom 1. ovog člana;

2) poresku prijavu koju je popunio i potpisao poreski obveznik, sa ispravom koju je sastavio, overio ili potvrdio, u roku od 24 sata od trenutka izvršenja te radnje, odnosno sa pravosnažnom ispravom koju je doneo u okviru zakonom poverenih javnih ovlašćenja, u roku od 24 sata od dana pravosnažnosti, po službenoj dužnosti, dostavi republičkom organu nadležnom za poslove katastra nepokretnosti i katastra vodova (u daljem tekstu: organ nadležan za poslove katastra).

Ako poreski obveznik javnom beležniku ne preda popunjenu i potpisanu poresku prijavu, javni beležnik o tome sačinjava belešku koju, sa ispravom koju je sastavio, overio, potvrdio ili doneo, dostavlja organu nadležnom za poslove katastra, u roku iz stava 2. tačka 2) ovog člana.

Organ nadležan za poslove katastra poresku prijavu i ispravu iz stava 2. tačka 2) ovog člana, odnosno belešku i ispravu iz stava 3. ovog člana, odmah po prijemu, po službenoj dužnosti, dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Ako je poreski obveznik javnom beležniku, uz poresku prijavu, dostavio i dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, dostavljanje tih dokaza vrši se na način i u roku za dostavljanje poreske prijave propisanim st. 2. do 4. ovog člana.

Danom predaje poreske prijave javnom beležniku smatraće se da je poreski obveznik poresku prijavu predao neposredno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Član 33v

Obveznik poreza na imovinu dužan je da podnese poresku prijavu nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, u roku od 30 dana, za:

1) imovinu za koju nastane poreska obaveza za koju poresku prijavu nije podneo preko javnog beležnika u skladu sa članom 33b ovog zakona, računajući od dana nastanka poreske obaveze;

2) imovinu za koju prestane poreska obaveza za koju poresku prijavu nije podneo preko javnog beležnika u skladu sa članom 33b ovog zakona, računajući od dana prestanka poreske obaveze;

3) imovinu koju preduzetnik koji vodi poslovne knjige počne da evidentira u poslovnim knjigama, računajući od dana evidentiranja;

4) imovinu koju preduzetnik koji vodi poslovne knjige prestane da evidentira u poslovnim knjigama, računajući od dana prestanka evidentiranja;

5) imovinu u poslovnim knjigama fizičkog lica koje je izgubilo svojstvo preduzetnika koji vodi poslovne knjige (odjavom, po sili zakona i dr.), računajući od dana prestanka tog svojstva;

6) nepokretnost za koju je obvezniku prestalo pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. st. 3. i 4. ovog zakona, računajući od 184. dana od dana njenog ustupanja drugom licu radi ostvarivanja prihoda.

Izuzetno od člana 33b ovog zakona i stava 1. ovog člana, obveznik koji vodi poslovne knjige za imovinu za koju je, u periodu od 1. januara poreske godine do 31. marta poreske godine nastala poreska obaveza ili je došlo do druge promene iz stava 1. tač. 2) do 6) ovog člana, poresku prijavu podnosi u okviru prijave kojom prijavljuje utvrđeni porez za poresku godinu za sve nepokretnosti na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave, ili prijavu podnosi nakon podnošenja te prijave, do 31. marta poreske godine.

Poreska prijava podnosi se i za imovinu za koju obveznik ima pravo na poresko oslobođenje.

Član 33g

Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa ovim zakonom, obveznik koji vodi poslovne knjige dužan je da do 31. marta svake sledeće poreske godine podnese poresku prijavu sa utvrđenim porezom za tu godinu.

Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa ovim zakonom, obveznik koji ne vodi poslovne knjige, dužan je da podnese poresku prijavu ako je došlo do promene od uticaja na visinu poreske obaveze za tu imovinu o kojoj nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi.

Prijava iz stava 2. ovog člana podnosi se od 1. do 31. januara poreske godine koja sledi godini u kojoj je došlo do promene koja se prijavljuje, osim u slučaju iz člana 33v stav 1. tačka 6) ovog zakona.

Član 34

Obveznik poreza na nasleđe i poklon, odnosno poreza na prenos apsolutnih prava, poresku prijavu za utvrđivanje tog poreza za koju je nastala poreska obaveza može podneti preko javnog beležnika koji je sastavio, odnosno overio, odnosno potvrdio ispravu ili doneo pravosnažnu odluku u okviru zakonom poverenih javnih ovlašćenja, po osnovu koje se prenos prava na nepokretnosti vrši, i to:

1) za nasleđe i poklon prava na nepokretnosti iz člana 14. stav 1. ovog zakona;

2) za prenos apsolutnih prava na nepokretnosti.

Javni beležnik dužan je da:

1) poreskog obveznika upozna sa mogućnošću podnošenja poreske prijave u skladu sa stavom 1. ovog člana;

2) poresku prijavu koju je popunio i potpisao poreski obveznik, sa ispravom koju je sastavio, odnosno overio, odnosno potvrdio, u roku od 24 sata od trenutka izvršenja te radnje, odnosno sa pravosnažnom ispravom koju je doneo u okviru zakonom poverenih javnih ovlašćenja, u roku od 24 sata od dana pravosnažnosti, po službenoj dužnosti, dostavi organu nadležnom za poslove katastra.

Ako poreski obveznik javnom beležniku ne preda popunjenu i potpisanu poresku prijavu, javni beležnik o tome sačinjava belešku koju, sa ispravom iz stava 1. ovog člana, dostavlja organu nadležnom za poslove katastra, u roku iz stava 2. tačka 2) ovog člana.

Organ nadležan za poslove katastra poresku prijavu i ispravu iz stava 2. tačka 2) ovog člana, odnosno belešku i ispravu iz stava 3. ovog člana, odmah po prijemu, po službenoj dužnosti dostavlja poreskom organu.

Ako je poreski obveznik javnom beležniku, uz poresku prijavu, dostavio i dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, dostavljanje tih dokaza vrši se na način i u roku za dostavljanje poreske prijave propisanim st. 2. do 4. ovog člana.

Danom predaje poreske prijave javnom beležniku smatraće se da je poreski obveznik poresku prijavu predao neposredno nadležnom poreskom organu.

Član 35

Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da podnese poresku prijavu, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreza u roku od 30 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 17. st. 1. do 4. ovog zakona, osim u slučaju iz člana 34. stav 1. ovog zakona.

Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu – organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj se nalazi nepokretnost koju poreski obveznik nasleđuje ili prima na poklon.

Ako obveznik nasleđuje ili na poklon prima pokretne stvari, odnosno prava iz člana 14. st. 2. i 3. ovog zakona, prijava se podnosi poreskom organu – organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj obveznik – fizičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno poreskom organu – organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj obveznik – pravno lice ima sedište.

Ako obveznik iz stava 3. ovog člana nema prebivalište, odnosno boravište, odnosno nema sedište u Republici Srbiji, prijava se podnosi poreskom organu – organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj se nalazi predmet nasleđa, odnosno poklona, ili poreskom organu – organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju u kojoj je ostavilac, odnosno poklonodavac imao, ili ima prebivalište, odnosno sedište.

Ako obveznik nasleđuje ili prima na poklon istovremeno nepokretnost i pokretne stvari, odnosno prava iz člana 14. ovog zakona, poresku prijavu podnosi poreskom organu iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana.

Član 36

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana nastanka poreske obaveze u smislu člana 29. st. 1. do 8. ovog zakona, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreza, osim u slučaju iz člana 34. stav 1. ovog zakona.

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, za svrhu ostvarivanja prava na poresko oslobođenje iz člana 31a ovog zakona, uz dokumentaciju iz stava 1. ovog člana, podnosi i overenu izjavu kupca da kupuje prvi stan za sebe, odnosno za sebe i određene članove njegovog porodičnog domaćinstva, kao i druge dokaze iz kojih proizlazi da su ispunjeni uslovi za oslobođenje po tom osnovu koje mu je pružio kupac prvog stana.

Sadržinu i obrazac izjave iz stava 2. ovog člana bliže uređuje ministar nadležan za poslove finansija.

Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu – organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj se nalazi nepokretnost – u slučaju prenosa apsolutnih prava na nepokretnosti, odnosno davanja građevinskog, odnosno vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup iz člana 23. stav 2. ovog zakona.

U slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava – prijava se podnosi poreskom organu – organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj obveznik – fizičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno – organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj obveznik – pravno lice ima sedište.

Ako obveznik nema prebivalište, odnosno boravište, odnosno nema sedište u Republici Srbiji, za prenos apsolutnih prava iz stava 5. ovog člana prijava se podnosi poreskom organu – organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju na kojoj je prenos ostvaren.

Na istovremeni prenos prava svojine na nepokretnosti i ostalih apsolutnih prava, kao i na prenos iz člana 24. tač. 3) i 4) ovog zakona prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu iz stava 5, odnosno stava 6. ovog člana.

U slučaju iz člana 24a tačka 5) ovog zakona, u roku od 30 dana od dana zaključenja, odnosno pravosnažnosti akta kojim se vrši deoba suvlasničke zajednice, suvlasnici nepokretnosti poreskom organu iz stava 4. ovog člana podnose poresku prijavu sa dokumentacijom iz koje se može utvrditi da li je deoba izvršena u srazmeri sa idealnim suvlasničkim delovima.

Čl. 36a i 37

(Brisani)

Član 38*

(Prestao da važi odlukom SUS)

Član 38a***

(Prestao da važi odlukom US)

Član 38b

Porez na imovinu utvrđuje se za kalendarsku godinu, primenom odredaba ovog zakona, kao i odluke skupštine jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se imovina nalazi o stopama poreza na imovinu, odluke kojom su određene zone (uključujući i najopremljenije zone) i akta o koeficijentima za nepokretnosti u zonama, koji važe na dan 15. decembra tekuće godine.

Za imovinu za koju poreska obaveza nastane u toku poreske godine, porez na imovinu za tu godinu utvrđuje se za period od nastanka poreske obaveze do isteka te godine, odnosno do prestanka poreske obaveze u toj godini.

Član 39

Porez na imovinu obveznik koji ne vodi poslovne knjige plaća tromesečno, u iznosu utvrđenom rešenjem, srazmernom broju dana u tromesečju za koje se porez plaća u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za poresku godinu, u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Do dospelosti poreske obaveze po rešenju o utvrđivanju poreza na imovinu za poresku godinu, obveznik iz stava 1. ovog člana porez plaća akontaciono – u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine.

Pozitivnu razliku između poreza utvrđenog rešenjem organa jedinice lokalne samouprave i akontaciono plaćenog poreza na imovinu za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, obveznik iz stava 1. ovog člana dužan je da plati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreza.

Ako je obveznik akontaciono platio više poreza nego što je bio dužan da plati prema obavezi utvrđenoj rešenjem, više plaćeni porez uračunava se za namirenje dospelog neizmirenog poreza na imovinu za druge nepokretnosti, ili poreza za naredno tromesečje, ili se obvezniku vraća na njegov zahtev.

Obveznik koji ne vodi poslovne knjige za imovinu za koju u toku poreske godine poreska obaveza nastane, odnosno koju prestane da evidentira u poslovnim knjigama, odnosno za koju u toku poreske godine prestane pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. st. 3. i 4. ovog zakona, porez za tromesečje u kome je došlo do te promene plaća u srazmernom iznosu od dana te promene do isteka tog tromesečja, u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako rešenje o utvrđenom porezu nije dostavljeno do isteka roka od 45 dana od dana početka tromesečja, ili je period od dostavljanja rešenja do isteka tog roka kraći od 15 dana, porez se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Porez za tromesečja koja slede tromesečju u kome je došlo do promene iz stava 5. ovog člana u poreskoj godini, plaća se u skladu sa st. 1. i 6. ovog člana.

Ako se po proteku poreske godine obvezniku utvrdi poreska obaveza za tu godinu, utvrđeni porez se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Za imovinu za koju poreska obaveza prestane u toku poreske godine nakon utvrđivanja poreza za tu godinu, utvrđeni porez umanjuje se za pripadajući porez za tu imovinu počev od dana prestanka poreske obaveze.

Porez na imovinu obveznik koji ne vodi poslovne knjige može platiti u manjem broju rata od zakonom propisanih, uključujući plaćanje utvrđenog poreza odjednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje.

Na dugovani porez za svako tromesečje i na iznose akontacija koji nisu plaćeni u propisanom roku, od narednog dana od dana dospelosti obračunava se kamata.

Član 39a

(Brisan)

Član 39b

Nadležni poreski organ utvrđuje pravo na poresko oslobođenje u skladu sa odredbama čl. 31a i 31b stav 1. ovog zakona, na osnovu podataka kojima raspolaže, izjave kupca iz člana 36. stav 2. ovog zakona, kao i drugih dokaza da su ispunjeni uslovi za ostvarivanje tog prava.

Član 39v

Obveznik koji vodi poslovne knjige porez na imovinu plaća tromesečno, u iznosu koji je srazmeran broju dana u tromesečju za koje se porez plaća u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za poresku godinu, u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Do utvrđivanja poreza za poresku godinu, obveznik iz stava 1. ovog člana porez na imovinu plaća akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine.

Obveznik iz stava 1. ovog člana dužan je da pozitivnu razliku između utvrđenog i akontaciono plaćenog poreza na imovinu za prvo tromesečje, plati do 31. marta poreske godine.

Ako je iznos utvrđenog poreza na imovinu koji se plaća za prvo tromesečje poreske godine, manji od akontaciono plaćenog poreza za to tromesečje, obveznik iz stava 1. ovog člana poresku obavezu za drugo tromesečje umanjuje za iznos više plaćenog poreza za prvo tromesečje te godine.

Obveznik koji vodi poslovne knjige, za imovinu za koju poreska obaveza nastane, odnosno koju počne da evidentira u poslovnim knjigama, odnosno za koju prestane pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. st. 3. i 4. ovog zakona, u toku poreske godine, i to:

1) u prvom tromesečju poreske godine – porez za prvo tromesečje plaća do 31. marta poreske godine, u srazmernom iznosu od dana te promene do 31. marta poreske godine;

2) u drugom, trećem ili četvrtom tromesečju poreske godine – porez za tromesečje u kome je došlo do te promene plaća u srazmernom iznosu od dana te promene do isteka tog tromesečja, u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, a ako je rok od te promene do isteka roka za plaćanje kraći od 30 dana – u roku od 30 dana od dana te promene;

3) za tromesečja u poreskoj godini koja slede tromesečju u kome je došlo do te promene porez plaća u roku od 45 dana od dana početka svakog tromesečja.

Fizičko lice koje postane obveznik koji vodi poslovne knjige, za imovinu koju evidentira u poslovnim knjigama porez utvrđuje samooporezivanjem od dana evidentiranja a plaća u rokovima iz st. 1, 3. i 5. ovog člana.

Za imovinu iz člana 33v stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona obveznik prestaje da vrši utvrđivanje poreza samooporezivanjem od dana prestanka evidentiranja u poslovnim knjigama, odnosno od dana prestanka svojstva obveznika koji vodi poslovne knjige, od kada organ jedinice lokalne samouprave za tu imovinu porez utvrđuje rešenjem.

Za imovinu za koju poreska obaveza prestane u toku poreske godine nakon utvrđivanja poreza za tu godinu, utvrđeni porez umanjuje se za pripadajući porez za tu imovinu počev od dana prestanka poreske obaveze.

Porez na imovinu obveznik koji vodi poslovne knjige može platiti u manjem broju rata od zakonom propisanih, uključujući plaćanje utvrđenog poreza odjednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje.

Na dugovani porez za svako tromesečje i na iznose akontacija koji nisu plaćeni u propisanom roku, od narednog dana od dana dospelosti obračunava se kamata.

Član 40

Porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuju se rešenjem poreskog organa a plaćaju u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Poreski organ iz stava 1. ovog člana dužan je da u elektronskom obliku vodi evidenciju o ugovorenoj, odnosno tržišnoj vrednosti imovine koja je predmet oporezivanja, a Poreska uprava – Centrala dužna je da obezbedi elektronsku bazu objedinjenih podataka za teritoriju Republike Srbije.

Evidencija iz stava 2. ovog člana sadrži naročito podatke o: obvezniku, lokaciji i vrsti imovine, prijavljenoj i utvrđenoj poreskoj osnovici, te utvrđenom i naplaćenom porezu.

Član 41**

(Prestao da važi)

Jemstvo

Član 42

Lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac, jemči supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno za plaćanje poreza na poklon.

Lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac, koji se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava, odnosno porez na poklon, jemči solidarno za plaćanje tog poreza.

Obaveza dostavljanja ugovora i drugih isprava poreskom organu i jedinici lokalne samouprave

Član 42a

Osnovni sud na području na kome nisu imenovani javni beležnici, dužan je da ispravu koju je sastavio, odnosno overio, odnosno potvrdio, ili pravosnažnu odluku koju je doneo u okviru zakonom poverenih javnih ovlašćenja, dostavi u roku od deset dana od dana izvršenja te radnje, odnosno pravosnažnosti, i to:

1) ispravu, odnosno odluku kojom se stiče, odnosno prenosi pravo na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. ovog zakona – nadležnom organu jedinice lokalne samouprave;

2) ispravu, odnosno odluku kojom se stiče, odnosno prenosi, pravo svojine ili drugo pravo iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona – nadležnom poreskom organu.

Sud je dužan da, u roku od deset dana od dana pravosnažnosti:

1) odluku kojom se stiče, odnosno prenosi pravo na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. ovog zakona, dostavi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave;

2) odluku kojom se vrši prenos ili utvrđuje pravo iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, dostavi nadležnom poreskom organu.

Državni, odnosno drugi organ ili lice sa javnim ovlašćenjem (osim javnog beležnika) dužan je da, u roku od deset dana od dana pravosnažnosti:

1) akt kojim se stiče, odnosno prenosi pravo na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. ovog zakona dostavi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave;

2) akt kojim se stiče, odnosno prenosi, pravo svojine ili druga prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona dostavi nadležnom poreskom organu.

Isprave iz st. 1. do 3. ovog člana dostavljaju se u elektronskom obliku.

Jedinici lokalne samouprave koja nema tehničkih mogućnosti da isprave iz st. 1. do 3. ovog člana prima u elektronskom obliku, o čemu obaveštava organe i lica koja su dužna da izvrše dostavljanje, dostavljanje se vrši u pisanom obliku.

Zavod za intelektualnu svojinu dužan je da nadležnom poreskom organu dostavi primljeni ugovor, odnosno ispravu o obavljenom prenosu prava intelektualne svojine, u roku od deset dana od dana prijema.

Član 43

(Brisan)

Član 44****

(Prestalo da važi)

Deo sedmi

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 45

Ne plaća se porez na imovinu na prava na nepokretnosti za koja je ugovorom o stranom ulaganju, zaključenim pre 1. januara 1992. godine u skladu sa zakonom, utvrđeno da se neće uvoditi nove poreske obaveze.

Ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti po odredbama ovog zakona na koji se, po propisima koji su bili u primeni kada je osnov prenosa nastao i prenos izvršen u skladu sa propisima, a do stupanja na snagu ovog zakona, ovaj porez nije plaćao.

Član 46

Stope poreza na imovinu iz člana 11. tačka 2) ovog zakona primenjuju se na prava na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, ako su na dan 31. decembra 2000. godine pripadala obvezniku koji ne vodi poslovne knjige.

Član 47

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje i naplatu je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije doneto prvostepeno rešenje, utvrdiće se primenom propisa koji su važili u momentu kada je postupak započet, ako je to povoljnije za obveznika.

Član 48

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 i 54/99), osim odredaba čl. 2-13. koje prestaju da važe 1. jula 2001. godine.

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivaće se Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 8/96 i 7/99), Pravilnik o sadržaju poreske prijave za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na promet nepokretnosti i prava (“Službeni glasnik RS”, br. 19/92 i 11/93) i Pravilnik o sadržaju poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 9/97 i 46/98).

Član 49

Odredbe čl. 2-13. ovog zakona primenjuju se od 1. jula 2001. godine.

Porez na imovinu po odredbama čl. 2-13. ovog zakona utvrđuje se za razdoblje od 1. jula do 31. decembra 2001. godine, a porez na imovinu utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa za 2001. godinu po odredbama čl. 2-12. Zakona o prezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 i 54/99) plaća se u visini i rokovima utvrđenim rešenjem za prvo i drugo tromesečje 2001. godine.

Član 50

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu

(“Sl. glasnik RS”, br. 80/2002)

Član 5

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba čl. 1. i 2. koje se primenjuju od 1. januara 2003. godine.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu

(“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004)

Član 34

Obveznicima poreza na imovinu, osim poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, koji nadležnom poreskom organu nisu podneli, odnosno nisu na propisani način podneli poresku prijavu, a kojima nije utvrđena poreska obaveza, neće se utvrđivati porez za obaveze nastale po tom osnovu do 31. decembra 2004. godine, niti protiv njih pokretati prekršajni postupak, ako poresku prijavu podnesu nadležnom poreskom organu, na propisanom obrascu, do 31. januara 2005. godine.

Član 35

Za prenos hartija od vrednosti uz naknadu u novcu, izvršen do 31. decembra 2004. godine, poreska prijava se podnosi i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje i plaća na način i po postupku uređenom propisima koji su bili na snazi u vreme nastanka poreske obaveze.

Član 36

Odredbe čl. 1. do 9, člana 10. st. 6. i 7, člana 15. stav 3, čl. 18. i 19, člana 23. stav 4, člana 25. stav 2, člana 27. stav 1, člana 28. st. 2. i 3. i čl. 31. i 32. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2005. godine.

Član 37

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu

(“Sl. glasnik RS”, br. 61/2007)

Član 25[s1]

Propis iz člana 19. ovog zakona ministar nadležan za poslove finansija doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 26[s1]

Obveznik poreza na imovinu iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon i 135/04) koji je do 31. decembra 2008. godine Poreskoj upravi podneo poresku prijavu nije u obavezi da za istu imovinu podnosi novu prijavu zbog nenadležnosti organa za utvrđivanje tog poreza.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava će poresku prijavu proslediti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, ako sa tom jedinicom nije zaključen ugovor iz člana 62. stav 1. Zakona o finansiranju lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS”, broj 62/06).

Član 27[s1]

Pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 16. ovog zakona može se ostvariti samo na osnovu ugovora o kupoprodaji prvog stana overenog posle stupanja na snagu ovog zakona.

Član 28[s1]

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi u vreme nastanka poreske obaveze.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje poreska obaveza nastane danom saznanja nadležnog poreskog organa u smislu člana 17. stav 5. i člana 29. stav 6. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon i 135/04), nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se primenom odredaba ovog zakona.

Član 29[s1]

Odredbe čl. 3. i 22. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2007. godine.

Odredbe člana 4. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2008. godine.

Član 30[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu

(“Sl. glasnik RS”, br. 5/2009)

Član 24[s2]

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za prenos hartija od vrednosti i udela u pravnom licu po osnovu ugovora ili drugog akta zaključenog do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno po osnovu odluke suda koja je postala pravosnažna do dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04 i 61/07).

Član 25[s2]

Odredbe čl. 1, 2, 3, 4, 16. i 17. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2009. godine.

Član 26[s2]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu

(“Sl. glasnik RS”, br. 101/2010, 24/20011 i 78/2011)

Član 31[s3]

(Brisan)

Član 32[s3]

Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu za 2011. godinu, na prava iz člana 2. stav 1. tač. 5a) i 6) ovog zakona, dužni su da do 31. marta 2011. godine podnesu obveznici koji za tu imovinu nisu podneli poresku prijavu i obveznici koji vode poslovne knjige.

Čl. 33[s3] i 34[s3]

(Brisani)

Član 35[s3]

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, ne plaća se kod konverzije prava korišćenja, odnosno prava zakupa, u pravo svojine na građevinskom zemljištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.

Član 36[s3]

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu ugovora ili drugog akta zaključenog do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno po osnovu odluke suda koja je postala pravosnažna do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno po osnovu rešenja nadležnog upravnog organa koje je postalo konačno do dana stupanja na snagu ovog zakona, za koji poreska obaveza nije prijavljena u propisanim rokovima pa je nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07 i 5/09).

U slučaju iz stava 1. ovog člana, neće se utvrđivati porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, kod konverzije prava korišćenja, odnosno prava zakupa, u pravo svojine na građevinskom zemljištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.

Član 37[s3]

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2011. godine.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu

(“Sl. glasnik RS”, br. 24/2011)

Član 7[s4]

Porez na imovinu za 2011. godinu, utvrdiće se primenom najviše odgovarajuće poreske stope iz člana 11. stav 1. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09 i 101/10) na prava na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim ako skupština jedinice lokalne samouprave u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, donese odluku kojom će utvrditi niže stope poreza od navedenih.

Za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za koju je tom obvezniku utvrđen porez na imovinu za 2010. godinu, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, poreska obaveza istom obvezniku za 2011. godinu, primenom ovog zakona, može biti utvrđena u iznosu ne većem od 60% u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za 2010. godinu.

Član 8[s4]

Odredbe čl. 1, 2. i 3. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2011. godine.

Član 9[s4]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu

(“Sl. glasnik RS”, br. 78/2011)

Član 6[s5]

Porez na imovinu za 2012. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2011. godinu.

Član 8[s5]

Odredbe čl. 1, 2, 3. i 6. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

Odredbe čl. 4. i 5. ovog zakona primenjivaće se od 1. septembra 2012. godine.

Član 9[s5]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu

(“Sl. glasnik RS”, br. 47/2013)

Član 36[s6]

Jedinice lokalne samouprave dužne su da, nakon stupanja na snagu ovog zakona a najkasnije do 30. novembra 2013. godine, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za 2014. godinu u skladu sa ovim zakonom objave:

1) odluku o stopama poreza na imovinu;

2) odluku kojom su odredile zone, sa naznakom zona koje se smatraju najopremljenijim, na svojoj teritoriji;

3) akt kojim su utvrdile prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti po zonama;

4) akt o koeficijentima za nepokretnosti u zonama.

Ako ni u zonama, ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. januara 2013. godine do 30. septembra 2013. godine, jedinica lokalne samouprave dužna je da, u roku iz stava 1. ovog člana, objavi prosečnu vrednost kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za 2013. godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige u najopremljenijoj zoni.

Od 1. januara 2014. godine skupština jedinice lokalne samouprave može odlukom obavezati poreske obveznike koji ne vode poslovne knjige da podnesu poreske prijave, za svu ili za određenu imovinu koja je predmet oporezivanja porezom na imovinu na teritoriji te jedinice lokalne samouprave, za koju su obveznici podneli i za koju nisu podneli poresku prijavu.

Član 37[s6]

Obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige kojima je za poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište, poreska obaveza nastala do dana stupanja na snagu ovog zakona, nisu u obavezi da za to zemljište podnose poresku prijavu, osim u slučaju iz člana 36. stav 3. ovog zakona.

Obveznicima poreza na imovinu (koji vode i koji ne vode poslovne knjige), kojima je do početka primene ovog zakona nastala poreska obaveza a za koju nisu podneli poresku prijavu, zbog čega im porez nije utvrđen, obavezu poreza na imovinu do 31. decembra 2013. godine, utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave rešenjem, primenom propisa koji su bili na snazi u godini za koju se porez na imovinu utvrđuje.

Lica koja od 1. januara 2014. godine postanu obveznici poreza na imovinu u skladu sa članom 2. ovog zakona, za nepokretnosti iz člana 1. ovog zakona, na koje se do 31. decembra 2013. godine porez na imovinu nije plaćao, dužna su da nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnesu poreske prijave do 31. marta 2014. godine.

Član 38[s6]

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi u vreme nastanka poreske obaveze.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, rešenjem nadležnog poreskog organa obustaviće se postupak utvrđivanja poreza na nasleđe i poklon, odnosno poreza na prenos apsolutnih prava, koji je započet do početka primene čl. 12, 17, 18. i 19. ovog zakona za prenose koji primenom tih odredaba prestaju da budu predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, odnosno porezom na prenos apsolutnih prava.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava, za koji poreska obaveza nije prijavljena u propisanim rokovima pa je nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4, odnosno članom 29. st. 1. do 7. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i 57/12 – US) da je prijavljena u propisanom roku.

Član 39[s6]

Odredbe čl. 1. do 11. i čl. 25, 27. i 31. do 33. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2014. godine, osim odredbe člana 10. stav 4. ovog zakona koja će se primenjivati od 1. januara 2016. godine.

Od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2015. godine porez na imovinu ne plaća se na vodno zemljište, kao i na vodne objekte za koje je izdata pravosnažna vodna saglasnost, odnosno za koje se vodna dozvola ne izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).

Član 40[s6]

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezima na imovinu

(“Sl. glasnik RS”, br. 95/2018)

Član 33[s7]

Porez na imovinu utvrđivaće se i plaćati u skladu sa ovim zakonom počev za 2019. godinu.

Jedinica lokalne samouprave može, do 31. decembra 2018. godine, doneti odluku kojom se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu za 2019. godinu, razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište.

Za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu, jedinice lokalne samouprave dužne su da, do 31. decembra 2018. godine:

1) utvrde i objave prosečne cene kvadratnog metra drugog zemljišta u zonama;

2) u slučaju iz stava 2. ovog člana utvrde i objave prosečne cene građevinskog, poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta u zonama.

Odluke iz st. 2. i 3. ovog člana primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2019. godinu ako su donete i objavljene do 31. decembra 2018. godine, na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave koja ih je donela i na njenoj internet strani.

Prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama, osim prosečnih cena iz stava 3. ovog člana, koje su utvrđene na osnovu cena u prometu u zonama ili graničnim zonama, definisanim članom 6. stav 7. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon) i objavljene do 30. novembra 2018. godine u skladu sa tim zakonom, primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2019. godinu.

Član 34[s7]

Do 31. januara 2019. godine poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu dužni su da podnesu obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige za nepokretnosti koje se, u skladu sa ovim zakonom, razvrstavaju u drukčiju grupu u odnosu na grupu u koju su bile razvrstane za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu za 2018. godinu, ako o tome nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi.

Do 31. januara 2019. godine poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu dužni su da podnesu obveznici poreza na imovinu za zgrade u izgradnji za koje poreska obaveza nastaje 1. januara 2019. godine u skladu sa članom 7. ovog zakona.

Član 35[s7]

Ako jedinica lokalne samouprave odlukom propiše da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište, ta odluka primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2019. godinu ako je objavljena do 31. decembra 2018. godine, na način na koji se objavljuju njeni opšti akti i na njenoj internet strani.

Član 36[s7]

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava, za koji poreska obaveza nije prijavljena u propisanim rokovima pa je nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4, odnosno članom 29. st. 1. do 6. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon) da je prijavljena u propisanom roku.

Za nasleđe i poklon nepokretnosti za koje je nastanak poreske obaveze odložen do prestanka prava plodouživanja u skladu sa članom 17. stav 3. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon), koja je otuđena pre početka primene ovog zakona poreska obaveza nastaje danom stupanja na snagu ovog zakona.

Za nasleđe i poklon za koje je nastanak poreske obaveze odložen u skladu sa članom 17. stav 4. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon), poreska obaveza nastaje danom stupanja na snagu ovog zakona.

Član 37[s7]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

I OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet uređivanja

Član 1

Ovim zakonom uređuje se: uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata; vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i za izgradnju objekata.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i uređenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima.

2. Pojmovi

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

tač. 1)-3) (brisane)

4) namena zemljišta jeste način korišćenja zemljišta određen planskim dokumentom;

5) pretežna namena zemljišta jeste način korišćenja zemljišta za više različitih namena, od kojih je jedna preovlađujuća;

6) površina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);

7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno određena celina za koju je predviđena izrada nekog prostornog ili urbanističkog plana u skladu sa zakonom;

8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, uređuje ili rekonstruiše izgrađeni deo grada ili gradskog naselja;

9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene;

10) građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta;

11) nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje grupe teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadrži kriterijume po kojima je izvršeno grupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

12) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama);

13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima;

14) indeks izgrađenosti parcele jeste odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele;

15) ESPON jeste evropska mreža institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja za prostorno planiranje;

15a) direktiva Inspire je dokument kojim se postavljaju osnovna pravila usmerena ka uspostavljanju Infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj uniji, a u Srbiji se sprovodi kroz Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka;

16) naseljeno mesto jeste izgrađeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad ljudi i zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika;

17) grad jeste naselje koje je kao grad utvrđeno zakonom;

18) selo jeste naselje čije se stanovništvo pretežno bavi poljoprivredom, a koje nije sedište opštine;

19) građevinsko područje jeste uređeni i izgrađeni deo naseljenog mesta, kao i neizgrađeni deo područja određen planskim dokumentom za zaštitu, uređenje ili izgradnju objekta;

20) građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju koja se definiše koordinatama prelomnih tačaka u državnoj projekciji;

20a) građevinski kompleks predstavlja celinu koja se sastoji od više međusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati različitu namenu;

20b) stambeni kompleks jeste prostorna celina koja se sastoji od više povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje imaju pretežnu stambenu namenu (porodično ili višeporodično stanovanje), i u okviru koga se formiraju zelene i slobodne površine, na zemljištu ostale namene;

20v) stambeni blok jeste zaokružena prostorna celina u građevinskom području naseljenog mesta, pravilnog geometrijskog oblika sa pretežnom stambenom namenom (po pravilu višeporodično stanovanje), oivičen je javnim saobraćajnim površinama, a unutar bloka se formiraju interne saobraćajnice, kolsko-pešačke staze, slobodne i zelene površine u javnom korišćenju. Prema načinu građenja stambeni blokovi mogu biti ivično i slobodno građeni, odnosno otvoreni, poluotvoreni i zatvoreni. Otvoreni stambeni blok se sastoji od slobodnostojećih objekata višeporodičnog stanovanja na zemljištu koje je u javnom korišćenju. Poluotvoreni stambeni blok čine objekti izgrađeni u prekinutom nizu. Zatvoreni stambeni blok čine objekti izgrađeni u neprekinutom nizu sa svih strana bloka;

20g) privredno-industrijski kompleks predstavlja celinu koja se sastoji od više međusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati različitu namenu u funkciji proizvodnih, neproizvodnih ili drugih privrednih delatnosti, odnosno proizvodnje energije;

21) investitor jeste lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola;

22) objekat jeste građevina spojena sa tlom, izvedena od svrsishodno povezanih građevinskih proizvoda, odnosno građevinskih radova, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade i inženjerski objekti i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni;

22a) objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korišćenje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, saobraćajni terminali, pošte i drugi objekti);

22b) klasa u smislu ovog zakona predstavlja grupu građevinskih objekata, odnosno radova, svrstanih prema zajedničkim karakteristikama u pogledu strukturne i tehnološke složenosti, uticaja na životnu sredinu i namene, odnosno rizika koji prati njihovo izvođenje odnosno korišćenje;

23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnica), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.);

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

24b) skijaška staza jeste uređena i obeležena površina javnog skijališta kao uređene javne površine koja se određuje na osnovu zakona kojim se uređuju javna skijališta. Za skijašku stazu ne određuje se građevinsko zemljište, a može biti na svim vrstama zemljišta (građevinsko, poljoprivredno i šumsko), već se za uređenje skijaške staze primenjuju pravila i propisi za parterno uređenje zemljišta, uz obaveznu antierozionu zaštitu i može biti u svim oblicima svojine;

24v) ski-vučnica je žičara koja užetom vuče lica sa odgovarajućom opremom po tlu;

24g) skijaška traka je specifična vučna instalacija sa specifičnim tehničko-tehnološkim karakteristikama;

24d) oprema su pojedinačni uređaji, mašine, procesne instalacije i drugi proizvodi od kojih se sastoji postrojenje, koji mogu biti i samostalno ugrađeni u objekat radi tehnološkog ili drugog procesa kojem je objekat namenjen;

24đ) osnovni zahtevi za objekte su zahtevi koje objekat treba da zadovolji tokom ekonomski prihvatljivog veka upotrebe, utvrđeni posebnim propisima;

25) (brisana)

26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, derivacioni cevovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom, kao i objekti u njihovoj funkciji;

26a) tuneli (putni, železnički ili za posebnu namenu) su posebna vrsta podzemnih infrastrukturnih objekata, čijom izgradnjom se ne narušava korišćenje zemljišta na površini terena postojeće namene, uz eventualna tehnička ograničenja koje definiše planski dokument;

26b) podzemni delovi infrastrukture i sistema za navodnjavanje su posebna vrsta podzemnih infrastrukturnih objekata koji se grade u poljoprivredne svrhe, a čijom se izgradnjom na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, kao i na građevinskom zemljištu koje se koristi u poljoprivredne svrhe, ne narušava korišćenje zemljišta na površini terena postojeće namene i izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju ovih objekata ne može se uslovljavati postojanjem, odnosno dovoljnom razvijenošću planske dokumentacije za područje na kome se nalaze parcele na kojima se planira izgradnja;

27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje rešenje za izvođenje radova, odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, kao i objekti javne namene u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, koji su aktom jedinice lokalne samouprave određeni kao objekti od posebnog značaja;

27v) klizište je vid erozije zemljišta koja se odvija pod uticajem prirodnih i seizmoloških prilika pri čemu se deo stenovite ili rastresite mase odvaja od podloge i nekontrolisano klizi po kliznoj površini;

28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode građenju objekta i odnose se naročito na: rušenje postojećih objekata na parceli, izmeštanje postojeće infrastrukture na parceli, raščišćavanje terena na parceli, odvoženje upotrebljenog građevinskog materijala (šuta) na deponiju, obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskih proizvoda i opreme, građenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova (postavljanje gradilišne ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeđivanje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora;

29) tehnička dokumentacija jeste skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepta objekta, razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta;

30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta;

31) građenje jeste izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, ugradnja građevinskih proizvoda, postrojenja i opreme;

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta kojima se utiče na ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, menja tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

32a) rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvođenje građevinskih radova u zaštitnom pojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg objekta, kao i izvođenje radova koji obuhvataju radove velikog obima, zamene elementa na postojećim linijskim objektima, kojima se ne menja njeno celokupno funkcionisanje;

33) dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

35a) sanacija klizišta obuhvata sve radove kojima se vrši saniranje klizišta nastalih na građevinskom, šumskom, poljoprivrednom, putnom ili drugoj vrsti zemljišta. Ovi radovi obuhvataju raščišćavanje i otklanjanje nanosa nastalih kao posledica klizanja tla, projektovanje, obezbeđenje potrebne tehničke dokumentacije, potrebnih građevinskih uslova i izvođenje građevinskih radova potrebnih za sanaciju i zaštitu od pojave novog klizišta;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

36a) tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, kao što su krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora, zamena unutrašnje i spoljašnje stolarije i bravarije, zamena unutrašnjih instalacija i opreme bez povećanja kapaciteta i drugi slični radovi, ako se njima ne menja spoljni izgled zgrade i ako nemaju uticaj na zajedničke delove zgrade i njihovo korišćenje;

37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zaštićenoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom;

38) gradilište jeste zemljište ili objekat, posebno obeleženo, na kome se gradi, rekonstruiše ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na održavanju objekta;

39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvođenje radova na rušenju objekta ili dela objekta;

40) standardi pristupačnosti jesu obavezne tehničke mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama;

41) separat o tehničkim uslovima izgradnje (u daljem tekstu: separat) jeste dokument koji donosi imalac javnih ovlašćenja u okviru svoje nadležnosti kad planski dokument ne sadrži uslove, odnosno podatke za izradu tehničke dokumentacije, koji sadrži odgovarajuće uslove i podatke za izradu tehničke dokumentacije, a naročito kapacitete i mesto priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu prema klasama objekata i delovima područja za koje se donosi;

42) imaoci javnih ovlašćenja su državni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vrše javna ovlašćenja u skladu sa zakonom;

42a) uslovi za projektovanje, odnosno priključenje jesu uslovi koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri u postupku izdavanja lokacijskih uslova na zahtev nadležnog organa, u skladu sa planskim dokumentom, a koji se ne izdaju u formi upravnog akta, već se njima isključivo definišu precizni uslovi pod kojim se objekat čija je izgradnja predviđena planskim dokumentom može realizovati i predstavljaju sastavni deo lokacijskih uslova;

43) finansijer jeste lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje;

44) elektroenergetski objekti su objekti za proizvodnju, transformaciju, distribuciju i prenos električne energije;

45) strateški energetski objekti su objekti koji su određeni kao strateški saglasno propisima kojima je uređena oblast energetike;

46) sertifikat o energetskim svojstvima zgrada je dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade, ima propisani sadržaj, izgled, uslove i način izdavanja i izdat je kroz Centralni registar energetskih pasoša (CREP);

47) Centralni registar energetskih pasoša (CREP) je informacioni sistem preko koga se vrši izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i u kojem se vode baze podataka o ovlašćenim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove za izdavanje sertifikata, odgovornim inženjerima za energetsku efikasnost zgrada koji su zaposleni u tim organizacijama i izdatim sertifikatima o energetskim svojstvima zgrada;

48) seveso postrojenje i seveso kompleks su postrojenje i kompleks koji mogu imati uticaj na životnu sredinu i određuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje životna sredina;

49) tehnička greška u planskim dokumentima jeste greška koja se uoči u toku sprovođenja usvojenog planskog dokumenta u tekstualnom ili grafičkom delu planskog dokumenta, a odnosi se na greške u nazivima, brojevima, grafičkim simbolima (tačkama, linijama i površinama), kao i druge očigledne netačnosti i nelogičnosti koje se javljaju u tekstualnom i grafičkom delu planskog dokumenta (objavljenom tekstu i overenim grafičkim prikazima).

Svi izrazi u ovom zakonu upotrebljeni u muškom rodu podrazumevaju se i u ženskom rodu i obrnuto.

3. Načela za uređenje i korišćenje prostora

Član 3

Planiranje, uređenje i korišćenje prostora zasniva se na sledećim načelima:

1) održivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju;

2) ravnomernog teritorijalnog razvoja;

3) racionalnog korišćenja zemljišta podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije;

4) racionalnog i održivog korišćenja neobnovljivih resursa i optimalnog korišćenja obnovljivih resursa;

5) zaštite i održivog korišćenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;

6) prevencije tehničko-tehnoloških nesreća, zaštite od požara i eksplozija, zaštite od prirodnih nepogoda, otklanjanja uzroka koji izazivaju klimatske promene;

7) planiranja i uređenja prostora za potrebe odbrane zemlje;

8) usaglašenosti sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i uređenja prostora;

9) unapređenja i korišćenje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj efikasnosti i ekonomičnosti rada javne uprave na poslovima izgradnje;

10) učešća javnosti;

11) očuvanja običaja i tradicije;

12) očuvanja specifičnosti predela;

13) horizontalne i vertikalne koordinacije.

Održivi razvoj iz stava 1. tačka 1) ovog člana predstavlja usklađivanje ekonomskih, socijalnih i ekoloških aspekata razvoja, racionalno korišćenje neobnovljivih i obezbeđenje uslova za veće korišćenje obnovljivih resursa, što sadašnjim i budućim generacijama omogućava zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života.

Horizontalna koordinacija iz stava 1. tačka 13) ovog člana, podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku planiranja radi rešavanja zajedničkih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih učesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i građana.

Vertikalna koordinacija iz stava 1. tačka 13) ovog člana podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i urbanističkog planiranja i uređenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou, kao i informisanje, saradnju i koordinaciju između lokalnih inicijativa, planova i projekata sa regionalnim i državnim planovima i akcijama.

4. Unapređenje energetske efikasnosti

Energetska svojstva objekta

Član 4

Unapređenje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje svih vrsta energije, ušteda energije i obezbeđenje održive gradnje primenom tehničkih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe zgrada i prostora.

Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utrošak energije, mora biti projektovana, izgrađena, korišćena i održavana na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada.

Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potrošena ili proračunata količina energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem, a odnose se naročito na energiju za grejanje, pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje.

Energetska svojstva utvrđuju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji izdaje ovlašćena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada izdaje se kroz Centralni registar energetskih pasoša (CREP), koji vodi ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog člana posebnim rešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.

Na rešenje iz stava 7. ovog člana ne može se izjaviti žalba ali se tužbom može pokrenuti upravni spor.

Obaveza iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadležan za poslove građevinarstva.

5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

Član 5

Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

6. Građevinski proizvodi

Član 6

Građevinski proizvod je svaki proizvod ili sklop koji je proizveden i stavljen na tržište radi stalne ugradnje u objekte ili njihove delove i čije performanse imaju uticaj na performanse objekata u pogledu osnovnih zahteva za objekte.

Građevinski proizvodi, moraju ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima, kao i tehničke zahteve sa aspekta seizmoloških, klimatskih i drugih osobenosti Republike Srbije.

Član 7

(Brisano)

8. Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata

Član 8

Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ), dužni su da odrede posebnu organizacionu celinu u svom sastavu, koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanje lokacijskih uslova; izdavanje građevinske dozvole; prijavu radova; izdavanje upotrebne dozvole; za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu; za pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu i za upis prava svojine na izgrađenom objektu i za utvrđivanje kućnog broja (u daljem tekstu: objedinjena procedura).

Nadležni organ sprovodi objedinjenu proceduru i u slučajevima izdavanja rešenja iz člana 145. ovog zakona.

U okviru objedinjene procedure sprovodi se i izmena lokacijskih uslova, odnosno rešenja o građevinskoj dozvoli.

Rukovodilac nadležne službe je odgovoran za efikasno sprovođenje objedinjene procedure.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje način postupak sprovođenja objedinjene procedure.

9. Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri i njihova forma

Član 8a

Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se elektronskim putem osim za dokumente i podneske koji sadrže tajne podatke i koji su označeni stepenom tajnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta.

Ako se u objedinjenoj proceduri dostavlja akt, odnosno dokument koji je prethodno izvorno sačinjen u papirnoj formi, dostavlja se primerak tog akta, odnosno dokumenta koji je digitalizovan i overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko poslovanje.

Digitalizaciju dokumenta u skladu sa stavom 3. ovog člana za potrebe sprovođenja objedinjene procedure, pored lica utvrđenih zakonom koji uređuje elektronsko poslovanje, može izvršiti i lice sa licencom odgovornog projektanta, upisano u odgovarajući strukovni registar ili advokat upisan u imenik advokata, ako to lice svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom istovremeno potpisuje i podnesak u objedinjenoj proceduri uz koji se taj akt, odnosno dokument dostavlja.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, lice registrovano za korišćenje usluga elektronske uprave podnesak može podneti i preko portala e-Uprava, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, u kom slučaju se identifikacija podnosioca vrši u skladu sa tim zakonom.

Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana, treće lice koje traži da mu se u objedinjenoj proceduri prizna svojstvo stranke u postupku, odnosno ako na odluke donete u tom postupku izjavljuje pravne lekove, nije dužno da koristi elektronske dokumente, niti da se nadležnom organu obraća elektronskim putem.

Ako nadležni organ u slučaju iz stava 6. ovog člana primi podnesak i dokument u papirnoj formi, dužan je da isti digitalizuje i da potvrdi istovetnost te kopije originalu, čime kopija dobija istu dokaznu snagu kao original u okviru sprovođenja tog postupka.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže uređuje način razmene dokumenata i podnesaka iz stava 1. ovog člana i formu u kojoj se dostavljaju tehnička dokumentacija i akta iz stava 2. ovog člana.

10. Postupanje imaoca javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri

Član 8b

Nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za projektovanje, odnosno priključenje, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat.

Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Ako je prethodni uslov za izgradnju objekta izgradnja nedostajuće infrastrukture, imalac javnih ovlašćenja je dužan da u uslovima za projektovanje, odnosno priključenje navede tu činjenicu i informaciju o planiranom načinu finansiranja i rokovima izgradnje nedostajuće infrastrukture.

Uslovi za projektovanje, odnosno priključenje ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, niti se njima mogu menjati planskim dokumentom utvrđeni urbanistički parametri, odnosno osporavati planskim dokumentom utvrđene namene.

Ako imalac javnih ovlašćenja ne može da postupi po zahtevu zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja, dužan je da navede sve nedostatke koje je potrebno ispraviti kako bi izdao akt o uslovima za projektovanje, odnosno priključenje u skladu sa zahtevom.

Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi u roku i na način iz st. 2, 3. i 4. ovog člana nadležni organ o tome obaveštava podnosioca zahteva i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 211a ovog zakona.

Imalac javnih ovlašćenja ima pravo na naknadu stvarnih troškova za izdavanje traženih uslova za projektovanje, odnosno priključenje, kao i sprovođenje drugih radnji iz svoje nadležnosti.

Uslovi za projektovanje, odnosno priključenje imalaca javnih ovlašćenja sadrže i iznos naknade za priključenje na infrastrukturnu mrežu, kao i iznos drugih naknada, odnosno taksi, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako imalac javnih ovlašćenja obaveštenje o visini naknade iz stava 7. ovog člana dostavi u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva za izdavanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje, obaveza plaćanja naknade dospeva pre izdavanja lokacijskih uslova, a u suprotnom smatra se da se imalac javnih ovlašćenja izjasnio da će te uslove izdati bez naknade, o čemu nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva bez odlaganja.

Obaveza plaćanja naknade iz stava 8. ovog člana, dospeva pre priključenja na mrežu, a naknade koje nisu u vezi sa priključenjem na infrastrukturnu mrežu, odnosno takse, pre izdavanja upotrebne dozvole.

Izuzetno od stava 10. ovog člana, obaveza plaćanja naknade iz stava 8. ovog člana dospeva po prijemu konačnog obračuna te naknade, ako se investitor u zahtevu za priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu, odnosno u zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, izjasnio da će tu naknadu platiti nakon prijema konačnog obračuna.

U slučaju da je objekat izveden u skladu sa uslovima za priključenje, imalac javnih ovlašćenja dužan je da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za priključenje, ako lokacijskim uslovima nije predviđeno drugačije.

Odredbe st. 6-10. ovog člana ne primenjuju se za priključenje objekta na prenosnu elektroenergetsku mrežu (iznad 110 kV).

11. Registar objedinjenih procedura

Član 8v

Nadležni organ je dužan da objedinjenu proceduru sprovodi tako što vodi elektronsku, javno dostupnu bazu podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, od podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadrži i akta pribavljena i izdata u toj proceduri (u daljem tekstu: registar objedinjenih procedura).

U nadležnom organu određuje se lice koje vodi registar objedinjenih procedura (u daljem tekstu: registrator).

Registrator je dužan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Registrator je odgovoran za zakonito, sistematično i ažurno vođenje registra objedinjenih procedura, u skladu sa ovim zakonom.

Registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Rukovodilac nadležne službe ima prava i odgovornosti koja su ovim zakonom propisana za registratora, ako se u nadležnom organu ne odredi registrator u skladu sa stavom 2. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva propisuje vođenje i sadržinu registra objedinjenih procedura, obaveze i ovlašćenja registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadržanih u registru.

12. Centralna evidencija objedinjenih procedura

Član 8g

Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka, u kojoj su objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, kao i akta sadržana u tim registrima (u daljem tekstu: centralna evidencija), preko registratora centralne evidencije i obezbeđuje dostupnost tih podataka i akata u skladu sa zakonom, kao i pristup aktima koje nadležni organi objavljuju u skladu sa članom 8v stav 3. ovog zakona.

Registrator centralne evidencije formira centralnu evidenciju preuzimanjem podataka i elektronskih dokumenata iz registara objedinjenih procedura iz člana 8v ovog zakona i stara se o javnoj dostupnosti te evidencije.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže uređuje način vođenja elektronske evidencije iz stava 1. ovog člana.

Registratora centralne evidencije imenuje upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade.

Registrator centralne evidencije je dužan da Vladi dostavlja izveštaje o sprovođenju objedinjene procedure na godišnjem nivou.

Registrator centralne evidencije je dužan da Vladi i ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva dostavlja i druge izveštaje i analize u vezi sa sprovođenjem objedinjene procedure, u skladu sa njihovim zahtevom.

Registrator centralne evidencije dužan je da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu:

1) protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog prekršaja iz člana 209. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

2) protiv registratora, zbog prekršaja iz člana 211b ovog zakona, ako ne podnese prijavu u skladu sa članom 8v stav 5. ovog zakona.

13. Sprovođenje objedinjene procedure

Član 8d

Nadležni organ:

1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa članom 8b ovog zakona;

2) po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole;

3) po prijavi radova, potvrđuje prijem bez odlaganja, osim ako se uz prijavu radova podnosi sredstvo obezbeđenja iz člana 98. ovog zakona, u kom slučaju nakon provere valjanosti sredstva obezbeđenja prijavu radova potvrđuje, odnosno odbacuje rešenjem, u roku od pet radnih dana;

3a) po prijavi završetka izgradnje temelja, potvrđuje njen prijem bez odlaganja, osim ako uz prijavu nije podneta propisana dokumentacija, u kom slučaju o tome bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana, od prijema zahteva, obaveštava podnosioca zahteva;

3b) po prijavi završetka izgradnje objekta u konstruktivnom smislu, potvrđuje njen prijem bez odlaganja, osim ako uz prijavu nije podneta propisana dokumentacija, u kom slučaju o tome bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana, od prijema zahteva, obaveštava podnosioca zahteva;

3v) po zahtevu za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mere zaštite od požara, upućuje taj zahtev organu nadležnom za zaštitu od požara bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana, od dana prijema zahteva i u istom roku odluku nadležnog organa za zaštitu od požara dostavlja investitoru;

4) po zahtevu za priključenje objekta na infrastrukturu, upućuje taj zahtev imaocu javnih ovlašćenja u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva;

5) po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole;

6) po zahtevu za izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona rešenje izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Formu i sadržinu zahteva i prijave iz stava 1. ovog člana, kao i dokumentacije koja se podnosi uz zahteve i prijavu, propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.

U okviru rokova propisanih u stavu 1. ovog člana, nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti, u ime i za račun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za sprovođenje objedinjene procedure.

Rešenje o izdatoj građevinskoj dozvoli, prijavu radova, prijavu temelja i prijavu završetka objekta u konstruktivnom smislu nadležni organ dostavlja građevinskoj inspekciji bez odlaganja, a lokacijske uslove prosleđuje imaocima javnih ovlašćenja radi informisanja i rezervacije kapaciteta infrastrukture na koju objekat nakon izgradnje treba da se priključi, u roku od tri dana od dana izdavanja.

Ako je ovim zakonom propisano da se u posebnim slučajevima građenja, odnosno izvođenja radova, ne sprovodi određena faza objedinjene procedure ili je ta faza pojednostavljena, za sprovođenje pojednostavljene i preostalih faza objedinjene procedure važe rokovi propisani u stavu 1. ovog člana, ako drugačije nije propisano zakonom.

Izuzetno od stava 1. tačka 5) ovog člana, u slučaju neusklađenosti tehničke dokumentacije koja se dostavlja radi izdavanja upotrebne dozvole sa elaboratom geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, odnosno ako je ta neusklađenost razlog za izmenu upotrebne dozvole u cilju upisa objekta u katastar, rok za izdavanje upotrebne dozvole se računa od dana dostavljanja tehničke dokumentacije koja je usklađena sa elaboratom geodetskih radova.

14. Granice ovlašćenja nadležnog organa

Član 8đ

Tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Nadležni organ u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Podatke iz službenih evidencija, koji su neophodni za sprovođenje objedinjene procedure, nadležni organ obezbeđuje preko servisne magistrale organa u skladu sa propisima koji uređuju elektronsku upravu, bez plaćanja takse.

Podaci pribavljeni na način iz stava 3. ovog člana smatraju se pouzdanim i imaju istu dokaznu snagu kao overeni izvodi iz tih evidencija.

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona nadležni organ u rokovima iz člana 8d stav 1. ovog zakona donosi rešenje.

Ako odbaci zahtev iz razloga što nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ je dužan da taksativno navede sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom.

Ako podnosilac zahteva otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja akta iz stava 6. ovog člana, ne dostavlja ponovo dokumentaciju, niti plaća administrativnu taksu i druge naknade koje je već dostavio, odnosno platio u postupku u kome je taj akt donet.

Ako odbaci zahtev za izdavanje lokacijskih uslova zbog nedostataka idejnog rešenja, nadležni organ u postupku po usaglašenom zahtevu neće ponovno pribavljati uslove imalaca javnih ovlašćenja koji su pribavljeni u postupku u kome je zahtev odbačen, niti imaoci javnih ovlašćenja mogu ponovo naplatiti naknadu za izdavanje tih uslova osim ako su u izmenjenom idejnom rešenju promenjeni elementi bitni za utvrđivanje tih uslova.

U slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže utvrđuje sadržaj izvoda iz projekta.

Član 9

(Brisano)

II PROSTORNO I URBANISTIČKO PLANIRANJE

1. Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja

Član 10

Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja su:

1) planski dokumenti;

2) dokumenti za sprovođenje prostornih planova;

3) urbanističko-tehnički dokumenti;

4) Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije;

5) Nacionalna arhitektonska strategija.

Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja sadrže mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje, kao i podatke o područjima i zonama objekata od posebnog značaja i interesa za odbranu zemlje.

Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje je sastavni deo plana, ukoliko ministarstvo nadležno za poslove odbrane ne odluči drugačije.

1.1. Planski dokumenti

Član 11

Planski dokumenti su prostorni i urbanistički planovi.

Prostorni planovi su:

1) Prostorni plan Republike Srbije;

2) Regionalni prostorni plan;

3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;

4) Prostorni plan područja posebne namene.

Urbanistički planovi su:

1) Generalni urbanistički plan;

2) Plan generalne regulacije;

3) Plan detaljne regulacije.

Izrada i donošenje planskih dokumenata su od javnog interesa za Republiku Srbiju.

Planski dokumenti se izrađuju za vremenski period od najviše 25 godina.

1.2. Dokumenti za sprovođenje prostornih planova

Član 12

Dokumenti za sprovođenje prostornih planova su:

1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;

2) program implementacije regionalnog prostornog plana.

3) (brisana)

1.3. Urbanističko-tehnički dokumenti

Član 13

Urbanističko-tehnički dokumenti za sprovođenje planskih dokumenata su:

1) urbanistički projekat;

2) projekat preparcelacije i parcelacije;

3) elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog vlasnika.

2. Prostorni planovi

2.1. Prostorni plan Republike Srbije

Član 14

Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici.

Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.

Prostorni plan Republike Srbije ima strateško-razvojnu i opštu regulatornu funkciju.

Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najviše do 25 godina.

Prostorni plan Republike Srbije može se menjati i pre isteka roka za koji je donet.

Član 15

Prostorni plan Republike Srbije sadrži naročito:

1) polazne osnove za izradu plana;

2) ocenu postojećeg stanja;

3) ciljeve i principe prostornog razvoja;

4) principe i propozicije zaštite, uređenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

5) prostorni razvoj i distribuciju stanovništva;

6) mreže naselja i javnih službi;

7) prostorni razvoj saobraćaja i infrastrukturnih sistema od značaja za Republiku Srbiju;

8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;

9) mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;

10) mere zaštite životne sredine;

11) (brisana)

12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mreža;

13) planske celine zajedničkih prostornih i razvojnih obeležja, za koje će biti doneti prostorni planovi nižeg reda;

14) mere za sprovođenje prostornog plana;

15) dugoročne razvojne strategije Republike Srbije.

Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta.

Član 16

Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja.

Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o cilju donošenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu, mestu održavanja javnog uvida i dr.

Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

2.2. Regionalni prostorni plan

Član 17

Regionalni prostorni plan se izrađuje za veće prostorne celine administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili statističkog karaktera, usmerene ka zajedničkim ciljevima i projektima regionalnog razvoja.

Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvažavanje specifičnih potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrađuje ciljeve prostornog uređenja i određuje racionalno korišćenje prostora, u skladu sa susednim regionima i opštinama.

Član 18

Regionalni prostorni plan sadrži naročito:

1) polazne osnove za izradu plana;

2) ocenu postojećeg stanja;

3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja;

4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja;

5) principe i propozicije zaštite, uređenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovništva, mreže naseljenih mesta i javnih službi;

7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta;

8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljišta;

9) prostorni razvoj saobraćaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnim sistemima od značaja za Republiku Srbiju;

10) mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;

11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranične saradnje;

12) mere zaštite životne sredine;

13) mere za podsticanje regionalnog razvoja;

14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;

15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih rešenja, odnosno strateško razvojnih projekata za prvu etapu sprovođenja;

16) mere za sprovođenje regionalnog prostornog plana.

Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta.

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

Član 19

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i određuje smernice za razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslove za održivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Član 20

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadrži naročito:

1) obuhvat građevinskog područja;

2) planirane namene prostora;

3) mrežu naselja i distribuciju službi i delatnosti;

4) prostorni razvoj saobraćaja i infrastrukturnih sistema;

5) delove teritorije za koje je predviđena izrada urbanističkog plana ili urbanističkog projekta;

6) uređajne osnove za sela;

7) planiranu zaštitu, uređenje, korišćenje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i životne sredine;

8) pravila uređenja i pravila građenja za delove teritorije za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana;

9) mere i instrumente za sprovođenje plana;

10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave.

Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta.

Za delove administrativnog područja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanističkog plana, donose se prostorni planovi gradskih opština sa elementima i sadržajem prostornog plana jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom.

Član 20a

Uređajna osnova za selo se izrađuje obavezno za sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnošću koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave, odnosno donosi se za sela za koja nije predviđena izrada planskog dokumenta.

Kad se uređajna osnova za selo izrađuje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donošenje se vrši u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na izradu i donošenje urbanističkog plana.

Uređajna osnova za selo sprovodi se direktno izdavanjem lokacijskih uslova, a sadrži naročito:

1) granicu prostornog obuhvata;

2) detaljnu podelu područja na prostorne celine u odnosu na njihovu namenu;

3) prikaz građevinskog područja (katastarskih parcela);

4) prikaz površina javne namene;

5) regulaciju i nivelaciju;

6) pravila uređenja i građenja po prostornim celinama;

7) druge detaljne uslove korišćenja, uređenja i zaštite prostora i objekata.

Uređajna osnova za selo se izrađuje u svrhu prostornog razvoja sela i podsticanja njegovog održivog razvoja, uvažavajući tipološke i morfološke različitosti, a naročito:

1) geomorfološke (ravničarska, dolinska, brdska, planinska i dr. sela),

2) regionalne i tradicionalne (zbijen, razbijen tip sela, povremeno i stalno naseljena sela, napuštena sela), kao i

3) druge različitosti.

Izuzetno do donošenja uređajne osnove za selo iz stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi se mogu izdati na osnovu opštih pravila uređenja i građenja, i to za objekte koji po svojoj nameni, veličini i kapacitetima ne menjaju namenu i izgled prostora i koji nemaju negativni uticaj na okolno područje, a naročito za:

1) izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini postojećih ili srušenih objekata,

2) rekonstrukciju postojećih objekata ili nove izgradnje na istoj katastarskoj parceli.

2.4. Prostorni plan područja posebne namene

Član 21

Prostorni plan područja posebne namene donosi se za područja koja zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, projekte od značaja za Republiku Srbiju ili za područja određena Prostornim planom Republike Srbije, ili drugim prostornim planom, a naročito za:

1) područje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima;

2) područje sa mogućnošću eksploatacije mineralnih sirovina;

3) područje sa mogućnošću korišćenja turističkih potencijala;

4) područje sa mogućnošću korišćenja hidropotencijala;

5) za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od značaja za Republiku Srbiju;

6) za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine.

Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta.

Na izgradnju elektroenergetske prenosne i distributivne mreže i elektronske komunikacione mreže i uređaja, koje su u funkciji izgradnje objekata ili uređenja prostora predviđenih prostornim planom područja posebne namene, a nalaze se izvan obuhvata tog plana, mogu se primeniti i odredbe iz čl. 69. i 217. ovog zakona.

Član 22

Prostorni plan područja posebne namene sadrži naročito:

1) polazne osnove za izradu plana;

2) ocenu postojećeg stanja (SWOT analiza);

3) posebno obeležavanje građevinskog područja sa granicama područja;

4) delove teritorije za koje je predviđena izrada urbanističkog plana;

5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja područja posebne namene;

6) koncepciju prostornog razvoja područja posebne namene;

7) koncepciju i propoziciju zaštite, uređenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme;

9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljišta;

10) prostorni razvoj saobraćaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mrežama;

11) pravila uređenja i građenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana;

12) mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara;

13) mere zaštite životne sredine;

14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana područja posebne namene i prioritetnih planskih rešenja;

15) mere za sprovođenje prostornog plana posebne namene.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu je sastavni deo plana.

Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, prostorni plan područja posebne namene može se izrađivati paralelno sa izradom idejnog projekta koji sadrži sve potrebne tehničke podatke.

3. Urbanistički planovi

3.1. Generalni urbanistički plan

Član 23

Generalni urbanistički plan se donosi kao strateški razvojni plan, sa opštim elementima prostornog razvoja.

Generalni urbanistički plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 129/07), utvrđeno kao grad, odnosno grad Beograd.

Član 24

Generalni urbanistički plan sadrži naročito:

1) granice plana i obuhvat građevinskog područja;

2) generalna urbanistička rešenja sa namenama površina koje su pretežno planirane u građevinskom području;

3) generalne pravce i koridore za saobraćajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu;

4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo građevinsko područje;

5) druge elemente koji su značajni za dalju plansku razradu urbanističkog plana.

3.2. Plan generalne regulacije

Član 25

Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, a može se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predviđeno prostornim planom jedinice lokalne samouprave.

Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistički plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo građevinsko područje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta.

Plan generalne regulacije iz stava 2. ovog člana može se doneti i za mreže objekata i površine javne namene.

Plan generalne regulacije je osnovni plan regulacije koji se direktno sprovodi primenom pravila uređenja i građenja na celom obuhvatu planskog dokumenta.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, sprovođenje plana generalne regulacije može se predvideti kroz izradu plana detaljne regulacije u slučaju kada nije moguće na celom obuhvatu plana generalne regulacije odrediti regulaciju, odnosno pravila uređenja i građenja.

Član 26

Plan generalne regulacije sadrži naročito:

1) granice plana i obuhvat građevinskog područja;

2) podelu prostora na posebne celine i zone;

3) pretežnu namenu zemljišta po zonama i celinama;

4) regulacione i građevinske linije;

5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i površina javne namene;

5a) popis parcela i opis lokacija za javne površine, sadržaje i objekte;

6) koridore i kapacitete za saobraćajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

7) mere zaštite kulturno-istorijskih spomenika i zaštićenih prirodnih celina;

8) zone za koje se donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donošenja;

9) lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat, odnosno raspisuje konkurs;

10) pravila uređenja i pravila građenja za celokupni obuhvat planskog dokumenta;

11) druge elemente značajne za sprovođenje plana.

3.3. Plan detaljne regulacije

Član 27

Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, uređenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i područja za koja je obaveza njegove izrade određena prethodno donetim planskim dokumentom.

Plan detaljne regulacije može se doneti i kada prostornim, odnosno urbanističkim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije određena, na osnovu odluke nadležnog organa ili po zahtevu lica koje sa jedinicom lokalne samouprave zaključi ugovor o finansiranju izrade tog planskog dokumenta.

Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, plan detaljne regulacije, može da se izrađuje istovremeno sa izradom idejnog projekta koji sadrži sve potrebne tehničke podatke.

Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrađuju se naročito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog uređenja.

Kada je planskim dokumentom šireg područja predviđena izrada plana detaljne regulacije, taj planski dokument šireg područja mora da sadrži pravila regulacije, parcelacije i građenja koja će se primenjivati prilikom izdavanja lokacijskih uslova i sprovođenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donošenja plana detaljne regulacije.

Odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Član 28

Plan detaljne regulacije sadrži naročito:

1) granice plana i obuhvat građevinskog područja, podelu prostora na posebne celine i zone;

2) detaljnu namenu zemljišta;

3) regulacione linije ulica i javnih površina i građevinske linije sa elementima za obeležavanje na geodetskoj podlozi;

4) nivelacione kote ulica i javnih površina (nivelacioni plan);

5) popis parcela i opis lokacija za javne površine, sadržaje i objekte;

6) koridore i kapacitete za saobraćajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

7) mere zaštite kulturno-istorijskih spomenika i zaštićenih prirodnih celina;

8) lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat ili raspisuje konkurs;

9) pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama;

10) druge elemente značajne za sprovođenje plana detaljne regulacije.

Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrađuju se naročito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog uređenja.

Kada se urbanističkim planom namena zemljišta menja tako da nova namena zahteva bitno drugačiju parcelaciju plan detaljne regulacije može sadržati i plan parcelacije.

4. Sastavni delovi planskih dokumenata

Član 29

Sastavni delovi prostornog plana područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanističkih planova su:

1) pravila uređenja;

2) pravila građenja;

3) grafički deo.

4.1. Pravila uređenja

Član 30

Pravila uređenja sadržana u prostornom planu područja posebne namene, prostornom planu jedinice lokalne samouprave i urbanističkim planovima sadrže naročito:

1) koncepciju uređenja karakterističnih građevinskih zona ili karakterističnih celina određenih planom prema morfološkim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama;

2) urbanističke i druge uslove za uređenje i izgradnju površina i objekata javne namene i mreže saobraćajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo priključenje;

3) stepen komunalne opremljenosti građevinskog zemljišta po celinama ili zonama iz planskog dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole;

4) uslove i mere zaštite prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara i zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa, životne sredine i života i zdravlja ljudi;

5) uslove kojima se površine i objekti javne namene čine pristupačnim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupačnosti;

6) popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova u skladu sa posebnim zakonom;

7) mere energetske efikasnosti izgradnje;

8) druge elemente značajne za sprovođenje planskog dokumenta.

Pravila uređenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je određena dalja planska razrada su pravila usmeravajućeg karaktera za dalju plansku razradu.

4.2. Pravila građenja

Član 31

Pravila građenja u prostornom planu područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadrže naročito:

1) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama;

2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele;

3) položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele;

4) najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele;

5) najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata;

6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli;

7) uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Ako uslovi za projektovanje, odnosno priključenje, nisu utvrđeni planskim dokumentom, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole će ih pribaviti iz separata.

Odluku o donošenju, odnosno izmeni i dopuni separata, donosi nadležni imalac javnih ovlašćenja, po potrebi, na sopstvenu inicijativu, ili na inicijativu organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole.

Separatom se može utvrditi za koje klase i namene objekata i u kojim delovima područja za koje se donosi je potrebno pribaviti uslove imalaca javnih ovlašćenja, u skladu sa ovim zakonom.

Uslovi sadržani u planskom dokumentu, odnosno pribavljeni iz separata ili pribavljeni od imaoca javnog ovlašćenja, imaju istu pravnu snagu i obavezujući su za sve učesnike u postupku.

Pravila građenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadrže i druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, završne obrade, kolorita i drugo.

4.3. Grafički deo plana

Član 32

Grafičkim delom planskog dokumenta prikazuju se rešenja u skladu sa sadržinom plana.

Grafički deo prostornog plana izrađuje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od raspoloživosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postojećih geografskih informacionih sistema, ažurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi.

Grafički deo urbanističkog plana izrađuje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu.

Grafički deo urbanističkog plana, osim plana detaljne regulacije, može se izrađivati i na ažurnim georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postojećih geografskih informacionih sistema.

Grafički deo planskog dokumenta izrađuje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvida prezentuje se i u analognom obliku.

5. Usklađenost planskih dokumenata

Član 33

Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja.

Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.

Na regionalni prostorni plan za područje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za područje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklađenosti tih planova sa planskim dokumentima šireg područja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.

Na prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklađenosti tog plana sa planskim dokumentima šireg značaja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.

Na urbanistički plan koji se izrađuje u obuhvatu plana područja posebne namene unutar granica proglašenog ili zaštićenog prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklađenosti sa planskim dokumentima šireg područja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.

Kontrolu usklađenosti regionalnog prostornog plana za područje autonomne pokrajine, regionalnog prostornog plana za područje grada Beograda, prostornog plana jedinice lokalne samouprave, generalnog urbanističkog plana i urbanističkog plana koji se izrađuje u obuhvatu prostornog plana područja posebne namene unutar granica zaštićenog područja, sa aktom o proglašenju zaštićenog područja vrši, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za kontrolu usklađenosti planskog dokumenta, komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno, za planske dokumente na teritoriji autonomne pokrajine, komisija koju obrazuje nadležni organ autonomne pokrajine.

Sredstva za rad komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, a za rad komisije koju obrazuje nadležni organ autonomne pokrajine u budžetu autonomne pokrajine.

Po izvršenoj kontroli iz stava 6. ovog člana, komisija sastavlja izveštaj i u roku od osam dana od dana izvršene kontrole, dostavlja ga ministru nadležnom za poslove građevinarstva, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine.

U slučaju da ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje saglasnosti na plan, naložiće nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana od dana dostavljanja naloga.

Ako u roku iz stava 6. ovog člana kontrola usklađenosti nije izvršena, smatraće se da je saglasnost data.

U fazi izrade i donošenja planskog dokumenta, pribavljaju se saglasnosti i mišljenja, propisani ovim zakonom.

6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta

Član 34

Organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciono-nivelacionog rešenja ulica i javnih površina sa elementima za obeležavanje na geodetskoj podlozi.

7. Nadležnost za donošenje planskih dokumenata

Član 35

Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Vlade.

Prostorni plan područja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja, a za područja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skupština autonomne pokrajine.

Regionalni prostorni plan, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog prostornog plana za područje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja.

Regionalni prostorni plan za područje autonomne pokrajine donosi skupština autonomne pokrajine.

Regionalni prostorni plan za područje grada Beograda donosi skupština grada Beograda.

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skupština jedinice lokalne samouprave.

Urbanistički plan donosi skupština jedinice lokalne samouprave.

8. Izrada dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja

Član 36

Dokumente prostornog i urbanističkog planiranja pod uslovima propisanim ovim zakonom, može da izrađuje javno preduzeće, odnosno druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u registar privrednih subjekata i koja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Dokumente prostornog i urbanističkog planiranja može da izrađuje pravno lice iz stava 1. ovog člana koje ima odgovarajuću licencu.

Ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja.

Ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma donosi rešenje o ispunjenosti uslova pravnog lica za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja na predlog komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Rešenje o ispunjenosti uslova pravnog lica za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja konačno je danom dostavljanja rešenja. Rešenje o ispunjenosti uslova pravnog lica za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja važi dve godine, od dana izdavanja.

Ako utvrdi da pravno lice ne ispunjava uslove za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, kao i ako utvrdi da je licenca izdata na osnovu netačnih ili neistinitih podataka ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma donosi rešenje kojim ukida, odnosno poništava rešenje o ispunjenosti uslova za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja (licence).

Troškove utvrđivanja ispunjenosti uslova za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, snosi podnosilac zahteva.

Visina troškova za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, sastavni je deo rešenja iz stava 4. ovog člana.

Izradom prostornih, odnosno urbanističkih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista.

9. Odgovorni planer

Član 37

Odgovorni planer može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB, najmanje pet godina odgovarajućeg stručnog iskustva na izradi dokumenata prostornog planiranja, odgovarajućom licencom u skladu sa ovim zakonom i koje je upisano u registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera.

Stručnim rezultatima iz stava 1. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.

Odgovorni planer daje izjavu da je planski dokument usklađen sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

10. Odgovorni urbanista

Član 38

Odgovorni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB, najmanje pet godina odgovarajućeg stručnog iskustva na izradi dokumenata urbanističkog planiranja, odgovarajućom licencom u skladu sa ovim zakonom i koje je upisano u registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera.

Stručnim rezultatima iz stava 1. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanističkog planiranja.

Odgovorni urbanista daje izjavu da je planski dokument usklađen sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenata

Član 39

Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeđuju se u budžetu ili iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja može, na zahtev jedinice lokalne samouprave, da su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.

Ministarstvo nadležno za poslove urbanizma može u cilju uključivanja Republike Srbije u proces integracija finansirati izradu nacionalnih programa kojima se uređuje politika urbanog razvoja, arhitektonska politika, urbana obnova i sl.

12. Ustupanje podloga

Član 40

U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadležni organ, odnosno organizacija ustupaju postojeće kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade.

Sve podloge ustupaju se u roku od 15 dana.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, podloge se mogu ustupiti u roku od 30 dana uz obrazloženje nadležnog organa, odnosno organizacije za nepostupanje u roku iz stava 2. ovog člana.

13. Dostupnost i objavljivanje planskih dokumenata

Član 41

Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u sedištu donosioca, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

Po donošenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u službenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u službenom glasilu Republike Srbije, službenom glasilu autonomne pokrajine ili službenom glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

Planski dokument iz stava 2. ovog člana objavljuje se u elektronskom obliku i dostupan je na internetu, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

Planski dokumenti su javno dostupni u Centralnom registru planskih dokumenata.

Član 42

(Brisano)

15. Centralni registar planskih dokumenata

Član 43

Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar).

Registar vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.

Po stupanju na snagu planskog dokumenta, donosilac plana je dužan da taj dokument dostavi organu iz stava 2. ovog člana u roku od deset dana od dana stupanja na snagu tog planskog dokumenta, u formatu koji propisuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja, odnosno urbanizma.

Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta, bez naknade.

Za potrebe praćenja stanja u prostoru, ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja obrazuje nacionalni informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru, u skladu sa načelima INSPIRE direktive, čiji je sastavni deo Registar planskih dokumenata, u okviru digitalne platforme Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, saglasno zakonu kojim se uređuje oblast nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.

Svi planski dokumenti, evidentirani u nacionalnom informacionom sistemu planskih dokumenata, javno su dostupni u elektronskom obliku na internetu bez naknade, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

Član 44

(Brisan)

Član 45

Za potrebe praćenja stanja u prostoru nadležni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru, u skladu sa načelima INSPIRE direktive.

Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, na internetu osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

16. Postupak za donošenje planskih dokumenata

16a Rani javni uvid

Član 45a

Posle donošenja odluke o izradi prostornog, odnosno urbanističkog plana, nosilac izrade plana organizuje upoznavanje javnosti (pravnih i fizičkih lica) sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, mogućim rešenjima za urbanu obnovu, kao i efektima planiranja.

Rani javni uvid oglašava se u sredstvima javnog informisanja i u elektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosioca plana i traje 15 dana. Rani javni uvid počinje danom oglašavanja.

U toku ranog javnog uvida pribavljaju se uslovi i drugi značajni podaci za izradu planskog dokumenta od organa, posebnih organizacija, imalaca javnih ovlašćenja i drugih institucija. Organi, posebne organizacije, imaoci javnih ovlašćenja i druge institucije dužni su da po zahtevu nosioca izrade planskog dokumenta dostave uslove i sve raspoložive podatke u toku trajanja ranog javnog uvida, a najduže u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Izuzetno uslovi i svi raspoloživi podaci se mogu ustupiti u roku od 30 dana uz obrazloženje nadležnog organa, odnosno organizacije za nepostupanje u navedenom roku.

Sve primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska rešenja.

Javnost mora imati mogućnost izjašnjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na planska rešenja.

Rani javni uvid i javni uvid obavlja komisija za planove jedinice lokalne samouprave za planska dokumenta iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija za javni uvid za prostorne planove u nadležnosti Republike Srbije koju obrazuje ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma, a za prostorne planove u nadležnosti autonomne pokrajine komisija za javni uvid koju obrazuje organ autonomne pokrajine nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma.

Sredstva za obavljanje ranog javnog uvida obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, budžetu autonomne pokrajine, odnosno u budžetu jedinice lokalne samouprave.

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata

Član 46

Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadležan za njegovo donošenje, po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za stručnu kontrolu, odnosno komisije za planove.

Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:

1) naziv planskog dokumenta;

2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom;

3) uslove i smernice planskih dokumenata višeg reda i razvojnih strategija;

4) principe planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite prostora;

5) vizija i ciljevi planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite planskog područja;

6) konceptualni okvir planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite planskog područja sa strukturom osnovnih namena prostora i korišćenja zemljišta;

7) rok za izradu planskog dokumenta;

8) način finansiranja izrade planskog dokumenta;

9) mesto i način obavljanja javnog uvida;

10) odluku o izradi ili nepristupanju izrade strateške procene uticaja.

Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajućem službenom glasilu i Centralnom registru planskih dokumenata.

U cilju izrade, odnosno izmene prostornog i urbanističkog plana, na zahtev ministarstva nadležnog za poslove odbrane, nadležni organ za poslove državnog premera i katastra ustupa postojeće kopije katastarskih podloga, katastar podzemnih vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade.

Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definiše se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja.

Pre donošenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja mišljenje nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine o potrebi izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu.

16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata

Član 47

Nosilac izrade planskih dokumenata je nadležni organ za poslove prostornog i urbanističkog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, opštini, gradu i gradu Beogradu.

Organ iz stava 1. ovog člana može ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih dokumenata.

Ustupanje izrade planskih dokumenata vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.

16.2.1. Procedura u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata

Član 47a

Nosilac izrade planskog dokumenta dužan je da odredi organizacionu jedinicu u svom sastavu, koja sprovodi proceduru: pripreme, razmatranja, donošenja i objavljivanja odluke o izradi planskog dokumenta; izrade i ustupanja izrade planskog dokumenta; stručne kontrole planskog dokumenta; ranog javnog uvida i javnog uvida u planski dokument; pripreme, razmatranja, donošenja i objavljivanja planskog dokumenta, kao i unošenja planskih dokumenata u Centralni registar planskih dokumenata (u daljem tekstu: procedura u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata).

Nosilac izrade planskog dokumenta sprovodi proceduru u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata i u slučajevima izmene i dopune planskih dokumenata.

U okviru procedure u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata sprovodi se i ispravljanje tehničkih grešaka u planskim dokumentima. Ispravka tehničke greške proizvodi pravno dejstvo od kada i planski dokument u kojem se ispravlja tehnička greška.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana je odgovoran za sprovođenje procedure u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata.

Ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma bliže propisuje način i postupak sprovođenja procedure pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata.

16.2.2. Postupanje organa, posebnih organizacija, imaoca javnih ovlašćenja i drugih institucija u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata

Član 47b

Nosilac izrade planskog dokumenta u toku ranog javnog uvida dostavlja nadležnim organima, posebnim organizacijama i imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima utvrđuju uslove za planiranje i uređenje prostora, zahtev za izdavanje tih uslova.

Nadležni organ, posebna organizacija, odnosno imalac javnih ovlašćenja dužan je da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Izuzetno, može se postupiti i u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, uz obrazloženje nadležnog organa, odnosno organizacije za nepostupanje u navedenom roku.

Ako organ, posebna organizacija, odnosno imalac javnih ovlašćenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog člana, smatraće se da se izjasnio da nema posebnih uslova za planiranje i uređenje prostora.

Organ, posebna organizacija, odnosno imalac javnih ovlašćenja izdaje uslove i podatke za izradu planskog dokumenta bez naknade i takse, osim naknade stvarnih troškova (materijalni troškovi).

16.2.3. Razmena podnesaka i dokumenata u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata

Član 47v

Razmena dokumenata i podnesaka u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata obavlja se elektronski, osim dokumenata i podnesaka za koji je određen stepen tajnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Sva akta koja su u vezi sa utvrđivanjem uslova za planiranje i uređenje prostora i koja donose nadležni organi, posebne organizacije i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u proceduri u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, osim akata podnesaka i dokumenata za koji je određen stepen tajnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

16.3. Nacrt planskog dokumenta

Član 48

Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi nacrta planskog dokumenta.

Za potrebe izrade nacrta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naročito o: postojećoj planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zaštitu i uređenje prostora, drugoj dokumentaciji značajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, drugim podacima neophodnim za izradu plana kao i podatke iz izveštaja o primedbama javnosti pribavljenim u fazi ranog javnog uvida.

Nacrt plana sadrži grafički deo i tekstualno obrazloženje sa potrebnim numeričkim pokazateljima.

Nacrt plana podleže stručnoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.

Nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, može da sadrži samo tekstualni prilog.

16.4. Stručna kontrola planskih dokumenata

Član 49

Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podleže stručnoj kontroli.

Stručna kontrola obuhvata proveru usklađenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima šireg područja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog rešenja.

Stručnu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana područja posebne namene i regionalnog prostornog plana, vrši komisija koju obrazuje ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja.

Stručnu kontrolu prostornog plana područja posebne namene i regionalnog prostornog plana za područja koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vrši komisija koju obrazuje nadležni organ autonomne pokrajine. Jedna trećina članova komisije imenuje se na predlog ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja.

Stručnu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vrši komisija za planove, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za vršenje stručne kontrole.

Po izvršenoj stručnoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izveštaj, koji sadrži podatke o izvršenoj kontroli, sa svim primedbama i mišljenjima nadležnog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi.

Izveštaj iz stava 6. ovog člana je obavezujuć i sastavni je deo obrazloženja planskog dokumenta.

Sredstva za stručnu kontrolu obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, budžetu autonomne pokrajine, odnosno budžetu jedinice lokalne samouprave.

16.5. Javni uvid

Član 50

Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vrši se posle izvršene stručne kontrole. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglašava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglašavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove prostornog i urbanističkog planiranja.

U slučaju da nadležni organ donese odluku o ponavljanju javnog uvida za deo nacrta planskog dokumenta, javni uvid ne može da traje kraće od 15 dana od dana oglašavanja.

O izvršenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadležni organ, odnosno komisija za planove sačinjava izveštaj koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi.

Izveštaj iz stava 3. ovog člana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je dužno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izveštaja postupi po odlukama sadržanim u stavu 3. ovog člana.

Sredstva za obavljanje javnog uvida obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, budžetu autonomne pokrajine, odnosno u budžetu jedinice lokalne samouprave.

Član 51

U slučaju da nakon javnog uvida u nacrt planskog dokumenta nadležni organ, odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe suštinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalaže da izradi novi nacrt planskog dokumenta, u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana donošenja odluke.

Nacrt planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana podleže stručnoj kontroli.

16.5a Glavni urbanista

Član 51a

Glavni urbanista koordinira izradu planskih dokumenata i vrši koordinaciju rada između organa nadležnog za poslove urbanizma i javnih preduzeća i drugih institucija uključenih u postupke izrade i donošenja planskih dokumenata.

Glavni urbanista je po funkciji predsednik komisije za planove.

Glavnog urbanistu imenuje skupština opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, na period od četiri godine.

Glavni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem, odnosno smerom na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim akademskim studijama u trajanju od najmanje pet godina u oblasti arhitekture i odgovarajućom licencom izdatom u skladu sa ovim zakonom i najmanje deset godina radnog iskustva u oblasti urbanističkog planiranja i arhitekture.

Skupština opštine, odnosno grada, odnosno Skupština grada Beograda, bliže uređuje položaj, ovlašćenja, kao i prava i dužnosti glavnog urbaniste. Aktom o unutrašnjoj organizaciji jedinice lokalne samouprave može se predvideti osnivanje organizacione jedinice glavnog urbaniste, odrediti delokrug ove organizacione jedinice, kao i urediti druga pitanja značajna za rad.

16.5b Izmene i dopune planskih dokumenata

Član 51b

Izmene i dopune planskog dokumenta obavljaju se po postupku za izradu planskog dokumenta propisanim ovim zakonom i propisima donetima na osnovu ovog zakona.

U slučaju manjih izmena i dopuna planskog dokumenta, primenjuje se skraćeni postupak izmena i dopuna planskog dokumenta.

U skraćenom postupku izmena i dopuna planskog dokumenta podrazumeva se da se ne sprovodi postupak ranog javnog uvida, na način da se izrađuje nacrt izmena i dopuna planskog dokumenta, kao i da se sprovodi postupak javnog uvida u trajanju od najmanje 15 dana.

Skraćeni postupak izmena i dopuna planskog dokumenta uređuje se aktom o izmenama i dopunama planskog dokumenta u skladu sa članom 46. ovog zakona. Aktom o izmenama i dopunama planskog dokumenta propisuje se postupak izrade izmena i dopuna planskog dokumenta, kao i trajanje javnog uvida.

Predmet izmena i dopuna planskog dokumenta u skraćenom postupku je samo deo planskog dokumenta koji se menja, a ne planski dokument u celini.

Skraćeni postupak se primenjuje i u slučajevima kada se radi izmena i dopuna plana radi usklađivanja sa planom višeg reda, odnosno kada se radi samo tekstualna izmena plana, za potrebe izgradnje infrastrukturnih objekata ili objekata javne namene u smislu ovog zakona, i to u slučaju kada izgradnja nije moguća bez promene planskog dokumenta kojim su planirani ti objekti.

16.6. Komisija za planove

Član 52

Radi obavljanja stručnih poslova u postupku izrade i sprovođenja planskih dokumenata, stručne provere usklađenosti urbanističkog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, kao i davanja stručnog mišljenja po zahtevu nadležnih organa uprave, skupština jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija).

Predsednik i članovi Komisije imenuju se iz reda stručnjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od značaja za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja, uređenja prostora i izgradnje, sa odgovarajućom licencom, u skladu sa ovim zakonom.

Jedna trećina članova imenuje se na predlog ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.

Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna trećina članova imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva.

Mandat predsednika i članova Komisije traje četiri godine.

Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budžetu jedinice lokalne samouprave.

Broj članova, način rada, sastav i druga pitanja od značaja za rad Komisije, određuje se podzakonskim aktom koji donosi ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma i aktom o obrazovanju Komisije.

Za obavljanje pojedinih stručnih poslova za potrebe Komisije, organ nadležan za obrazovanje Komisije može angažovati druga pravna i fizička lica.

17. Informacija o lokaciji

Član 53

Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu planskog dokumenta.

Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

17a Lokacijski uslovi

Član 53a

Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa ovim zakonom i izdaju se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi se mogu izdati za više katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa ovim zakonom.

Lokacijske uslove za objekte iz člana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za objekte iz člana 134. ovog zakona.

Lokacijske uslove za objekte koji nisu određeni u čl. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno rešenje budućeg objekta, odnosno dela objekta (skica, crtež, grafički prikaz i sl.), izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Lokacijskim uslovima može se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.

Investitor nije dužan da pribavi lokacijske uslove u slučaju kada izvodi radove na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, kada vrši adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim ako je ovim zakonom ili propisom kojim se uređuju lokacijski uslovi propisano drugačije.

Član 54

Ako planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja. Imaoci javnih ovlašćenja dužni su da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Do donošenja urbanističkog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za dogradnju postojeće komunalne infrastrukture izdaju se u skladu sa faktičkim stanjem u regulaciji postojeće saobraćajnice ili druge javne površine.

Član 55

Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, kao i podatke o:

1) broju i površini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove;

2) nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanističkom projektu na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi i pravila građenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela;

3) uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu;

4) podatke o postojećim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre građenja;

4a) o tome da li je u vezi sa izgradnjom objekta ili izvođenjem radova u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima potrebno pokrenuti postupak pribavljanja saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu, odnosno odluke da nije potrebna izrada te studije;

5) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.

Član 56

Nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove.

Na izdate lokacijske uslove može se podneti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko prvostepenog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, a ako je lokacijske uslove izdalo nadležno ministarstvo ili nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, preko nadležnog ministarstva.

Ako se prigovor odnosi i na uslove imalaca javnih ovlašćenja pre dostavljanja nadležnom organu iz stava 2. ovog člana, organ koji je izdao lokacijske uslove je dužan da bez odlaganja prigovor dostavi imaocima javnih ovlašćenja na izjašnjenje.

U slučaju iz stava 3. ovog člana imalac javnih ovlašćenja je dužan da se najkasnije u roku od 15 dana, odnosno 30 dana za objekte iz člana 133. ovog zakona izjasni na navode iz prigovora, ako su neosnovani ili da izmeni uslove u skladu sa zahtevom, odnosno prigovorom.

Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi u roku i na način propisan stavom 4. ovog člana, smatraće se da se saglasio sa navodima iz prigovora i nadležni organ iz stava 2. ovog člana će izmeniti lokacijske uslove u skladu sa zahtevom, odnosno prigovorom, osim ako je takav akt očigledno protivan prinudnim propisima.

Organ iz stava 2. ovog člana je dužan da odluku po prigovoru donese najkasnije u roku od 60 dana od dana podnošenja prigovora, osim u slučaju objekata iz člana 133. ovog zakona kada je rok 90 dana od podnošenja prigovora.

Na konačni upravni akt iz stava 2. ovog člana, tužbom se može pokrenuti upravni spor.

Član 57

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana područja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviđena izrada plana detaljne regulacije.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije.

Ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži elemente regulacije.

Lokacijski uslovi iz stava 5. ovog člana obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Lokacijski uslovi važe dve godine od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

U slučaju fazne izgradnje, lokacijski uslovi važe do isteka važenja građevinske dozvole poslednje faze, izdate u skladu sa tim uslovima.

Podnosilac zahteva može podneti zahtev za izmenu jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu u kom slučaju se vrši izmena lokacijskih uslova.

Uslovi koje dostavljaju imaoci javnih ovlašćenja ne mogu biti u suprotnosti sa uslovima iz planskog dokumenta na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, niti menjati utvrđeni urbanistički parametri.

Ukoliko imalac javnih ovlašćenja postupi suprotno odredbama stava 10. ovog člana, nadležni organ izdaje lokacijske uslove isključivo u skladu sa urbanističkim i drugim parametrima iz važećeg planskog dokumenta.

Ako nakon izdavanja lokacijskih uslova neki od imalaca javnih ovlašćenja izmeni uslove koji su sastavni deo izdatih lokacijskih uslova, odgovoran je za štetu koju je investitor pretrpeo usled preduzimanja aktivnosti na osnovu prvobitno izdatih lokacijskih uslova.

19. Dokumenti za sprovođenje prostornih planova

Program implementacije

Član 58

Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvrđuje mere i aktivnosti za sprovođenje Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina.

Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike Srbije.

Program implementacije regionalnog prostornog plana utvrđuje mere i aktivnosti za sprovođenje regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina.

Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadležan za donošenje plana, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana.

Organ nadležan za poslove prostornog planiranja dužan je da organu koji je doneo Program podnosi dvogodišnje izveštaje o ostvarivanju prostornog plana.

Izmene i dopune programa iz st. 1. i 3. ovog člana, na osnovu analize efekata primenjenih mera i stanja u prostoru mogu biti izvršene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadležnog za poslove prostornog planiranja.

Član 59

(Brisan)

20. Urbanističko-tehnički dokumenti

20.1. Urbanistički projekat

Član 60

Urbanistički projekat se izrađuje kada je to predviđeno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za potrebe urbanističko-arhitektonskog oblikovanja površina javne namene i urbanističko-arhitektonske razrade lokacija.

Urbanistički projekat se može izraditi i za izgradnju objekata javne namene za potrebe utvrđivanja javnog interesa, bez izmene planskog dokumenta, izuzev za utvrđivanje javnog interesa za projekte u zaštićenim područjima.

Urbanistički projekat se može izraditi i za izgradnju objekta koji je u funkciji obavljanja delatnosti poljoprivrednog gazdinstva, odnosno delatnosti seoskog turističkog domaćinstva, nautičkog turizma i/ili lovnog turizma (npr. objekti za preradu i čuvanje poljoprivrednih proizvoda, objekti za smeštaj i ishranu turista i sl.), za područje koje nije u obuhvatu planskog dokumenta koji se može direktno primeniti.

Stepen komunalne opremljenosti i ostale infrastrukture, kao i uslovi za formiranje građevinske parcele, za objekte iz stava 2. ovog člana, biće bliže uređeni podzakonskim aktom koji donosi ministar nadležan za poslove urbanizma.

Urbanističkim projektom može se izuzetno, u slučaju usklađivanja sa važećim planskim dokumentom tog ili šireg područja, primeniti urbanistički parametri, i to na način da se koristi ili najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili najveći dozvoljeni indeks izgrađenosti građevinske parcele, odnosno najveća dozvoljena visina ili najveća dozvoljena spratnost objekata, u zavisnosti od karakteristika lokacije i arhitektonsko-urbanističkog konteksta. Urbanističkim projektom može se propisati i visinsko ujednačavanje venaca ili slemena objekata izgrađenih u bloku do maksimalno predviđene visine objekta izgrađenog u skladu sa zakonom u tom bloku.

Član 61

Urbanistički projekat se izrađuje za jednu ili više katastarskih parcela na overenom katastarsko-topografskom planu.

Urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može se utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrđivanje urbanističkog projekta utvrđenoj ovim zakonom.

Promena i precizno definisanje planiranih namena, u smislu stava 2. ovog člana, dozvoljena je kada je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.

Član 62

Urbanistički projekat može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu urbanističkih planova i izradu tehničke dokumentacije.

Izradom urbanističkog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom.

Član 63

Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma potvrđuje da urbanistički projekat nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Pre potvrđivanja urbanističkog projekta, organ nadležan za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od sedam dana.

U slučaju kada se urbanistički projekat izrađuje za objekat javne namene za potrebe utvrđivanja javnog interesa, nadležni organ za potvrđivanje urbanističkog projekta obavezno obaveštava sve vlasnike, odnosno korisnike nepokretnosti u obuhvatu urbanističkog projekta, odnosno vlasnike, odnosno korisnike nepokretnosti u neposrednom susedstvu, kao i imaoce javnih ovlašćenja o izradi urbanističkog projekta i javnoj prezentaciji.

Na javnoj prezentaciji se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica.

Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadležni organ u roku od tri dana dostavlja urbanistički projekat sa svim primedbama i sugestijama komisiji za planove.

Komisija za planove dužna je da, u roku od osam dana od dana prijema, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije, izvrši stručnu kontrolu i utvrdi da li je urbanistički projekat u suprotnosti sa planom šireg područja, o čemu sačinjava pismeni izveštaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanističkog projekta.

Organ nadležan za poslove urbanizma dužan je da, u roku od pet dana od dana dobijanja predloga komisije iz stava 6. ovog člana, potvrdi ili odbije potvrđivanje urbanističkog projekta i o tome bez odlaganja pismenim putem obavesti podnosioca zahteva.

Na obaveštenje iz stava 7. ovog člana može se podneti prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću, odnosno Vladi ili nadležnom organu autonomne pokrajine u slučaju kada se radi o potvrđivanju urbanističkog projekta iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove urbanizma, odnosno iz nadležnosti organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove urbanizma, u roku od tri dana.

Organ koji je potvrdio urbanistički projekat dužan je da u roku od pet dana od dana potvrđivanja projekta, taj projekat objavi na svojoj internet stranici.

Član 63a

Urbanistički projekat koji se izrađuje za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, potvrđuje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno organ autonomne pokrajine nadležan za poslove urbanizma.

Ministar nadležan za poslove urbanizma, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za poslove urbanizma pre potvrđivanja urbanističkog projekta iz stava 1. ovog člana formira komisiju za stručnu kontrolu urbanističkog projekta, koja potvrđuje da urbanistički projekat nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Sredstva za rad komisije iz stava 2. ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, odnosno budžetu autonomne pokrajine.

Ministar nadležan za poslove urbanizma bliže propisuje način i postupak potvrđivanja urbanističkog projekta za potrebe izgradnje objekata iz člana 133. ovog zakona i delokruga komisije iz stava 2. ovog člana.

Član 64

Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije može se utvrditi obaveza raspisivanja urbanističko-arhitektonskog konkursa za rešenje lokacija koje su od značaja za jedinicu lokalne samouprave.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

Član 65

Na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana.

Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeležavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.

Projekat iz stava 3. ovog člana potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.

Ako nadležni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestiće o tome podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva može podneti prigovor na obaveštenje iz stava 5. ovog člana opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.

Član 66

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.

Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Kada deo katastarske parcele koja je u javnoj svojini treba pripojiti susednoj katastarskoj parceli u cilju formiranja građevinske parcele, u postupku preparcelacije formira se posebna katastarska parcela koja se može otuđiti u skladu sa odredbama posebnog zakona.

Po zahtevu za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, donosi rešenje o formiranju katastarske/ih parcele/a.

Primerak rešenja dostavlja se i nadležnom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije.

Na rešenje iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Pravnosnažno rešenje iz stava 4. ovog člana, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost.

Član 67

Kad je projekat preparcelacije izrađen za potrebe eksproprijacije, kao i za građevinske parcele javne namene određene na osnovu plana parcelacije sadržanog u planskom dokumentu, uz zahtev za provođenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o formiranju katastarskih parcela, na osnovu projekta preparcelacije, odnosno plana parcelacije za građevinske parcele javne namene sadržane u planskom dokumentu i/ili projektu geodetskog obeležavanja.

Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Rešenjem iz stava 2. ovog člana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama.

Primerak rešenja iz stava 2. ovog člana dostavlja se vlasnicima građevinskog zemljišta i podnosiocu zahteva.

20.3a Urbanističko-arhitektonski konkurs

Član 68a

Urbanističko-arhitektonskim konkursom se bira programsko, urbanističko, kompoziciono ili pejzažno rešenje za određenu lokaciju ili idejno arhitektonsko rešenje za jedan ili više objekata, kao i parterno ili pejzažno uređenje delova ili celine predmetne lokacije.

Konkurs predstavlja skup aktivnosti na prikupljanju i ocenjivanju autorskih rešenja za lokacije koje su od značaja za jedinicu lokalne samouprave.

Način i postupak za raspisivanje i sprovođenje urbanističko-arhitektonskog konkursa bliže propisuje ministar nadležan za poslove urbanizma.

20.4. Posebni slučajevi formiranja građevinske parcele

Član 69

Za građenje, odnosno postavljanje objekata iz člana 2. tač. 20g), 26), 26b), 27) i 44) ovog zakona, elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, može se formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup tom objektu, odnosno tim uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije na njima. Kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje se i upisano pravo službenosti na parcelama poslužnog dobra u korist parcela na povlasnom dobru, odnosno ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza zaključen sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra, odnosno rešenje o eksproprijaciji u cilju uspostavljanja tog prava službenosti konačno u upravnom postupku, odnosno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda kojim se uspostavlja to pravo službenosti, odnosno drugi dokaz o uspostavljanju prava službenosti kroz parcele koje predstavljaju poslužno dobro, a nalaze se između javne saobraćajne površine i povlasne parcele.

Za postavljanje transformatorskih stanica 10/0,4 kV, 20/0,4 kV 35/0,4 kV i 35/10 kV, merno-regulacionih stanica za gas kod potrošača, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometarskih i meteoroloških stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija, ne formira se posebna građevinska parcela.

Za objekte iz stava 1. ovog člana, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira se samo za delove tih objekata koji su vezani za površinu zemljišta (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tih objekata u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

Za nadzemne elektroenergetske vodove i elise vetroturbina ne formira se posebna građevinska parcela.

Nadležni organ dozvoljava izgradnju objekata iz st. 2. i 4. ovog člana, kao i podzemnih delova objekata iz stava 1. ovog člana u trasi koridora, na postojećim parcelama, bez obaveze parcelacije, odnosno preparcelacije u cilju izgradnje tih objekata, odnosno ne traži kao poseban dokaz u postupku projekat parcelacije, odnosno preparcelacije izgrađen u skladu sa ovim zakonom.

Ako se nadzemni delovi linijskih infrastrukturnih objekata, sa izuzetkom nadzemnih elektroenergetskih vodova, prostiru preko teritorija dve ili više katastarskih opština, pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili više građevinskih parcela, tako da jedna građevinska parcela predstavlja zbir delova pojedinačnih katastarskih parcela unutar granice katastarske opštine, osim u slučaju kada je kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja građevinske dozvole podnet ugovor o pravu službenosti, u skladu sa ovim zakonom.

Objekti iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se graditi na poljoprivrednom zemljištu, bez obzira na katastarsku klasu poljoprivrednog zemljišta, kao i na šumskom zemljištu, bez potrebe pribavljanja saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Za potrebe izgradnje navedenih objekata na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, mogu se primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na preparcelaciju, parcelaciju i ispravku granica susednih parcela, kao i odredbe o odstupanju od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom u skladu sa stavom 1. ovog člana, kao i odredbe o nepostojanju obaveze parcelacije, odnosno preparcelacije iz st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana, ukoliko su primenjive u zavisnosti od vrste objekata.

Zemljište iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ili ispod nadzemnog linijskog infrastrukturnog objekta, ne mora predstavljati površinu javne namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta ili ispod nadzemnog linijskog infrastrukturnog objekta izuzetno mogu se graditi objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje tehničkih uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta.

Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog člana, osim dokaza propisanih članom 135. ovog zakona, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, kao i rešenje o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom na tom zemljištu za tu namenu, konačno u upravnom postupku, kao i pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu za tu namenu. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta, odnosno izjave investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnosti. Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, ugovor o zakupu zemljišta ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, odnosno rešenje o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom ili pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika, odnosno rešenje kojim je službenost uspostavljena, upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti.

Kada je Republika Srbija vlasnik građevinskog zemljišta na kome nije upisano pravo korišćenja u korist nekog drugog lica, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije, daje saglasnost koja se upisuje kao zabeležba ili zaključuje ugovor o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu, najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog člana i na zemljištu ispod nadzemnih elektroenergetskih vodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ispod ili preleta iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta.

U slučaju iz stava 11. ovog člana, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u smislu stava 9. ovog člana, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište, bez obzira na namenu zemljišta.

Investitor za izgradnju objekata iz st. 1. i 2. ovog člana ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvođenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnološki postupak i na način koji je u skladu sa takvim tehnološkim postupkom.

Svi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omoguće nesmetani pristup gradilištu i trpe izvođenje radova za potrebe izgradnje objekta ili uređaja iz stava 1. ovog člana.

Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima zemljišta iz stava 12. ovog člana, kao i susednog ili okolnog zemljišta iz stava 13. ovog člana, nadoknadi štetu koju učini izvođenjem radova, prolazom i prevozom, odnosno da vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako se ne postigne sporazum o visini naknade štete, odluku o naknadi štete donosi nadležni sud.

20.5. Određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima

Član 70

Zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela.

Zemljište za redovnu upotrebu objekta izgrađenog u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu jeste zemljište ispod objekta, a po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije, odnosno ozakonjenja, nadležni organ može odrediti građevinsko zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu, u skladu sa ovim zakonom.

Evidenciju katastarskih parcela iz postupka ozakonjenja iz stava 2. ovog člana, vodi organ koji je doneo rešenje o ozakonjenju, uz obavezu da svako doneto rešenje iz stava 2. ovog člana dostavi i organu nadležnom za imovinsko-pravne poslove. Kada je objekat izgrađen na zemljištu u javnoj svojini Republike Srbije, primerak rešenja dostavlja se Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije.

Ako je predmet sticanja samo zemljište ispod objekta iz stava 2. ovog člana u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu, nadležni organ određuje i površinu tog zemljišta, na osnovu kopije plana parcele sa ucrtanom osnovom postojećeg objekta, što predstavlja građevinsku parcelu na kojoj nadležni organ može utvrditi rešenjem pravo na izgradnju objekta. Investitor izgradnje objekta na toj građevinskoj parceli ima obavezu formiranja katastarske parcele pre izdavanja rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Vlasnici na posebnim delovima objekta izgrađenih u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu imaju pravo upisa udela na građevinskom zemljištu ispod objekta po pravnosnažnosti rešenja o upotrebnoj dozvoli za predmetni objekat.

Ako je predmet sticanja samo zemljište ispod objekta iz stava 2. ovog člana za potrebe ozakonjenja, nadležni organ, rešenjem kojim se prekida postupak ozakonjenja do rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu na kome se nezakonito izgrađen objekat nalazi, određuje i površinu tog zemljišta, na osnovu kopije plana parcele sa ucrtanom osnovom postojećeg objekta. Vlasnik objekta koji je predmet ozakonjenja na toj građevinskoj parceli ima obavezu formiranja katastarske parcele pre izdavanja rešenja o ozakonjenju objekta.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, ako je zemljište ispod objekta u javnoj svojini Republike Srbije, nadležni organ u postupku ozakonjenja na utvrđenu površinu zemljišta pribavlja saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

Akt iz stava 7. ovog člana predstavlja ispravu podobnu za formiranje katastarske parcele. Po formiranju katastarske parcele Republička direkcija za imovinu Republike Srbije otuđuje novoformiranu katastarsku parcelu vlasniku objekta iz stava 6. ovog člana, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove (u daljem tekstu: nadležni organ), ako:

1) postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat sagrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta, osim u slučaju propisanim ovim zakonom;

2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za ozakonjenje za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost ozakonjenja u smislu ispunjenosti prethodnih uslova i doneo zaključak kojim se postupak ozakonjenja prekida u cilju rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice;

3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (“Službeni glasnik RS”, broj 25/13), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice.

Uz zahtev iz stava 9. ovog člana vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu organ nadležan za poslove legalizacije utvrdio mogućnost legalizacije, odnosno doneo rešenje o legalizaciji objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra da li je izvršeno obeležavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu.

Po prijemu zahteva iz stava 9. ovog člana nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti od organa nadležnog za poslove urbanizma izveštaj da li postojeća katastarska parcela ispunjava uslove da bude određena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta i uslove za građevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, da li postoje urbanistički uslovi za izradu ovih projekata, odnosno pribavi mišljenje, ako je već izvršeno obeležavanje ili formiranje katastarske parcele, da izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije nije potrebna. Ako organ za poslove urbanizma utvrdi da je potrebna izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, izveštaj sadrži i predlog za formiranje građevinske parcele.

Izveštaj iz stava 11. ovog člana, kao i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, izrađuju se u skladu sa uslovima sadržanim u važećem planskom dokumentu, a naročito sa uslovima koji se odnose na položaj postojećeg objekta u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i način pristupa katastarskoj parceli, opšti minimum u pogledu površine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu i površinu postojećeg objekta ili u skladu sa opštim pravilima za formiranje građevinske parcele propisanim u propisu kojim se uređuju opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.

Ako izveštaj iz stava 11. ovog člana sadrži obavezu izrade projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.

Ako se na osnovu izveštaja iz stava 11. ovog člana utvrdi da nema urbanističkih uslova za izradu projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadležni organ o tome obaveštava podnosioca zahteva, koji ima pravo da u roku od tri dana od dana dobijanja obaveštenja podnese prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću.

Pre donošenja odluke o otuđenju zemljišta, odnosno pre donošenja rešenja o ozakonjenju objekta, odnosno pre upisa prava svojine vlasnika na posebnim delovima objekta, postoji obaveza formiranja posebne katastarske parcele ispod objekta i upisa novoformirane parcele u evidenciju na nepokretnostima i pravima na njima.

Rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, po sprovedenom postupku, donosi nadležni organ.

Rešenjem iz stava 16. ovog člana određuju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele, odnosno utvrđuje se da je postojeća katastarska parcela istovremeno i građevinska parcela, a sastavni deo rešenja je potvrđeni projekat preparcelacije, odnosno parcelacije koji sadrži projekat geodetskog obeležavanja, odnosno konstataciju da je katastarska parcela već obeležena, odnosno formirana.

Rešenjem iz stava 16. ovog člana utvrđuje se prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu, koje je određeno kao zemljište za redovnu upotrebu objekta, stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

Na rešenje iz stava 16. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Pravnosnažno rešenje iz stava 16. ovog člana je osnov za provođenje promene kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Ako je građevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadležni organ tu činjenicu prihvata kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, odnosno takva katastarska parcela se smatra parcelom koja u utvrđenoj površini služi za redovnu upotrebu objekta, a pravo svojine na toj parceli biće upisano u skladu sa zakonom.

Postupak iz stava 21. ovog člana sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, na osnovu dokaza da je građevinska parcela formirana, odnosno obeležena pre 11. septembra 2009. godine.

Pravo trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku i stambenom kompleksu, koje je investitor preneo pravnim poslom trećem licu, može se dalje prometovati i raspolagati u obimu stečenih prava. Ovim pravnim poslom ne stiču se uslovi za upis svojinskih prava u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, ali se pravni posao kojim se prenosi to pravo može upisati kao zabeležba u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

Čl. 71-81

(Brisano)

IV GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE

1. Pojam građevinskog zemljišta

Član 82

Građevinsko zemljište je zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom.

2. Korišćenje građevinskog zemljišta

Član 83

Građevinsko zemljište se koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom.

Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.

Građevinsko zemljište kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog člana, može se koristiti i u druge svrhe, do privođenja zemljišta planiranoj nameni.

Za promenu namene zemljišta u građevinsko zemljište plaća se naknada, ako je to predviđeno posebnim zakonom.

3. Svojinski režim

Član 84

Građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine.

Pravo svojine na građevinskom zemljištu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Član 85

Građevinsko zemljište je u prometu.

Građevinsko zemljište u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i drugim propisima.

3.1. Pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini

Član 86

Vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini može građevinsko zemljište dati u zakup radi izgradnje objekta za koji se izdaje privremena građevinska dozvola u skladu sa članom 147. ovog zakona, u slučaju realizacije projekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i u slučajevima predviđenim u članu 100. st. 2. i 3. ovog zakona.

Kada se građevinsko zemljište daje u zakup radi izgradnje objekata za koje je zakonom predviđeno izdavanje privremene građevinske dozvole, ugovor o zakupu se zaključuje na određeno vreme, najduže do pet godina.

4. Vrste građevinskog zemljišta

Član 87

Građevinsko zemljište može biti:

1) izgrađeno i neizgrađeno;

2) uređeno i neuređeno.

4.1. Promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište

Član 88

Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.

Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište ili zakonom kojim se uređuje šumsko zemljište.

Ako je promena namene, odnosno vrste zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko izvršena na osnovu zakona, planskog dokumenta, odluke nadležnog organa ili ukoliko je izgrađen objekat u skladu sa zakonom do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu (“Službeni glasnik RS”, broj 49/92), ne plaća se naknada za promenu namene zemljišta, bez obzira što je kao kultura određene klase tog zemljišta upisana njiva, vinograd, voćnjak, livada, pašnjak, trstik-močvara ili neplodno zemljište.

Naknada za promenu namene poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište ne plaća se prilikom izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta kada je obveznik plaćanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i javna preduzeća čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Promena namene iz šumskog u građevinsko zemljište sadržana u planskom dokumentu smatra se opštim interesom u skladu sa članom 10. Zakona o šumama (“Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12 i 89/15).

Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, utvrđuje projekte za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju.

Član 89

(Brisano)

4.3. Izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište

Član 90

Građevinsko zemljište može biti izgrađeno i neizgrađeno.

Izgrađeno građevinsko zemljište je zemljište na kome su izgrađeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu, u skladu sa zakonom.

Neizgrađeno građevinsko zemljište je zemljište na kome nisu izgrađeni objekti, na kome su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole i privremeni objekti.

4.4. Uređeno i neuređeno građevinsko zemljište

Član 91

Građevinsko zemljište može biti uređeno i neuređeno.

Uređeno građevinsko zemljište je zemljište koje je u skladu sa planskim dokumentom komunalno opremljeno za građenje i korišćenje (izgrađen pristupni put, elektromreža, obezbeđeno snabdevanje vodom i obezbeđeni drugi uslovi).

4.5. Pripremanje i opremanje građevinskog zemljišta sredstvima fizičkih ili pravnih lica

Član 92

Građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica.

Lice iz stava 1. ovog člana podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno licu iz člana 94. ovog zakona, predlog o finansiranju pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta, po kome je nadležni organ dužan da postupi u roku od 15 dana od dana prijema predloga.

Nadležni organ, odnosno lice iz člana 94. ovog zakona može sa licem iz stava 1. ovog člana zaključiti ugovor o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta, koji naročito sadrži:

1) podatke o lokaciji, odnosno zoni u kojoj se planira opremanja građevinskog zemljišta;

2) podatke iz planskog dokumenta i tehničke uslove za izgradnju;

3) podatke iz programa uređivanja građevinskog zemljišta;

4) granice lokacije koja se priprema, odnosno oprema sa popisom katastarskih parcela;

5) dinamiku i rok izgradnje;

6) obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora da obezbedi stručni nadzor u toku izvođenja radova;

7) određivanje učešća svake ugovorne strane u obezbeđivanju, odnosno finansiranju izrade tehničke dokumentacije i stručne kontrole tehničke dokumentacije, izvođenju radova i izboru izvođača radova, kao i drugih troškova u vezi sa opremanjem građevinskog zemljišta, uključujući visinu i rokove obezbeđivanja finansijskih i drugih sredstava;

8) određivanje objekata koji se grade i koji će preći u svojinu jedinice lokalne samouprave;

9) određivanje iznosa učešća lica iz stava 1. ovog člana u finansiranju pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta koji će biti umanjen za iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta;

10) sredstva obezbeđenja ispunjenja obaveza ugovornih strana.

5. Uređivanje građevinskog zemljišta

Član 93

Uređivanje građevinskog zemljišta obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.

Pripremanje zemljišta obuhvata istražne radove, izradu geodetskih, geoloških i drugih podloga, izradu planske i tehničke dokumentacije, programa za uređivanje zemljišta, raseljavanje, uklanjanje objekata, saniranje terena i druge radove.

Pored radova iz stava 2. ovog člana, na područjima koja su bila izložena ratnim dejstvima, obavlja se i provera o postojanju zaostalih eksplozivnih sredstava, u skladu sa zakonom.

Opremanje zemljišta obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i uređenje površina javne namene.

Član 94

Uređivanje građevinskog zemljišta obavlja se u skladu sa važećim planskim dokumentom prema srednjoročnim i godišnjim programima uređivanja koje donosi jedinica lokalne samouprave, uz staranje o zaštiti, racionalnom i održivom korišćenju zemljišta.

Radi obezbeđivanja uslova za uređivanje, upotrebu, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave može da osnuje privredno društvo, javno preduzeće, odnosno drugu organizaciju ili da vršenje ovih poslova obezbedi na drugi način, u skladu sa zakonom, odnosno statutom.

6. Izvori finansiranja uređivanja građevinskog zemljišta

Član 95

Finansiranje uređivanja građevinskog zemljišta obezbeđuje se iz sredstva ostvarenih od:

1) doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta;

2) zakupnine za građevinsko zemljište;

3) otuđenja ili razmene građevinskog zemljišta;

4) pretvaranja prava zakupa u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom;

5) drugih izvora u skladu sa zakonom.

6.1. Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta

Član 96

Za uređivanje građevinskog zemljišta plaća se doprinos jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja objekta.

Novčana sredstva dobijena od doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta koriste se za uređivanje (pripremanje i opremanje) građevinskog zemljišta, pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu i izgradnju i održavanje objekata komunalne infrastrukture.

Član 97

Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta plaća investitor.

Iznos doprinosa se utvrđuje rešenjem o izdavanju građevinske dozvole tako što se osnovica koju čini prosečna cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, pomnoži sa ukupnom neto površinom objekta koji je predmet gradnje, izraženom u metrima kvadratnim, i sa koeficijentom zone i koeficijentom namene objekta koje utvrđuje jedinica lokalne samouprave.

Koeficijent zone iz stava 2. ovog člana ne može biti veći od 0,1, a koeficijent namene ne može biti veći od 1,5.

Iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta se umanjuje za troškove infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora, na osnovu ugovora zaključenog u skladu sa članom 92. ovog zakona, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata.

Jedinica lokalne samouprave najkasnije do 30. novembra tekuće godine utvrđuje koeficijente iz stava 2. ovog člana.

Investitor koji dostavi odgovarajuće sredstvo obezbeđenja plaćanja ima pravo da iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta isplati u najmanje 36 mesečnih rata, a onaj koji plaća naknadu jednokratno, pre podnošenja prijave radova, ima pravo na umanjenje u iznosu od najmanje 30%, u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave.

Skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5. ovog člana, kao i za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, transformatorske stanice i razvodna postrojenja, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemnih etaža koji se koriste za komercijalne delatnosti. Doprinos se ne obračunava ni za otvorena parkirališta, interne saobraćajnice, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.

Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta se plaća kada se namena objekta, odnosno dela objekta, menja iz jedne namene u drugu namenu za koju je propisan veći iznos doprinosa.

Investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, odnosno legalizovan ili ozakonjen u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Prilikom obračuna površina postojećeg objekta, bruto razvijena građevinska površina se utvrđuje uvidom u izdatu upotrebnu dozvolu ili tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola, odnosno uvidom u pravnosnažno rešenje o legalizaciji, odnosno ozakonjenju objekta i tehničku dokumentaciju na osnovu koje su ta rešenja izdata.

Ako za jedinicu lokalne samouprave nisu objavljeni podaci o prosečnoj ceni kvadratnog metra stanova novogradnje, doprinos iz stava 1. biće utvrđen na osnovu proseka iznosa prosečnih cena kvadratnog metra stanova novogradnje u svim jedinicama lokalne samouprave istog stepena razvijenosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje regionalni razvoj, za koje su ti podaci objavljeni.

Po zahtevu jedinice lokalne samouprave, u cilju realizacije projekta od značaja za lokalni ekonomski razvoj, Vlada Republike Srbije može odobriti visinu doprinosa u drugačijem iznosu od iznosa predviđenog stavom 2. ovog člana.

Član 98

Iznos, način plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i sredstvo obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate su sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli.

Kada nadležni organ po zahtevu investitora izda građevinsku dozvolu usled promena u toku građenja, sastavni deo tog rešenja je novi obračun doprinosa.

Sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli je konačni obračun doprinosa.

Najkasnije do podnošenja prijave radova, investitor je dužan da izvrši uplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u celosti, odnosno ako plaća na rate da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo obezbeđenja plaćanja.

Kao sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa, investitor je dužan da:

1) do momenta prijave radova, dostavi neopozivu bankarsku garanciju, naplativu na prvi poziv, bez prigovora koja glasi na ukupan iznos nedospelih rata i koja je izdata na rok koji mora biti duži tri meseca od dana dospeća poslednje rate, ili

2) uspostavi hipoteku na objektu koji vredi najmanje 30% više od ukupnog iznosa nedospelih rata, u korist jedinice lokalne samouprave.

Investitor koji gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina ne prelazi 200 m2 i koji ne sadrži više od dve stambene jedinice nije u obavezi da podnese sredstvo obezbeđenja u slučaju plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta na rate.

6.2. Otuđenje, razmena i davanje u zakup i pribavljanje građevinskog zemljišta u javnoj svojini

Član 99

Otuđenje neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po tržišnim uslovima, u skladu sa ovim zakonom.

Otuđenje građevinskog zemljišta iz stava 1. ovog člana, kada je vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini Republika Srbija, sprovodi Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kada je vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini autonomna pokrajina. Otuđenje građevinskog zemljišta, kada je vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini jedinica lokalne samouprave sprovodi jedinica lokalne samouprave, odnosno lice iz člana 94. stav 2. ovog zakona.

Pod otuđenjem građevinskog zemljišta smatra se i razmena nepokretnosti. U slučaju razmene između vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj, zadružnoj i privatnoj svojini, ne sprovodi se postupak javnog nadmetanja ni prikupljanja ponuda javnim oglasom, imajući u vidu pravnu prirodu instituta razmene. Predmet razmene može biti izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište.

Uslove, način i postupak razmene nepokretnosti utvrđuje Vlada.

Postupak, uslove, način i program otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, uređuje autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Postojeće i planirane površine javne namene ne mogu se otuđiti iz javne svojine.

Građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može se otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.

Rok za podnošenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava 1. ovog člana, ne može biti kraći od 30 dana od dana javnog oglašavanja.

Građevinsko zemljište u javnoj svojini se otuđuje licu koje ponudi najveću cenu za to zemljište, koja se naknadno ne može umanjivati. Pod umanjenjem najveće cene ne smatra se popust koji odobrava vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini za jednokratno plaćanje određene cene, u skladu sa podzakonskim aktom ili opštim aktom vlasnika zemljišta kojim se uređuje raspolaganje građevinskim zemljištem.

Izuzetno od odredbe stava 9. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može otuđiti neizgrađeno građevinsko zemljište po ceni koja je manja od tržišne cene ili otuđiti građevinsko zemljište bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, ako se radi o realizaciji investicionog projekta kojim se unapređuje lokalni ekonomski razvoj.

Bliže uslove i način za otuđenje građevinskog zemljišta iz stava 10. ovog člana propisuje Vlada, u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.

Izuzetno od odredbe stava 9. ovog člana, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, mogu otuđiti građevinsko zemljište po ceni koja je manja od tržišne cene ili otuđiti bez naknade, kada se radi o ispunjavanju ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu ugovora u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana, odnosno otuđiti ili dati u zakup po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od tržišne cene ili otuđiti ili dati u zakup bez naknade kada se radi o realizaciji projekata za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i kada se radi o međusobnom raspolaganju između vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Bliže uslove, način i postupak otuđenja građevinskog zemljišta propisuje Vlada.

O otuđenju ili razmeni građevinskog zemljišta u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadležni organ donosi odluku, koja se dostavlja svim učesnicima u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda.

Vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini i lice kome se građevinsko zemljište otuđuje, zaključuju ugovor u roku od 30 dana od dana donošenja odluke iz stava 13. ovog člana.

Građevinsko zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup u slučaju iz člana 86. ovog zakona.

Ugovor o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini sadrži naročito: podatke o katastarskoj parceli, nameni i veličini budućeg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i načinu plaćanja doprinosa za uređivanje zemljišta, uslove za uređivanje ako se u zakup daje neuređeno građevinsko zemljište, roku u kome zemljište mora da se privede nameni, prava i obaveze u slučaju neizvršenja obaveza, način rešavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ili raskid ugovora, kao i uslove pod kojima se zakupcu predmetno zemljište može dati u svojinu. Kada je ugovorom o zakupu predviđeno plaćanje na više rata, obavezno se propisuje način usklađivanja visine zakupa sa indeksom potrošačkih cena u Republici Srbiji, prema objavljenim podacima nadležne organizacije za poslove vođenja statistike.

Vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini bliže uređuje uslove, postupak, način i sadržinu ugovora o otuđenju ili davanju u zakup.

Učesnik javnog nadmetanja, odnosno učesnik u postupku prikupljanja ponuda koji smatra da je građevinsko zemljište otuđeno ili dato u zakup suprotno odredbama ovog zakona, te da mu je na taj način povređeno pravo, može podneti nadležnom sudu tužbu za poništaj ugovora u roku od osam dana od saznanja za zaključenje ugovora, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora.

Građevinsko zemljište se pribavlja u javnu svojinu u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini koje se odnose na pribavljanje drugih nepokretnosti u javnu svojinu.

Pribavljanje neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnu svojinu za potrebe uređenja površina javne namene, može se, osim u postupku propisanim zakonom kojim se uređuje eksproprijacija, sprovesti i sporazumom sa vlasnikom građevinskog zemljišta, na način i u postupku koji se uređuje opštim aktom jedinice lokalne samouprave.

Pribavljanjem građevinskog zemljišta u javnu svojinu smatra se i razmena nepokretnosti.

Član 100

Građevinsko zemljište u javnoj svojini se može otuđiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u slučaju:

1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadležnosti državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini;

2) ispravke granica susednih katastarskih parcela;

3) formiranja građevinske parcele u skladu sa članom 70. ovog zakona;

4) otuđenja iz člana 99. st. 10. i 12. ovog zakona, odnosno davanja u zakup iz člana 86.;

5) sporazumnog davanja zemljišta ranijem vlasniku nepokretnosti koja je bila predmet eksproprijacije, u skladu sa propisima o eksproprijaciji;

6) otuđenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine i obeštećenja u skladu sa posebnim zakonom;

6a) razmene građevinskog zemljišta u slučaju raseljavanja porodičnog stambenog objekta koji se nalazi na nestabilnom terenu sa aktivnim geodinamičkim procesom koji uzrokuje pomeranje tla;

6b) otuđenja građevinskog zemljišta drugom suvlasniku na istoj nepokretnosti, po pravu preče kupovine, u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove svojinskopravnih odnosa i promet nepokretnosti;

7) razmene građevinskog zemljišta.

U slučaju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa posebnim zakonima, građevinsko zemljište se može dati u zakup bez naknade, odnosno uz naknadu nižu od tržišne, na vremenski period predviđen ugovorom o koncesiji, koji ne može biti duži od perioda na koji se zaključuje, odnosno na vremenski period na koji je povereno obavljanje komunalne delatnosti.

Radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, neizgrađeno građevinsko zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup bez naknade, odnosno uz naknadu nižu od tržišne, privatnom partneru na rok na koji je zaključen javni ugovor u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, koji ne može biti duži od perioda na koji je zaključen, odnosno unositi kao osnivački ulog u privredna društva, a vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini može sa fizičkim ili pravnim licem zaključiti i ugovor o zajedničkoj izgradnji jednog ili više objekata.

Neizgrađeno građevinsko zemljište u javnoj svojini može se unositi kao osnivački ulog u javno preduzeće.

Vlada bliže propisuje način i uslove za ulaganje iz st. 3. i 4. ovog člana.

O otuđenju, razmeni, davanju u zakup i pribavljanju građevinskog zemljišta u javnoj svojini Republike Srbije iz člana 99. ovog zakona odlučuje Vlada u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih posebnih zakona.

7. Izmena ugovora o zakupu građevinskog zemljišta

Član 101

Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji je izgrađen ili se gradi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaključenom u skladu sa zakonom, zakupodavac će, na zahtev zakupca, odnosno vlasnika objekta, izmeniti ugovor o zakupu tako što će na mesto, odnosno pored dotadašnjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta, odnosno dela objekta.

Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov kojim se stiče pravo svojine na objektu ili objektu u izgradnji, koji je overen u skladu sa zakonom, sa potvrdom poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom poreske uprave o oslobađanju od poreske obaveze, odnosno pravnosnažno rešenje o nasleđivanju.

Zakupodavac zaključuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o izmeni ugovora o zakupu, koji po potpisivanju predstavlja osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Prava i obaveze za novog zakupca nastaju danom upisa prava zakupa u javnu knjigu o nepokretnosti i pravima na njima.

Po upisu prava svojine na objektu koji je izgrađen ili za koji je naknadno izdata građevinska i upotrebna dozvola u postupku legalizacije na građevinskom zemljištu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaključenog u skladu sa ovim zakonom, na zahtev zakupca, zakupodavac i zakupac zaključuju ugovor o raskidu ugovora o zakupu i eventualno drugi ugovor u skladu sa važećim propisima, kojim će regulisati način i uslove izmirenja, odnosno ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o zakupu.

Uslove, način i postupak za izmenu ugovora iz stava 4. ovog člana (način prenošenja preostalog duga, oslobađanje od plaćanja ugovorene zakupnine ako je plaćena tržišna vrednost građevinskog zemljišta, davanje saglasnosti za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine bez naknade i sl.) uređuje vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini.

8. Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade

Član 102

Pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade.

Pravo svojine iz stava 1. ovog člana stiče se danom stupanja na snagu ovog zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti.

Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica čiji je položaj uređen zakonom kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su upisani kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom i izgrađenom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, dana 11. septembra 2009. godine, kao danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 72/09), prestaje pravo korišćenja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez naknade.

Pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom i izgrađenom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, dana 11. septembra 2009. godine, kao danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, prestaje pravo korišćenja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivača, bez naknade.

Pod osnivačem iz stava 5. ovog člana smatra se i član jednočlanog privrednog društva ili jedini akcionar u privrednom društvu.

Pravo svojine stečeno u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana proizvodi pravno dejstvo od 11. septembra 2009. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, ima deklarativni karakter.

Stranim državama, za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavništva pravo korišćenja na izgrađenom i neizgrađenom građevinskom zemljištu u javnoj svojini pretvara se u pravo svojine na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove pravde, na bazi reciprociteta.

Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se na lica čiji su položaj, prava i obaveze uređene zakonom kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

Po zahtevu lica, koje ima upisano pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i koje je obveznik plaćanja naknade za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu može se utvrditi rešenjem prestanak prava korišćenja na građevinskom zemljištu.

Pravnim licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu, a koja su prestala da postoje, rešenjem iz stava 10. ovog člana utvrđuje se prestanak prava korišćenja na građevinskom zemljištu i upisuje se pravo javne svojine u korist upisanog titulara javne svojine na toj nepokretnosti.

Prestanak prava korišćenja se utvrđuje u postupku koji sprovodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove.

Postupak iz stava 12. ovog člana pokreće zahtevom nadležno pravobranilaštvo, a kada je upisani titular prava svojine Republika Srbija, postupak pokreće Državno pravobranilaštvo ili Republička direkcija za imovinu Republike Srbije.

Uz zahtev iz stava 13. ovog člana podnosi se: dokaz da privredno društvo, odnosno drugi oblik organizovanja nije upisano u registar privrednih subjekata i da nema pravnog sledbenika; akt o brisanju iz registra privrednih subjekata, kao i drugi dokazi na osnovu kojih se na pouzdan način može utvrditi prestanak privrednog društva, odnosno drugog oblika organizovanja.

Po pravnosnažnosti rešenja kojim je utvrđen prestanak prava korišćenja dotadašnjeg nosioca prava korišćenja na građevinskom zemljištu, to rešenje predstavlja osnov za brisanje prava korišćenja na građevinskom zemljištu.

U slučaju iz stava 15. ovog člana pravo javne svojine ostaje upisano na dotadašnjeg titulara javne svojine.

Član 103

Vlasnicima objekata izgrađenim na građevinskom zemljištu u javnoj svojini za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca – vlasnika objekta ili dela objekta, utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu.

Zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu, osim ako zakupodavac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu, i taj se spor pravnosnažno okonča u njegovu korist.

Zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu bez naknade u skladu sa odredbama ovog zakona, po zahtevu zakupca, pravo zakupa pretvara se u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, kada rešenje o upotrebnoj dozvoli za objekat izgrađen na tom zemljištu postane pravnosnažno, ako je to predviđeno ugovorom o zakupu.

Uz zahtev za upis prava svojine za lica iz st. 1. i 2. ovog člana, organu nadležnom za upis prava svojine dostavlja se dokaz da je iznos zakupnine isplaćen u celosti.

Uslove i postupak za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine uređuje vlasnik zemljišta u javnoj svojini.

Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na lica čiji je položaj uređen zakonom kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

Upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog člana, vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica.

Član 104

Ako je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata, u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata koji se nalaze na toj parceli.

Ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasništvu različitih lica ili je objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, organ iz stava 1. ovog člana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli.

Po zahtevu lica koje stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, organ iz stava 1. ovog člana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli.

Ako u evidenciji nepokretnosti i pravima na njima na katastarskoj parceli nije upisan postojeći objekat, zahtev za upis prava svojine na građevinskom zemljištu – katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagrađen može se podneti tek nakon upisa tog novog objekta u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima ili na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom se takav upis nalaže.

9. Zemljište za redovnu upotrebu objekta

Član 105

Vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog zakona.

Kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije, odnosno ozakonjenja objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (“Službeni glasnik RS”, broj 25/13), vlasnik tog objekta ima obavezu utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa članom 70. ovog zakona.

Upis prava svojine na građevinskom zemljištu iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se na osnovu rešenja iz člana 70. ovog zakona. Organ nadležan za imovinsko-pravne poslove, po pravnosnažnosti, dostavlja to rešenje po službenoj dužnosti organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Zahtev za upis prava svojine iz stava 1. ovog člana podnosi se organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Lice čiji je položaj uređen zakonom kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, a koje je vlasnik objekta ili dela objekta na građevinskom zemljištu na kome nije upisan kao nosilac prava korišćenja, stiče pravo svojine na tom zemljištu u skladu sa zakonom kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta može, ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, taj preostali deo zemljišta otuđiti vlasniku objekta po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta, ako se od preostalog zemljišta može formirati posebna građevinska parcela, raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, organ nadležan za imovinsko pravne poslove jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište, jednim rešenjem utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu i pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom.

Po pravnosnažnosti rešenja iz stava 9. ovog člana, vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stiče pravo na upis svojine na građevinskom zemljištu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

10. Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti

Član 106

Po okončanom postupku pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom, katastarska parcela izgrađenog građevinskog zemljišta zajedno sa objektima sagrađenim na njoj postaje jedinstveni predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva postojeća prava i tereti koji su postojali na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava svojine prenose i na tu katastarsku parcelu, odnosno deo katastarske parcele vlasnika tog posebnog dela, osim ako je na tom zemljištu ustanovljen dugoročni zakup u skladu sa ovim zakonom.

U slučaju kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1. ovog člana uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije, tako da se za svaki objekat posle parcelacije formira posebna katastarska parcela.

U slučaju kada je na jednoj parceli upisano više sukorisnika, odnosno suvlasnika, a samo jedan od njih je vlasnik objekta izgrađenog na toj parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1. ovog člana uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije za katastarsku parcelu na kojoj je sagrađen objekat, dok se ostale parcele formiraju kao katastarske parcele neizgrađenog građevinskog zemljišta.

Parcelacija iz st. 2. i 3. ovog člana sprovodi se na osnovu saglasnosti vlasnika postojećih objekata ili zemljišta.

U slučaju da saglasnost iz stava 4. ovog člana ne bude postignuta, zainteresovano lice može pokrenuti postupak za razvrgnuće suvlasničke zajednice kod nadležnog suda. Na osnovu pravnosnažne sudske odluke, sprovodi se parcelacija iz st. 2. i 3. ovog člana pred organom nadležnim za poslove državnog premera i katastra.

Prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku, ne moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj površini građevinske parcele, o pristupu javnoj saobraćajnoj površini, visini i udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu.

Odredbe ovog člana koje se odnose na razvrgnuće suvlasničke zajednice primenjuju se i na lica čiji je položaj uređen zakonom kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, u cilju razvrgnuća sukorisničke zajednice i formiranja novih katastarskih parcela u skladu sa ovim zakonom. Na novoformiranim katastarskim parcelama upisuje se pravo korišćenja.

Član 106a

(Brisan)

11. Urbana komasacija

Član 107

Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak kojim se postojeće katastarske parcele na području za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije (u daljem tekstu: komasaciono područje) pretvaraju u građevinske parcele, u skladu sa važećim planskim dokumentom, a na osnovu potvrđenog projekta urbane komasacije, u cilju racionalnog korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, uz istovremeno rešavanje imovinsko pravnih odnosa koji nastanu u ovom postupku.

Komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

Komasacija se sprovodi ako na određenom području postoje katastarske parcele koje zbog površine, oblika, položaja ili nemogućnosti pristupa javnoj površini ne ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu ili ako postoje druge otežavajuće okolnosti za efikasno i ekonomično sprovođenje planskih dokumenata i racionalnog korišćenja građevinskog zemljišta. Postupak komasacije sprovodi se uz poštovanje načela nepovredivosti stvarnih prava vlasnika katastarskih parcela, načela jednake vrednosti i načela dodele novih katastarskih parcela uz ispunjenje javnog interesa.

Predmet komasacije su sve katastarske parcele na komasacionom području koje čine komasacionu masu, osim katastarskih parcela:

1) na kojima su izgrađeni objekti i formirane su katastarske parcele u skladu sa važećim planskim dokumentom;

2) neizgrađenog građevinskog zemljišta koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu u skladu sa važećim planskim dokumentom uz zahtev za izuzimanje iz komasacione mase svih nosioca stvarnih prava na katastarskoj parceli;

3) javne namene koje su uređene ili izgrađene u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Komasaciona masa je građevinsko zemljište unutar komasacionog područja, koju čine izdvojene površine predviđene za izgradnju površina ili objekata javne namene koje se dodeljuju u vlasništvo nosiocima prava javne svojine u skladu sa zakonom i izdvojene površine za preraspodelu koje se dodeljuju ostalim nosiocima stvarnih prava.

Izdvojene površine za javne namene iz stava 5. ovog člana utvrđuju se pre formiranja građevinskih parcela za preraspodelu ostalim nosiocima stvarnih prava.

U postupku komasacije, na novoformirane katastarske parcele prenosi se pravo vlasništva, kao i tereti ako su bili upisani na katastarskoj parceli koja je uneta u komasacionu masu.

Stranke u postupku komasacije su vlasnici i nosioci drugih stvarnih prava na građevinskom zemljištu koje je predmet komasacije, lica koja imaju pravni osnov za upis prava svojine na nepokretnosti, ali to pravo nije upisano u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima do dana stupanja na snagu odluke o komasaciji, kao i jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije. U cilju zaštite i ostvarenja interesa Republike Srbije ili autonomne pokrajine, lica sa pravnim interesom u postupku komasacije, u smislu odredaba ovog zakona, su i ovlašćeni predstavnici Republike Srbije ili autonomne pokrajine.

Postupak komasacije sprovodi komisija za urbanu komasaciju (u daljem tekstu: komisija), koju obrazuje skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije. Postupak komasacije sprovodi i komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma, u slučaju kada komasaciono područje obuhvata građevinsko zemljište koje se nalazi na teritoriji dve ili više jedinica lokalnih samouprava.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove urbanizma, obrazuje republičku komisiju za urbanu komasaciju.

Član 108

Pre donošenja odluke o komasaciji, komisija, po zahtevu vlasnika, odnosno drugih nosilaca stvarnih prava na katastarskim parcelama čija površina predstavlja najmanje 51% površine područja za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije utvrđuje osnovanost zahteva, u roku od deset dana od dana podnošenja zahteva. Ministarstvo nadležno za poslove urbanizma ili skupština jedinice lokalne samouprave mogu pokrenuti postupak urbane komasacije za potrebe izgradnje objekata javne namene u javnoj svojini, u kom slučaju komisija predlaže ministarstvu nadležnom za poslove urbanizma, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave, donošenje odluke o komasaciji.

Ako komisija utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana, u daljem postupku pristupa utvrđivanju granica komasacionog područja i određuje stranke u postupku. Komisija za komasaciju o utvrđenim činjenicama sačinjava izveštaj, koji je javno dostupan svim zainteresovanim licima i koji se sa utvrđenom granicom objavljuje i na digitalnoj platformi Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.

Po utvrđivanju ispunjenosti uslova za komasaciju, komisija za komasaciju predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave donošenje odluke o komasaciji. Po donošenju odluka se objavljuje u javnom glasilu jedinice lokalne samouprave i najmanje jednom lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici Srbiji kao i na digitalnoj platformi Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka i osnov je za upis zabeležbe o sprovođenju komasacije u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Nakon upisa zabeležbe, promene na komasacionom području su moguće samo uz saglasnost i odluku komisije. Zabrana promena bez saglasnosti komisije traje do završetka procesa komasacije, odnosno do momenta brisanja zabeležbe u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Posle donošenja odluke nadležnog organa o komasaciji, na predlog komisije organ nadležan za poslove urbanizma, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu odluke o komasaciji, objavljuje javni poziv za prijavljivanje i utvrđivanje potrebnih podataka za sprovođenje komasacije u “Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno javnom glasilu jedinice lokalne samouprave i najmanje jednom lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici Srbiji, kao i na digitalnoj platformi Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.

Odluka o komasaciji je osnov za upis zabeležbe o sprovođenju komasacije u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Posle upisa zabeležbe, promene na komasacionom području moguće su samo uz saglasnost i odluku komisije. Zabrana promena bez saglasnosti komisije traje do završetka procesa komasacije, odnosno do momenta brisanja zabeležbe u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Rok za prijavu iz stava 4. ovog člana je 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva, u kom roku je komisija dužna da sprovede javno izlaganje i bliže upozna zainteresovana lica sa načelima komasacije i principima preraspodele građevinskog zemljišta, o čemu sačinjava izveštaj. Po okončanju javnog izlaganja, komisija za komasaciju pristupa izradi projekta komasacije.

Projekat komasacije izrađuje se u skladu sa pravilima parcelacije i preparcelacije sadržanim u važećem planskom dokumentu i pravilima komasacije, sa jasno prikazanim postojećim i novoplaniranim stanjem, sa svim faktičkim, prostornim i pravnim promenama koje će nastupiti na komasacionom području. Po izradi, komisija za komasaciju organizuje javni uvid u projekat komasacije u trajanju od 30 dana.

Stranke u postupku komasacije imaju pravo prigovora na predložena rešenja iz projekta komasacije u roku od 30 dana od dana isteka roka za javni uvid.

Komisija odlučuje o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora, a izveštaj koji sadrži podatke o javnom uvidu, sa svim primedbama i prigovorima, sa odlukama o prigovorima, dostavlja se obrađivaču projekta komasacije koji je dužan da u roku od osam dana izmeni i dopuni projekat komasacije, u skladu sa donetim odlukama komisije. Projekat komasacije dostavlja se komisiji, organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma i Republičkom geodetskom zavodu na potvrđivanje.

Projekat komasacije se, po potvrđivanju od strane organa iz stava 9. ovog člana, objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno službenom glasilu jedinice lokalne samouprave i na digitalnoj platformi Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.

Po stupanju na pravnu snagu, projekat komasacije se dostavlja organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko pravne poslove, koji po sprovedenom postupku donosi rešenje o komasaciji.

Na rešenje o urbanoj komasaciji može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove urbanizma u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Pravnosnažno rešenje o komasaciji, sa dokazom o isplaćenim naknadama u postupku komasacije je osnov za upis novoformirane katastarske parcele u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Član 108a

Preraspodela građevinskih parcela vrši se tako što se, uvek kada je to moguće, vlasniku dodeljuje građevinsko zemljište sa položajem koji je isti ili sličan zemljištu koje je uneto u komasacionu masu, na osnovu merila površine ili na osnovu merila vrednosti.

Na osnovu merila površine zemljišta, svakom vlasniku pripada građevinsko zemljište u površini parcele koja je uneta u komasacionu masu, umanjeno za udeo u površini koja će biti korišćena za javne namene i koju je utvrdila komisija za komasaciju.

Na osnovu merila vrednosti zemljišta, svakom vlasniku pripada jedna ili više građevinskih parcela, čija tržišna vrednost nakon sprovedene komasacije (postkomasaciona vrednost) odgovara najmanje vrednosti građevinskog zemljišta unetog u komasacionu masu (pretkomasaciona vrednost).

U slučaju da nastane razlika u površini između dodeljene i unete površine, a nakon odbitka dela površina za javne namene (po kriterijumu unete površine i unete vrednosti zemljišta) ta razlika se nadoknađuje u novcu.

Novčane naknade utvrđuje komisija za komasaciju.

Troškove pripreme postupka komasacije (izrada projekta komasacije, geodetski radovi i dr.) padaju na teret jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.

U slučajevima kada je postupak urbane komasacije pokrenulo ministarstvo nadležno za urbanizam ili organ autonomne pokrajine nadležan za urbanizam, troškovi postupka komasacije finansiraju se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta autonomne pokrajine.

Po okončanju postupka komasacije, komisija za komasaciju posebnim rešenjem utvrđuje visinu učešća svih stranaka u stvarnim troškovima.

Troškove komasacije snose učesnici komasacije, ako je postupak pokrenut na njihovu inicijativu (najmanje 51% površine). Postupak sprovodi lokalna samouprava o trošku vlasnika zemljišta. Komisija je u obavezi da pre donošenja odluke o komasaciji, svakom učesniku dostavi predračun troškova koje će snositi do okončanja postupka. Obračun stvarnih troškova sačinjava se prilikom izrade pojedinačnih rešenja o komasaciji, a stvarni troškovi mogu premašiti predračun troškova za najviše 20%.

Član 108b

Danom pravnosnažnosti rešenja o komasaciji:

1) sva stvarna prava i tereti koji su postojali na katastarskim parcelama unetim u komasacionu masu prenose se na novoformiranu katastarsku parcelu koja preraspodelom pripadne novom imaocu prava svojine;

2) dospevaju sva plaćanja iz komasacione mase i u komasacionu masu, osim ako rešenjem o komasaciji nije drugačije određeno;

3) po stavljanju zabeležbe o komasaciji, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra može vršiti izmene u registru nepokretnosti isključivo na zahtev komisije, na teritoriji koja je obuhvaćena komasacijom.

Član 108v

Sva dokumenta doneta u postupku urbane komasacije od strane nadležnih organa, učesnika u postupku i imaoca javnih ovlašćenja, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, a razmena i komunikacija se obavlja elektronski.

Čl. 109-109v

(Brisano)

V IZGRADNJA OBJEKATA

Član 110

Građenje objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom.

1. Sadržina i vrste tehničke dokumentacije

1.1. Prethodni radovi

Član 111

Pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. ovog zakona, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta obavljaju se prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.

Za građenje objekata iz člana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati lokacijski uslovi, ne izrađuje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

Član 112

Prethodni radovi, u zavisnosti od klase i karakteristika objekta, obuhvataju: istraživanja i izradu analiza i projekata i drugih stručnih materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrađuju inženjerskogeološki, geotehnički, geodetski, hidrološki, meteorološki, urbanistički, tehnički, tehnološki, ekonomski, energetski, seizmički, vodoprivredni i saobraćajni uslovi; uslove zaštite od požara i zaštite životne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korišćenje određenog objekta.

1.2. Prethodna studija opravdanosti

Član 113

Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za varijantna rešenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti.

Prethodna studija opravdanosti sadrži generalni projekat iz člana 117. ovog zakona.

1.3. Studija opravdanosti

Član 114

Studijom opravdanosti određuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za projekte u čijem finansiranju učestvuju korisnici javnih sredstava, bez obzira na to da li je investitor korisnik javnih sredstava.

Studija opravdanosti sadrži idejni projekat iz člana 118. ovog zakona.

Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti

Član 115

Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti može obavljati privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja i inženjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra.

Član 116

Tehnička dokumentacija izrađuje se kao:

1) generalni projekat;

2) idejno rešenje;

3) idejni projekat;

4) projekat za građevinsku dozvolu;

5) projekat za izvođenje;

6) projekat izvedenog objekta.

1.4. Generalni projekat

Član 117

Generalni projekat sadrži naročito podatke o: makrolokaciji objekta; opštoj dispoziciji objekta; tehničko-tehnološkoj koncepciji objekta; načinu obezbeđenja infrastrukture; mogućim varijantama prostornih i tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na životnu sredinu; inženjerskogeološkim-geotehničkim karakteristikama terena sa aspekta utvrđivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; istražnim radovima za izradu idejnog projekta; zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti rešenja.

1.4a Idejno rešenje

Član 117a

Idejno rešenje predstavlja prikaz planirane koncepcije objekta koje se izrađuje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, a može biti i deo urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Idejnim rešenjem obavezno se prikazuju samo podaci neophodni za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno podaci neophodni za utvrđivanje usklađenosti sa planskim dokumentom, bez razrade tehničkih rešenja.

1.5. Idejni projekat

Član 118

Idejni projekat se izrađuje za potrebe izgradnje objekata i izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona.

Idejni projekat se izrađuje i za potrebe izgradnje objekata i izvođenja radova za objekte iz člana 133. ovog zakona, u kom slučaju podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije.

Idejni projekat iz stava 1. ovog člana, koji se izrađuje za potrebe izvođenja radova iz člana 2. tačka 32a) ovog zakona podleže tehničkoj kontroli, u skladu sa odredbama ovog zakona, osim u slučaju rekonstrukcije elektrodistributivne i elektronske komunikacione mreže.

Idejni projekat se izrađuje u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

1.6 Projekat za građevinsku dozvolu

Član 118a

Projekat za građevinsku dozvolu se izrađuje za potrebe pribavljanja rešenja o građevinskoj dozvoli u skladu sa podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Projektom za građevinsku dozvolu se vrši razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu koga su izdati lokacijski uslovi, a moguća su i njegova odstupanja od tog idejnog rešenja u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Projekat iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta, odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke.

Za objekte za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara propisana obaveza izrade Glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, uz projekat za građevinsku dozvolu obavezno se prilaže i Elaborat o zaštiti od požara.

Elaborat o zaštiti od požara izrađuje lice sa odgovarajućom licencom izdatom u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

Čl. 119-122

(Brisano)

1.7. Projekat za izvođenje

Član 123

Projekat za izvođenje izrađuje se za potrebe građenja objekata i izvođenja radova, ako je to propisano podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Projekat za izvođenje je skup međusobno usaglašenih projekata kojim se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja objekta.

Projekat iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta i izjave odgovornih projektanata kojima se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, građevinskom dozvolom, projektom za građevinsku dozvolu, propisima i pravilima struke.

Projekat za izvođenje se može izrađivati i u fazama, u kom slučaju se radovi izvode samo za onu fazu za koju je projekat za izvođenje potvrđen u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Saglasnost iz stava 5. ovog člana pribavlja se u postupku objedinjene procedure, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno u roku od 30 dana u slučaju da se pribavlja za objekte iz člana 133. ovog zakona.

1.8. Projekat izvedenog objekta

Član 124

Projekat izvedenog objekta izrađuje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta.

Projekat izvedenog objekta izrađuje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja građevinska dozvola.

Projekat izvedenog objekta je projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta.

Projekat izvedenog objekta ne podleže tehničkoj kontroli, osim kada se izrađuje za potrebe legalizacije objekata.

U slučaju da u toku građenja objekta nije odstupljeno od projekta za izvođenje, investitor, lice koje vrši stručni nadzor i izvođač radova potvrđuju i overavaju na projektu za izvođenje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Član 125

(Brisano)

2. Izrada tehničke dokumentacije

Član 126

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, odnosno izvođenje radova može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovom da je to lice upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i da ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta, koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Stručne rezultate, u smislu stava 1. ovog člana, ima lice koje je izradilo ili učestvovalo u izradi, odnosno u vršenju tehničke kontrole tehničke dokumentacije po kojoj su izgrađeni objekti te vrste i namene.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje uslove koje treba da ispune lica iz stava 1. ovog člana i obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti tih uslova.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva donosi rešenje o ispunjenosti uslova na predlog komisije iz stava 3. ovog člana.

Rešenje iz stava 4. ovog člana konačno je danom dostavljanja rešenja.

Rešenje iz stava 5. ovog člana donosi se sa rokom važenja dve godine.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva doneće rešenje kojim ukida rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije (licence), ako se utvrdi da privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana, kao i kada se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netačnih ili neistinitih podataka.

Troškove utvrđivanja ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije iz stava 1. ovog člana snosi podnosilac zahteva.

Visina troškova za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije iz stava 8. ovog člana, sastavni je deo rešenja iz stava 3. ovog člana.

Tehničku dokumentaciju može da izrađuje i lice koje je strani državljanin pod uslovima reciprociteta i drugim uslovima propisanim ovim zakonom.

Lice iz stava 10. ovog člana može da izrađuje tehničku dokumentaciju ako je na međunarodnom konkursu stekao pravo na izvođenje konkursnog rada i ako je član strukovne komore države čiji je državljanin.

Ispunjenost uslova iz st. 10. i 11. ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Član 126a

Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji ispunjava uslove iz člana 126. stav 2. i člana 150. stav 2. ovog zakona, obavezno je da u pisanoj formi bez odlaganja obavesti ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva o svakoj promeni uslova utvrđenih rešenjem ministra i u roku od 30 dana podnese zahtev za donošenje novog rešenja i dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za upis u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata.

Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, po službenoj dužnosti ili na inicijativu inspekcijskih i drugih državnih organa, pravnih i fizičkih lica, vrši kontrolu ispunjenosti uslova utvrđenih u postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije (u daljem tekstu: licenca).

Ukoliko ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva utvrdi da uslovi iz stava 2. ovog člana nisu ispunjeni, rešenjem će staviti van snage licencu izdatu privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetniku u roku od 30 dana od dana utvrđivanja nepravilnosti.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, tom licu ne može se izdati nova licenca u narednih šest meseci od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je licenca stavljena van snage.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno danom dostavljanja privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetniku na koja se odnose i protiv rešenja ne može se uložiti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

Član 127

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara može da izrađuje tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru.

2.1. Odgovorni projektant

Član 128

Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB, najmanje tri godine odgovarajućeg stručnog iskustva na izradi tehničke dokumentacije, odgovarajućom licencom u skladu sa ovim zakonom i koje je upisano u registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera.

Licencu za odgovornog projektanta može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inženjerske komore.

Stručnim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog člana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.

Odgovorni projektant overava deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu, u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje izrada tehničke dokumentacije.

Član 128a

Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta.

Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.

3. Tehnička kontrola

Član 129

Projekat za građevinsku dozvolu podleže tehničkoj kontroli.

Tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik (ili više njih za posebne stručne oblasti), koja su upisana u odgovarajući registar privrednih subjekata i koja poseduju rešenje o ispunjenosti uslova za projektovanje za tu vrstu objekata, odnosno delova objekata, u skladu sa ovim zakonom, koje određuje investitor.

Tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor.

Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu obuhvata naročito proveru: usklađenosti sa svim uslovima i pravilima sadržanim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije; usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja građenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih građevinskih proizvoda; uticaja na životnu sredinu i susedne objekte.

Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije.

O izvršenoj tehničkoj kontroli sačinjava se izveštaj koji potpisuju odgovorni projektanti sa odgovarajućim licencama koji su obavili tehničku kontrolu pojedinačnih delova projekta, a konačni izveštaj potpisuje zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik iz stava 2. ovog člana.

Troškove tehničke kontrole snosi investitor.

Projekat za građevinsku dozvolu izrađen po propisima drugih zemalja podleže tehničkoj kontroli kojom se proverava usklađenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta.

Projekat za građevinsku dozvolu iz stava 8. ovog člana mora biti preveden na srpski jezik.

Idejni projekat za rekonstrukciju linijskih infrastrukturnih objekata iz člana 118. stav 2. ovog zakona podleže tehničkoj kontroli pod istim uslovima, kao projekat za građevinsku dozvolu.

Član 129a

Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu.

Bliže uslove obaveznog osiguranja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.

4. Čuvanje tehničke dokumentacije

Član 130

Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, dužan je da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta.

Investitor je dužan da trajno čuva jedan originalni ili na propisan način kompletiran primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku građenja i svim detaljima za izvođenje radova.

5. Revizija projekata

Član 131

Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. ovog zakona podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija).

Revizionu komisiju iz stava 1. ovog člana za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.

Član 132

Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine; seizmoloških, geotehničkih, saobraćajnih i drugih uslova; obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata; tehničko-tehnoloških karakteristika objekta; tehničko-tehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta; savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta.

Reviziona komisija sačinjava izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi projekta za građevinsku dozvolu.

Rok za dostavljanje izveštaja iz stava 2. ovog člana ne može biti duži od 30 dana, od dana podnošenja urednog zahteva.

Ukoliko reviziona komisija ne dostavi izveštaj iz stava 2. ovog člana u propisanom roku, smatraće se da komisija nema primedbe.

Troškove revizije projekta snosi investitor.

Visinu troškova iz stava 4. ovog člana utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.

VI GRAĐEVINSKA DOZVOLA

1. Nadležnost za izdavanje građevinske dozvole

Član 133

Građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to:

1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehničko osmatranje;

2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji služe za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa, ozračivanja, uskladištenje radioaktivnih sirovina i otpadnih materija za naučno-istraživačke svrhe;

3) objekata za preradu nafte i gasa koji se grade van eksploatacionih polja po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za eksploataciju mineralnih sirovina, proizvodnju biogoriva i biotečnosti u postrojenjima kapaciteta preko 100 t godišnje, naftovoda i produktovoda, gasovoda nazivnog radnog nadpritiska preko 16 bara, bunkera stacionarnih i bunkera plutajućih stanica za snabdevanje brodova i tehničkih plovnih objekata tečnim gorivom kapaciteta preko 500 m2, skladišta nafte, tečnog naftnog gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 t koji se grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se uređuje rudarstvo i geološka istraživanja i magistralnih toplovoda;

4) objekata bazne i prerađivačke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu kože i krzna, objekata za preradu kaučuka, objekata za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetaličnih mineralnih sirovina koji se grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se uređuje rudarstvo i geološka istraživanja, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena;

4a) seveso postrojenja i seveso kompleksa;

5) stadiona za 20 000 i više gledalaca, objekata konstruktivnog raspona preko 50 m, objekata preko 50 m visine, silosa kapaciteta preko 20 000 m3 zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, objekata za službene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava stranih država, odnosno kancelarija međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, kao i stambenih kompleksa višeporodičnog stanovanja kada je investitor Republika Srbija;

6) termoelektrana snage 10 MW i više, termoelektrana-toplana električne snage 10 MW i više i drugih objekata za proizvodnju električne energije snage 10 MW i više, kao i elektroenergetskih vodova i transformatorskih stanica napona 110 i više kV;

7) međuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja za pripremu vode za piće kapaciteta preko 200l/s i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s;

8) regulacionih radova za zaštitu od velikih voda gradskih područja i ruralnih površina većih od 300 ha;

9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, kao i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), u skladu sa zakonom;

9a) objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom;

10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima, kapaciteta više od 70 t dnevno;

11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termičkim i/ili fizičkim, fizičko-hemijskim, hemijskim postupcima, kao i centralna skladišta i/ili deponije za odlaganje opasnog otpada;

12) aerodroma za javni vazdušni saobraćaj;

13) putničkih pristaništa, luka, pristana i marina;

14) državnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraćajnih priključaka na ove puteve i graničnih prelaza;

15) javne železničke infrastrukture sa priključcima i metroa;

16) objekata elektronskih komunikacija, odnosno mreža, sistema ili sredstava koji su međunarodnog i magistralnog značaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave;

17) hidrograđevinskih objekata na plovnim putevima;

18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu hidroenergetskog sistema;

19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za područje nastanjeno sa preko 200.000 stanovnika;

20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 MW i više;

21) objekata koji su namenjeni za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u smislu zakona kojim se uređuje oblast proizvodnje naoružanja i vojne opreme, kao i objekata za proizvodnju i skladištenje eksplozivnih materija;

22) objekata zdravstvene zaštite smeštajnih kapaciteta preko 500 ležaja;

23) objekata koji se grade na teritoriji dve ili više jedinica lokalnih samouprava.

24) (brisana)

2. Poveravanje izdavanja građevinske dozvole

Član 134

Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

3. Izdavanje građevinske dozvole

Član 135

Građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu i izvod iz projekta za građevinsku dozvolu izrađene u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze o uplati odgovarajućih taksi i naknada i druge dokaze propisane propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.

Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Za izgradnju podzemnih infrastrukturnih objekata koji se grade u okviru planiranih saobraćajnih ili infrastrukturnih koridora, metodom podbušivanja, kao prva faza realizacije, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu niti dokaz o uklanjanju objekata u smislu ovog zakona, već se navedeni dokazi dostavljaju u drugoj fazi realizacije izgradnje.

Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra se i pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji, zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom, zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani članom 69. ovog zakona.

Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, građevinska dozvola može se izdati za više katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole, a na osnovu projekta preparcelacije, izvrši spajanje tih katastarskih parcela.

Za izgradnju komunalne infrastrukture, kao i rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju javnih saobraćajnih i drugih javnih površina u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu.

Za izgradnju trafostanice unutar objekta, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra se i saglasnost investitora, odnosno vlasnika objekta. Po izgradnji objekta, deo zgrade u kome je izgrađena trafostanica, postaje samostalni deo zgrade u skladu sa propisima kojima je uređena materija održavanja zgrada.

Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Za izgradnju ili izvođenje radova na izgradnji objekata za službene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava stranih država, odnosno kancelarija međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, investitor nema obavezu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako postoji reciprocitet sa tom stranom državom, o čemu potvrdu izdaje ministarstvo nadležno za spoljne poslove.

Za izgradnju energetskih objekata, pre izdavanja građevinske dozvole, investitor pribavlja energetsku dozvolu, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je zahtevom za izdavanje građevinske dozvole predviđeno priključenje objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu, koja u trenutku izdavanja lokacijskih uslova nije izvedena, što je utvrđeno lokacijskim uslovima, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole se podnosi ugovor između investitora i odgovarajućeg imaoca javnih ovlašćenja kojim se utvrđuju obaveze ugovornih ctrana da, najkasnije do isteka roka za završetak radova na objektu za koji se traži građevinska dozvola, izgrade infrastrukturu potrebnu za priključenje tog objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture.

Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši proveru dostavljene dokumentacije u skladu sa članom 8đ ovog zakona.

Građevinska dozvola se izdaje na osnovu važećih lokacijskih uslova nezavisno od toga po čijem zahtevu su lokacijski uslovi izdati.

Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, izdaje na rizik investitora građevinsku dozvolu i za nepokretnost na kojoj je u evidenciji katastra nepokretnosti upisana zabeležba spora, odnosno upravnog spora.

Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno je pribaviti izveštaj revizione komisije.

Član 135a

Građevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priložen ugovor između investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer.

Finansijer odgovara za sve obaveze prema trećim licima, koje su posledica radnji koje preduzme u skladu sa ovlašćenjima koja su mu preneta ugovorom iz stava 1. ovog člana.

Zaključenjem ugovora iz stava 1. ovog člana i izdavanjem građevinske dozvole i na ime finansijera, smatra se da finansijer ima pravo pristupa zemljištu na kome se gradi predmetni objekat odnosno izvode radovi, kao i da to pravo može dalje preneti na izvođača radova u cilju izgradnje objekta odnosno izvođenja radova.

4. Sadržina građevinske dozvole

Član 136

Građevinska dozvola sadrži naročito podatke o:

1) investitoru, odnosno investitoru i finansijeru;

2) objektu čije se građenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, bruto razvijenoj građevinskoj površini i predračunskoj vrednosti objekta;

3) katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama, odnosno delovima katastarskih parcela na kojima se gradi objekat;

4) postojećem objektu koji se uklanja ili rekonstruiše radi građenja;

5) roku važenja građevinske dozvole;

6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.

Sastavni deo građevinske dozvole je i izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, sa specifikacijom svih posebnih delova objekta.

Građevinska dozvola se izdaje rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva. Sastavni deo rešenja su lokacijski uslovi, iznos doprinosa iz člana 97. stav 2. ovog zakona, izvod iz projekta i projekat za građevinsku dozvolu.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana, koje donosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor.

Član 137

Građevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu, odnosno za više katastarskih parcela ili delova katastarskih parcela za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata.

Pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana.

Pripremni radovi za objekte iz člana 133. ovog zakona, kao i za objekte bruto razvijene građevinske površine preko 800 m2, mogu se izvoditi i na osnovu posebne građevinske dozvole.

Za izgradnju privremenih javnih parkirališta u javnoj svojini izdaje se posebna građevinska dozvola.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole iz stava 4. ovog člana, prilažu se dokazi iz člana 145. ovog zakona, a na rok važenja, pravo na žalbu, mogućnost produžetka roka važenja rešenja i postupak uklanjanja privremenog javnog parkirališta primenjuju se odredbe člana 147. st. 5, 6, 7. i 8. ovog zakona.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole iz stava 3. ovog člana, prilažu se lokacijski uslovi, projekat pripremnih radova i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu.

Rešenje iz st. 3. i 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnošenja uredne dokumentacije.

Na rešenje iz st. 3. i 4. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je rešenje izdalo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba ali se može tužbom pokrenuti upravni spor.

Ako se pripremni radovi odnose na uklanjanje objekta na parceli, obaveza investitora je da nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, radi sprovođenja promene dostavi geodetski elaborat o rušenju. Rešenje iz stava 3. ovog člana posebno sadrži obavezu investitora da o uklanjanju objekta na parceli obavesti nadležnog inspektora, koji sačinjava zapisnik i dostavlja ga nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, radi sprovođenja promene u katastarskom operatu.

5. Dostavljanje rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 138

Nadležni organ dostavlja rešenje o građevinskoj dozvoli inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekata, a ako je rešenje izdalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, rešenje se dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi objekat, radi informisanja.

Rešenje o građevinskoj dozvoli dostavlja se imaocima javnih ovlašćenja nadležnim za utvrđivanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, radi informisanja.

Član 138a

Građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona.

Investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne započne sa građenjem objekta do pravnosnažnosti rešenja, investitor ima pravo na naknadu štete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tužba neosnovana.

6. Odlučivanje po žalbi

Član 139***

Po žalbi na rešenje o građevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, kao i na prvostepeno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave, rešava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Autonomnoj pokrajini poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja o građevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za građenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine, kao i na prvostepeno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave koji se izvode na teritoriji autonomne pokrajine.

Gradu Beogradu se poverava rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja o građevinskoj dozvoli donetoj za građenje objekta do 800 m2 bruto razvijene građevinske površine, kao i na prvostepeno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda.

7. Rok važenja građevinske dozvole

Član 140

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je prijava radova izvršena na osnovu člana 148. stav 5. ovog zakona, građevinska dozvola važi do prijave radova svih delova objekta.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz st. 1. i 2. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi dve godine posle roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako se u postupku pokrenutom u roku iz stava 3. ovog člana, utvrdi da je objekat završen u konstruktivnom smislu na osnovu zapisnika nadležnog građevinskog inspektora.

Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, a po pravnosnažnosti to rešenje dostavlja Poreskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Odredbe st. 3, 4, 5. i 6. ovog člana odnose se i na rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju za izgradnju koja su izdata u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana izgradnja objekata, pre 11. septembra 2009. godine. Rok za pribavljanje upotrebne dozvole za ove objekte je dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

8. Izmene rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora

Član 141

Ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 30 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.

Ako se objekat za koji je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.

Ako se objekat za koji je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli nalazi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a nosilac izdate građevinske dozvole je zakupac na tom zemljištu, uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev za upis prava zakupa na građevinskom zemljištu na ime novog vlasnika objekta u izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor sa vlasnikom građevinskog zemljišta u javnoj svojini o izmeni ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor zaključen sa skupštinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole rekonstrukcija postojećeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata građevinska dozvola o rekonstrukciji.

Kao dokaz iz stava 2. ovog člana može se podneti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kao i rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.

Zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora može se podneti do podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu.

Rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva i sadrži podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.

Rešenje iz stava 9. ovog člana dostavlja se ranijem i novom investitoru i građevinskoj inspekciji.

Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, tužbom se može pokrenuti upravni spor.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

9. Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli do podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim, urbanističko-planskim i drugim okolnostima, izmenama planskog dokumenta, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje objekta dođe do promene planskog dokumenta na osnovu koga je izdata građevinska dozvola, na zahtev investitora nadležni organ može izmeniti građevinsku dozvolu u skladu sa novim planskim dokumentom, uz zadržavanje stečenih prava iz građevinske dozvole koja se menja.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

U slučaju da izmene iz stava 2. ovog člana nisu u skladu sa izdatom energetskom dozvolom za posebnu vrstu objekata, odnosno da se menjaju podaci o lokaciji i instalisanoj snazi energetskog objekta, nadležni organ upućuje podnosioca zahteva da pribavi novu energetsku dozvolu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ upućuje podnosioca zahteva da u objedinjenoj proceduri pribavi nove lokacijske uslove, koji se odnose na predmetnu izmenu.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Ako prilikom izgradnje odnosno rekonstrukcije državnih puteva prvog i drugog reda i putnih objekata na tim državnim putevima, kao i javne železničke infrastrukture, dođe do aktiviranja klizišta ili druge elementarne nepogode ili tehničko-tehnološkog akcidenta koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi, odvijanje saobraćaja, imovinu većeg obima ili životnu sredinu, investitor može preduzeti sve neophodne radove u cilju otklanjanja štetnih posledica nastalih tom elementarnom nepogodom, bez prethodno pribavljenog rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova za taj objekat, u skladu sa članom 143. Zakona o planiranju i izgradnji.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

10. Posebni slučajevi građenja, odnosno izvođenja radova bez pribavljene građevinske dozvole

Član 143

Građenju objekta, odnosno izvođenju pojedinih radova može se pristupiti i bez prethodno pribavljene građevinske dozvole, ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja štetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, u slučaju havarije na energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti.

U slučaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik objekta, odnosno sistema ima obavezu da odmah obavesti organ nadležan za poslove građevinske inspekcije o nastaloj havariji.

Objekat iz stava 1. ovog člana može ostati kao stalni, ako investitor pribavi građevinsku dozvolu, odnosno rešenje iz člana 145. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo građenje, odnosno izvođenje radova.

Ako investitor ne pribavi građevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog člana u propisanom roku, dužan je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, a koji ne može biti duži od 30 dana.

11. Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola

Član 144

Posebna vrsta objekata može se graditi, odnosno određeni radovi izvoditi i bez pribavljanja akta nadležnog organa, u skladu sa posebnim propisom iz člana 201. stav 7. tačka 13a) ovog zakona.

Član 145

Po zahtevu investitora za izgradnju pojedinih vrsta objekata, odnosno izvođenje određenih radova koji se bliže određuju propisom iz člana 201. stav 7. tačka 13a) ovog zakona, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenje o odobrenju za izvođenje radova.

Rešenje o odobrenju za izvođenja radova izdaje se investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio potrebnu tehničku dokumentaciju, dokaze o uplati odgovarajućih taksi i naknada i druge dokaze u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.

Po zahtevima za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova na objektima, odnosno površinama iz člana 2. tač. 24), 24a), 24v i 24g) ovog zakona, javne česme i fontane, kao i za investiciono održavanje i adaptaciju objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, kao i za izvođenje radova na investicionom održavanju i adaptaciji u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, rešava nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Nadležni organ odbiće rešenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje građevinske dozvole, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Nadležni organ donosi rešenje po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Na rešenje iz st. 3, 4. i 5. ovog člana može se izjaviti žalba nadležnom organu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, na zahtev investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.

Pravnosnažno rešenje iz stava 5. ovog člana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 3. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Član 146

Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.

Ukoliko se objekat iz stava 2. ovog člana nalazi u zaštićenom prirodnom ili kulturnom dobru, pre donošenja programa iz stava 2. ovog člana, pribavlja se saglasnost upravljača tog javnog dobra i ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.

Izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeležja na površinama javne namene obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture. Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina javne namene.

12. Privremena građevinska dozvola

Član 147

Privremena građevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, privremene naplatne stanice sa pratećim objektima, separacije agregata, fabrike betona, samostojećih, ankerisanih meteoroloških anemometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraćajnice i priključci, gradilišni kamp, priključci na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata, kao i za izvođenje istražnih radova na lokaciji, u cilju utvrđivanja uslova za izradu projekta za izvođenje i za izmeštanje postojećih instalacija kao i oglednog stana unutar stambenog kompleksa u izgradnji.

Na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju se odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona.

Privremena građevinska dozvola, osim izgradnje objekata iz stava 1. ovog člana, može se izdati i za izvođenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi dovođenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog procesa. Po završetku radova na investicionom održavanju, adaptaciji, rekonstrukciji ili sanaciji, investitor je u obavezi da organu nadležnom za poslove legalizacije dostavi tehnički opis i popis radova na investicionom održavanju, idejni projekat, odnosno projekat za izvođenje, zavisno od radova koji se izvode.

Za radove iz stava 3. ovog člana privremena građevinska dozvola se može izdati ako je investitor upisan kao vlasnik na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat sagrađen.

Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena građevinska dozvola se donosi za tačno određeni period u kome se objekat može koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji ne može biti duži od tri godine od dana donošenja privremene građevinske dozvole.

U slučaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u određenom roku, organ koji je doneo privremenu građevinsku dozvolu, po službenoj dužnosti dostavlja zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje.

Žalba na rešenje građevinskog inspektora ne zadržava izvršenje rešenja.

Na zahtev investitora, rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli može se jednom produžiti za još tri godine. Istekom naknadnog roka, primenjuju se odredbe ovog člana o uklanjanju privremenog objekta.

VII GRAĐENJE

1. Prijava radova

Član 148

Investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, kao i drugi dokazi određeni propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.

Odmah po prijemu uredne prijave, organ koji je izdao građevinsku dozvolu, po službenoj dužnosti, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli, potvrdu o prijavi radova i izvod iz projekta sa grafičkim prilozima i specifikacijom posebnih delova, u cilju upisa predbeležbe objekta u izgradnji.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog člana, kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom.

U slučaju da je građevinska dozvola izdata na osnovu izjave investitora iz člana 69. stav 9. ovog zakona, prijava radova se može podneti samo za deo objekta za koji je investitor dostavio dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u skladu sa ovim zakonom.

Kada je građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona izdato za više katastarskih parcela, odnosno za delove katastarskih parcela, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, u skladu sa ovim zakonom, za katastarske parcele obuhvaćene projektom preparcelacije, koji je sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole pribavi potvrdu projekta preparcelacije, odnosno parcelacije i izvrši provođenje tog projekta preparcelacije odnosno parcelacije.

U prijavi iz stava 1. ovog člana investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave iz stava 1. ovog člana.

2. Priprema za građenje

Član 149

Pre početka građenja investitor obezbeđuje: obeležavanje građevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i građevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova; obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom, koja sadrži: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj građevinske dozvole, izvođaču radova, početku građenja i roku završetka izgradnje.

3. Izvođač radova

Član 150

Građenje objekta, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik (u daljem tekstu: izvođač radova), koji je upisan u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koji poseduje rešenje o ispunjenosti uslova za izvođenje radova na toj vrsti objekata, u skladu sa ovim zakonom i koji ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate. Ako izvođač radova za određene radove angažuje drugo privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili drugog preduzetnika (u daljem tekstu: podizvođač), podizvođač mora da ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, za izvođenje te vrste radova za koje je angažovan.

Odgovarajuće stručne rezultate, u smislu stava 1. ovog člana, ima privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je izgradilo ili učestvovalo u građenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova.

Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana rešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog stručne komisije koju obrazuje.

Rešenje iz stava 3. ovog člana donosi se sa rokom važenja dve godine.

Troškove utvrđivanja ispunjenosti uslova iz stava 3. ovog člana, snosi podnosilac zahteva za utvrđivanje uslova.

Visinu troškova iz stava 5. ovog člana utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.

4. Odgovorni izvođač radova

Član 151

Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova.

Odgovorni izvođač može biti lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB, najmanje tri godine odgovarajućeg stručnog iskustva na građenju objekata ili izvođenja radova, odgovarajućom licencom u skladu sa ovim zakonom i koje je upisano u registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera.

Odgovorni izvođač može biti i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 180 ESPB, najmanje pet godina odgovarajućeg stručnog iskustva na građenju objekata ili izvođenja radova, odgovarajućom licencom u skladu sa ovim zakonom i koje je upisano u registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti po+p+4+pk čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena.

5. Obaveze izvođača radova i odgovornog izvođača radova

Član 152

Izvođač radova je dužan da:

1) pre početka radova potpiše projekat za izvođenje;

2) rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu;

3) odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Izvođač uz izjavu o završetku izgradnje temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja, a uz izjavu o završetku izgradnje objekta u konstruktivnom smislu geodetski snimak objekta, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izgradnje temelja, odnosno objekta u konstruktivnom smislu nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od deset dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ.

Kontrolu da li su temelji izgrađeni u skladu sa građevinskom dozvolom vrši građevinski inspektor tokom redovne inspekcijske kontrole koju sprovodi izlaskom na gradilište. Ako nadležni organ prilikom prijema prijave završetka temelja, odnosno objekta u konstruktivnom smislu primeti da postoji odstupanje geodetskog snimka u odnosu na građevinsku dozvolu, bez odlaganja obaveštava građevinskog inspektora radi preduzimanja mera iz svoje nadležnosti.

Izvođač radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole, pojava arheoloških nalazišta, aktiviranje klizišta, pojava podzemnih voda i sl.).

Odgovorni izvođač radova dužan je da:

1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno projektu za izvođenje, u skladu sa propisima, standardima, uključujući standarde pristupačnosti tehničkim normativima i standardima kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;

2) organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja, zaštitu okoline za vreme trajanja građenja;

3) obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica);

3a) obezbeđuje izvođenje radova na način da budu ispunjeni osnovni zahtevi za objekat, zahtevi koji su propisani u pogledu energetskih svojstava objekta i drugi zahtevi i uslovi za objekat;

3b) obezbeđuje dokaze o performansama ugrađenih građevinskih proizvoda u odnosu na njihove bitne karakteristike, dokaze o usaglašenosti ugrađene opreme i/ili postrojenja saglasno posebnom propisu, isprave o usaglašenosti određenih delova objekta sa osnovnim zahtevima za objekat, kao i dokaze o kvalitetu (rezultati ispitivanja, zapisi o sprovedenim postupcima kontrole kvaliteta i dr.), čija je obaveza prikupljanja tokom izvođenja građevinskih i drugih radova za sve izvedene delove objekta i radove koji se izvode, utvrđena ovim zakonom, posebnim propisom ili tehničkom dokumentacijom;

3v) upravlja građevinskim otpadom nastalim tokom građenja na gradilištu saglasno propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom;

3g) koristi i/ili skladišti građevinski otpad nastao tokom građenja na gradilištu saglasno propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom;

4) obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i opreme;

5) vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije;

6) obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja;

7) obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova;

8) na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

6. Stručni nadzor

Član 153

Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu građevinskih proizvoda, opreme i postrojenja koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

Stručni nadzor za izgradnju objekata može da vrši lice koje ispunjava uslove iz stava 3. ovog člana i koje je zaposleno u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili kod preduzetnika koji poseduje rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije ili izvođenje radova na toj vrsti objekata, u skladu sa ovim zakonom.

U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Član 153a

Ministar nadležan za poslove građevinarstva propisaće na koje objekte se ne primenjuju odredbe ovog zakona o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova, obavezi određivanja stručnog nadzora i tehničkom pregledu objekta.

VIII UPOTREBNA DOZVOLA

1. Tehnički pregled objekta

Član 154

Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom.

Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Tehnički pregled može se vršiti za linijske infrastrukturne objekte koji se izvode fazno i shodno tome može se izdati upotrebna dozvola i kada pojedine faze ne predstavljaju tehničko-tehnološku celinu.

Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova.

Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno građevinskih proizvoda, opreme i postrojenja.

Izuzetno od stava 2. ovog člana kada se vrši tehnički pregled linijskog infrastrukturnog objekta svaka pojedinačna deonica, koja se ne smatra tehničko-tehnološkom celinom, kao takva se može samostalno koristiti.

1.1. Komisija za tehnički pregled objekta

Član 155

Tehnički pregled objekata vrši komisija, koju formira investitor, ili komisija koju formira privredno društvo, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar privrednih subjekata, u skladu sa ovim zakonom i propisom kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom.

Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.

Troškove tehničkog pregleda snosi investitor.

Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog člana, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda.

Lice iz stava 5. ovog člana nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Član 156

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.

U vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgrađen bez građevinske dozvole.

1.2. Probni rad

Član 157

Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, komisija za tehnički pregled, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda može da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi, i o tome bez odlaganja obavesti nadležni organ.

Probni rad može trajati najduže godinu dana. Obaveza je investitora da prati rezultate probnog rada.

Komisija za tehnički pregled, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i izveštaj o tome dostavlja investitoru.

2. Izdavanje upotrebne dozvole

Član 158

Objekat za koji je u skladu sa ovim zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može se koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.

Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno projekat za izvođenje i izjava stručnog nadzora, izvođača radova i investitora da nije odstupljeno od projekta za izvođenje, a za objekte iz člana 145. ovog zakona za koje nije propisana izrada projekta za izvođenje izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, specifikacija posebnih delova, rešenje o utvrđivanju kućnog broja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima, kao i drugi dokazi u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.

Nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat za koji u skladu sa zakonom nisu podnete izjave o završetku temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, do pribavljanja uredne dokumentacije.

Upotrebna dozvola se izdaje na zahtev investitora na koga glasi građevinska dozvola, odnosno na zahtev finansijera ili lica na koje je u katastru nepokretnosti izvršena predbeležba sticanja objekta u izgradnji, odnosno lica na koja je izvršena predbeležba sticanja posebnog dela objekta u izgradnji.

Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti, osim u slučaju iz člana 81. stav 5. ovog zakona.

Upotrebna dozvola sadrži i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrđene posebnim propisom.

Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadležnom građevinskom inspektoru.

Ako objekat podleže obavezi pribavljanja integrisane dozvole može se koristiti samo uz pribavljenu dozvolu iz stava 1. ovog člana i integrisane dozvole propisane posebnim zakonom.

Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Na rešenje iz stava 2. ovog člana, kada je donosilac rešenja ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja.

Izuzetno, objekat se može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priložen nalaz komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, nadležni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je rešenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.

U roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

3. Održavanje objekta

Član 159

Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeđuje izvođenje radova na investicionom i tekućem održavanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalističke preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.

Član 160

Objekat koji se gradi, odnosno čije je građenje završeno bez građevinske dozvole, ne može biti priključen na elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

IX STRUČNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOĐAČA RADOVA

1. Stručni ispit

Član 161

Stručni ispit, koji je kao uslov za obavljanje određenih poslova propisan ovim zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva.

Troškove polaganja stručnog ispita snosi kandidat ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen.

Administrativno-stručne i tehničke poslove u vezi sa polaganjem stručnog ispita ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva može poveriti strukovnoj organizaciji, odnosno strukovnom udruženju na osnovu ugovora koji nadležno ministarstvo zaključuje sa tom organizacijom.

2. Vrste licenci i registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera

Član 162

Licencu za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova, rešenjem izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma u skladu sa zakonom.

Licenca iz stava 1. ovog člana može biti izdata licu koje je steklo odgovarajuće obrazovanje i iskustvo za obavljanje stručnih poslova, koje je položilo stručni ispit i ispunilo i druge uslove u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Lice iz stava 2. ovog člana može biti arhitekta, inženjer građevinske, mašinske, elektrotehničke, saobraćajne, tehnološke i drugih tehničkih struka, prostorni planer, kao i lice koje je završilo vojnu akademiju (smer inžinjerija).

Troškove izdavanja licence iz stava 1. ovog člana, snosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.

Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma vodi registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera, koji naročito sadrži sledeće podatke:

– podatke o licenciranom licu i to: ime i prezime i jedinstveni matični broj građana, odnosno drugi lični identifikacioni broj ako je licencirano lice strani državljanin;

– podatke o stečenom obrazovanju;

– podatke o vrsti licence, odnosno licenci koje lice poseduje, sa opisom stručnih poslova za koje je izdata licenca;

– podatke o privrednom društvu, odnosno pravnom licu ili preduzetniku kod koga je licencirano lice zaposleno, odnosno radno angažovano i to: poslovno ime, adresa sedišta, matični broj i PIB tog lica;

– datum izdavanja, odnosno oduzimanja licence;

– podatke o pokrenutim postupcima za utvrđivanje odgovornosti;

– druge podatke, koje bliže propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma.

Izdatu licencu ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma oduzeće, odnosno suspendovati na određeno vreme, rešenjem, ako utvrdi da licencirani inženjer, arhitekta i prostorni planer nesavesno, nezakonito, odnosno nestručno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata ili ako mu je licenca izdata na osnovu netačnih ili neistinitih podataka.

Protiv rešenja iz st. 1. i 6. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi u roku od pet dana od dana uručenja rešenja.

Protiv rešenja Vlade može se pokrenuti upravni spor.

Konačno rešenje iz st. 1. i 6. ovog člana, je osnov za upis, odnosno brisanje iz registra iz stava 5. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma na svakih pet godina od dana izdavanja licence proverava ispunjenost uslova za produženje licence iz stava 1. ovog člana i ako ti uslovi nisu ispunjeni rešenjem utvrđuje tu činjenicu i sprovodi je u registru iz stava 5. ovog člana.

Upisom, odnosno brisanjem iz registra licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera stiče se, odnosno prestaje da važi pravo na obavljanje stručnih poslova utvrđenih ovim zakonom.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma rešenjem obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje i oduzimanje licenci iz stava 1. ovog člana, koja utvrđuje:

– ispunjenost uslova za izdavanje licence i predlaže donošenje rešenja o izdavanju tih licenci;

– povredu profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti) i predlaže donošenje rešenja o oduzimanju tih licenci.

X INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE

Član 163

Inženjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa sedištem u Beogradu, osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju unapređenja uslova za obavljanje stručnih poslova u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti značajnih za planiranje i izgradnju, zaštite opšteg i pojedinačnog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva.

Rad Komore je javan.

Statut i druge opšte akte Komore, Komora objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji, u roku od tri dana od dana donošenja.

Član 164

Komora obavlja sledeće poslove:

1) utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme ponašanja članova u obavljanju poslova izrade planskih dokumenata, projektovanja i izvođenja radova;

2) unapređuje i obezbeđuje stručno usavršavanje članova;

3) predlaže tehničke osnove za izradu propisa iz oblasti planiranja i izgradnje;

4) određuje visinu članarine članova Komore;

5) štiti, usklađuje i zastupa članove Komore u zemlji i inostranstvu;

6) uspostavlja, održava i unapređuje saradnju sa profesionalnim udruženjima u oblasti planiranja i izgradnje sa drugim državama;

7) utvrđuje minimalne cene za izradu planske i tehničke dokumentacije, tehničke kontrole, tehničke preglede i nadzor za zgrade i inženjerske objekte;

8) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

Organizaciju i način obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje statutom i opštim aktima Komore.

Na statut i opšte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma, uz pribavljeno mišljenje pokrajinskog sekretarijata nadležnog za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma.

Član 165

Organi Komore su skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik Komore.

Komora je organizovana u šest matičnih sekcija, i to: Matična sekcija arhitekata, Matična sekcija inženjera građevinske struke, Matična sekcija inženjera elektro struke, Matična sekcija inženjera mašinske struke, Matična sekcija inženjera ostalih tehničkih struka i Matična sekcija prostornih planera.

Radom matične sekcije upravlja izvršni odbor sekcije.

Skupština Komore ima 60 članova.

Skupštinu Komore čine predstavnici matičnih sekcija. Svaka matična sekcija delegira jednak broj svojih predstavnika.

Upravni odbor ima dvanaest članova, od kojih šest članova imenuje nadležno ministarstvo, a šest članova čine predsednici izvršnih odbora svake od matičnih sekcija koji su članovi Upravnog odbora po položaju.

Upravni odbor ima predsednika i potpredsednika. Predsednika bira Upravni odbor iz reda članova Upravnog odbora koje imenuje nadležno ministarstvo, a potpredsednika iz reda predsednika izvršnih odbora matičnih sekcija.

Mandat predsednika, potpredsednika i članova Upravnog odbora traje dve godine i mogu biti birani dva puta.

Nadzorni odbor čine predsednik i jedan član koje imenuje nadležno ministarstvo i jedan član koga bira Skupština Komore.

Mandat predsednika i članova Nadzornog odbora traje pet godina i mogu biti birani jednom.

Predsednika Komore imenuje Skupština Komore.

Sastav, delokrug i način izbora organa utvrđuje se Statutom Komore.

Član 166

Komora stiče sredstva za rad od članarine i drugih izvora u skladu sa zakonom i opštim aktima Komore.

Komora utvrđuje visinu članarine, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma.

Nadzor nad zakonitošću rada Komore vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva.

XI UKLANJANJE OBJEKATA

Član 167

Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana može se izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.

Rešenje iz stava 1. ovog člana može se izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta, osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi. Kao rešeno pitanje smeštaja korisnika objekta smatra se obezbeđivanje nužnog smeštaja.

Žalba na rešenje o uklanjanju objekta ili dela objekta ne zadržava izvršenje rešenja.

Skupština jedinice lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje uslove i mere koje je potrebno sprovesti i obezbediti u toku uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.

Član 168

Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.

Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

1) projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;

2) dokaz o svojini na objektu

3) uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana, kada je donosilac rešenja ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.

Član 169

Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.

Rešenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju završiti.

Ako se rekonstrukcija objekta ne završi u utvrđenom roku nadležni organ će naložiti, odnosno odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Član 170

Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova.

Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog člana rukovodi odgovorni izvođač radova.

Po izvršenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvršiti uređenje zemljišta i odvoz građevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.

1. Izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela

Član 171

Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvršava republički, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinske inspekcije.

Organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, vodi registar donetih rešenja o rušenju i bez odlaganja u taj registar upisuje koliko rešenja je izvršno, odnosno koliko rešenja je izvršeno.

Organ iz stava 2. ovog člana dužan je da ažuriranje izmene registra vrši na svakih sedam dana.

Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika.

Ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje će se izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvršenika.

Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.

Ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, zainteresovana strana može obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.

Na zahtev organa nadležnog za poslove građevinske inspekcije mesna nadležna organizaciona jedinica policije će, u skladu sa zakonom, pružiti policijsku pomoć radi omogućavanja izvršenja rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.

Građevinski inspektor po izvršenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sačinjava zapisnik o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadležnom za poslove katastra nepokretnosti.

Rušenje, odnosno uklanjanje objekta u skladu sa odredbama ovog zakona može da vrši i privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje ispunjava uslove propisane članom 150. ovog zakona, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

XII NADZOR

1. Inspekcijski nadzor

Član 172***

Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva.

Inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom.

Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona, kao i nadzor nad radom gradskih i opštinskih građevinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine.

Opštini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.

Gradu Beogradu poverava se vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene građevinske površine.

Poslove urbanističkog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer arhitekture – master, odnosno diplomirani inženjer arhitekture ili diplomirani građevinski inženjer – master, odnosno diplomirani građevinski inženjer, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

Poslove građevinskog inspektora može da obavlja lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke odnosno smera na studijama drugog stepena građevinarstva (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno diplomirani inženjer građevinarstva ili lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera na studijama drugog stepena arhitekture (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno diplomirani inženjer arhitekture, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni opštini može da obavlja i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena građevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje ima višu školsku spremu arhitektonske ili građevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, položen stručni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

U postupku inspekcijskog nadzora prilikom dostavljanja rešenja, obveznik dostave je i vlasnik parcele, koji je ujedno i stranka u postupku.

Prilikom izvršenja rešenja građevinskog inspektora, nadležna organizaciona jedinica policije dužna je da pruži postupajućem inspektoru službenu asistenciju bez dostavljanja dokaza da je prethodno pokušano izvršenje rešenja bez pružanja policijske pomoći.

2. Prava i dužnosti urbanističkog inspektora

Član 173

Urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li:

1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrađuje prostorne i urbanističke planove ili obavlja druge poslove određene ovim zakonom ispunjava propisane uslove;

2) je planski dokument izrađen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;

3) su lokacijski uslovi i urbanistički projekat izdati u skladu planskim dokumentom;

4) se promene stanja u prostoru vrše u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;

5) je privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzeće ili druga organizacija koje utvrđuje uslove za izgradnju objekata i uređenje prostora, kao i tehničke podatke za priključak na infrastrukturu, dostavilo potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske uslove i objavilo separat o tehničkim uslovima za izgradnju objekata, u propisanim rokovima.

Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje izrađuje prostorne i urbanističke planove ili obavlja druge poslove određene ovim zakonom, privredno društvo, odnosno drugo pravno ili fizičko lice koje vrši promene u prostoru, kao i nadležna opštinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, dužni su da urbanističkom inspektoru omoguće potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju.

3. Ovlašćenja urbanističkog inspektora

Član 174

U vršenju inspekcijskog nadzora urbanistički inspektor je ovlašćen da preduzima sledeće mere:

1) da zabrani rešenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje izrađuje planski dokument ne ispunjava uslove propisane zakonom;

2) da podnese prigovor nadležnom organu na izdate lokacijske uslove, odnosno urbanistički projekat, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana izdavanja lokacijskih uslova, odnosno potvrđivanja urbanističkog projekta, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom i o tome obavesti investitora;

tač. 3) – 5) (brisane)

6) da obavesti organ nadležan za donošenje planskog dokumenta ili dela planskog dokumenta i da predloži ministru nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu zakonitosti planskog dokumenta ili dela planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument ili određeni deo planskog dokumenta nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na način propisan zakonom;

7) da bez odlaganja obavesti ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi da organ nadležan za donošenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument;

8) da preduzme mere protiv privrednog društva ili drugog pravnog lica, ako u propisanom roku ne objave separat, odnosno ne dostave potrebne podatke neophodne za priključak na tehničku i drugu infrastrukturu;

9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom.

U slučaju iz stava 1. tačka 1. ovog člana, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik može da nastavi sa izradom planskog dokumenta kad otkloni utvrđene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora koji je doneo rešenje o zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da su nepravilnosti otklonjene.

Kad urbanistički inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta donet suprotno odredbama ovog zakona, predložiće ministru nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese rešenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklađivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadležan za njegovo donošenje.

Ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma doneće rešenje iz stava 3. ovog člana u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga urbanističkog inspektora.

4. Prava i dužnosti građevinskog inspektora

Član 175

Građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li:

1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vrši stručni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na građenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;

2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona i da, ako to nije slučaj, protiv izvođača radova, odnosno investitora podnese nadležnom organu krivičnu prijavu zbog izvršenja krivičnog dela gradnje bez građevinske dozvole;

3) je investitor zaključio ugovor o građenju, u skladu sa ovim zakonom;

4) se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona;

4a) se radovi izvode u skladu sa tehničkom dokumentacijom, odnosno opisom radova predatom uz prijavu radova u slučaju građenja iz člana 144. ovog zakona i da li ta tehnička dokumentacija, odnosno opis radova, kao i sami radovi zadovoljavaju tehničke standarde;

5) je gradilište obeleženo na propisan način;

6) izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta;

7) je izvođač radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine;

8) na objektu koji se gradi ili je izgrađen postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njegovog korišćenja i okoline;

8a) je izvođač radova prijavio završetak izgradnje temelja i objekta u konstruktivnom smislu i da li je te radove izveo u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima;

9) izvođač radova vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije na propisani način;

10) se u toku građenja i korišćenja objekta vrše propisana osmatranja i održavanja objekta;

11) je tehnički pregled izvršen u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;

12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;

13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola;

14) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.

Građevinski inspektor je ovlašćen da vrši nadzor nad korišćenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišćenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina i ako se nenamenskim korišćenjem utiče na stabilnost i sigurnost objekta.

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je dužan da obavezno izvrši dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja i po završetku objekta u konstruktivnom smislu.

U vršenju inspekcijskog nadzora, građevinski inspektor je ovlašćen da uđe na gradilište i objekte u izgradnji, da traži isprave u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od odgovornih lica, fotografiše ili sačini video snimak gradilišta ili objekta, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja.

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da uđe bez odluke suda i bez prethodne najave na gradilište i u posebni fizički deo zgrade u kojem se izvode radovi za koje je po ovom zakonu predviđen inspekcijski nadzor, kada postoje razlozi za neodložno postupanje ili opravdana bojazan da bi obaveštenje umanjilo ostvarenje cilja inspekcijskog nadzora ili kada to nalaže zaštita javnog interesa, odnosno otklanjanje opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i drugih radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, komunalni red ili bezbednost, kao i kada postoji osnovana sumnja da se izvođenjem radova vrši krivično delo bespravne gradnje, s tim što se razlozi za izostavljanje obaveštenja navode u nalogu za inspekcijski nadzor.

Građevinski inspektor je dužan da pruža stručnu pomoć u vršenju poverenih poslova u oblasti inspekcijskog nadzora i da daje stručna objašnjenja, da preduzima preventivne mere, uključujući da obaveštava subjekta inspekcijskog nadzora u vezi sa obavezama iz propisa, ukazuje subjektu inspekcijskog nadzora na moguće zabranjene, odnosno štetne posledice njegovog ponašanja, opomene subjekta inspekcijskog nadzora na potrebu otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu nastati u budućnosti, kao i da neposredno učestvuje u vršenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.

5. Ovlašćenja građevinskog inspektora

Član 176

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:

1) naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;

1a) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona;

2) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana od dana urednog uručenja investitoru – za podnošenje zahteva sa urednom dokumentacijom za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno ne izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

3) naloži rešenjem obustavu radova, ako investitor nije zaključio ugovor o građenju, odnosno nije izvršio prijavu radova, u skladu sa ovim zakonom;

4) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje građevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu rešenja iz člana 145. ovog zakona potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

5) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje;

6) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno građenje, odnosno izvođenje radova i posle donošenja rešenja o obustavi radova;

7) naloži rešenjem uklanjanje privremenog objekta iz člana 147. ovog zakona protekom propisanog roka;

8) naloži rešenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez rešenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela;

9) naloži rešenjem obustavu radova, ako investitor nije rešenjem odredio stručni nadzor, u skladu sa ovim zakonom;

9a) naloži rešenjem obustavu radova, ako izvođač radova izvodi radove iz člana 133. ovog zakona, a nije upisan u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata;

10) naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.

Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u rešenju o rušenju, a nastali su nakon sastavljanja zabeležbe i čine jednu građevinsku celinu.

Kada građevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajućom licencom u suprotnosti sa propisima, odnosno pravilima struke, dužan je da o tome obavesti nadležni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi utvrđivanja odgovornosti.

Kada građevinski inspektor utvrdi da izvođač radova, odnosno odgovorni izvođač radova izvodi radove bez izdate građevinske dozvole, odnosno gradi objekat suprotno izdatoj građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji, na osnovu koje je građevinska dozvola izdata, podnosi krivičnu prijavu i pokreće postupak za oduzimanje licence protiv odgovornog izvođača, odnosno podnosi prijavu za privredni prestup protiv izvođača radova.

Građevinski inspektor podnosi krivičnu prijavu i inicira postupak oduzimanja licence glavnom projektantu, odnosno odgovornom projektantu koji je potpisao tehnički dokument ili je potvrdio taj dokument, ako u postupku nadzora utvrdi da taj dokument nije u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Nadležni organ i organizacija iz stava 3. ovog člana dužni su da podnosioca obaveštenja obaveste o preduzetim merama u roku od 30 dana od podnošenja obaveštenja, kao i da mu dostave primerak odluke donete u postupku po prijavi, radi informisanja.

U registar objedinjene procedure evidentiraju se: obaveštenje iz stava 3. ovog člana, prijava iz stava 4. ovog člana i konačna odluka iz stava 5. ovog člana.

Građevinski inspektor je dužan da odmah, a najkasnije u roku od tri dana, po saznanju ili prijavi, izvrši inspekcijski nadzor nad prijavljenim objektom i sačini zapisnik. Po sačinjenom zapisniku inspektor je dužan da odluči u roku od pet radnih dana.

Član 177

Kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:

1) se u toku građenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine, narediće rešenjem investitoru, odnosno izvođaču radova mere za otklanjanje uočenih nedostataka, rok njihovog izvršenja, kao i obustavu daljeg izvođenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvršenja na teret investitora, odnosno izvođača radova;

2) izvršeni radovi, odnosno građevinski proizvodi, oprema i postrojenja koji se ugrađuju ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta, obustaviće rešenjem dalje izvođenje radova dok se ne otklone utvrđeni nedostaci;

3) gradilište nije obeleženo na propisan način, naložiće rešenjem obustavu radova i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, koji ne može biti duži od tri dana;

Rešenje iz stava 1. ovog člana može se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne može biti duži od pet dana. Rok za izvršenje i rok za žalbu počinju da teku od dana donošenja usmenog rešenja.

Pismeni otpravak rešenja iz stava 1. tačka 1) dostavlja se pribijanjem na objekat koji se gradi.

Član 178

Ako građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:

1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova ne ispunjava propisane uslove, zabraniće rešenjem dalje izvođenje radova do ispunjenja uslova;

2) na objektu koji se gradi ili koji je izgrađen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, zabraniće rešenjem korišćenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrđeni nedostaci;

3) se objekat za koji je izdata građevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, narediće investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrđenom roku doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta;

4) se objekat za koji je izdata građevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrđena rešenjem kojim je odobreno izvođenje radova, građevinskom odnosno upotrebnom dozvolom, naložiće pribavljanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi građevinsku dozvolu, odnosno rešenje iz člana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta;

5) se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložiće izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta;

6) objekat za koji je izdata građevinska dozvola, koji nije završen u roku sadržanom u prijavi početka građenja objekta, odnosno izvođenja radova, narediće rešenjem investitoru da u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova, a ako investitor ne završi objekat u ostavljenom roku, podneće prijavu za učinjeni prekrašaj, odnosno privredni prestup.

Član 179

Kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku građenja, odnosno korišćenja objekta ne vrši propisano osmatranje, odnosno održavanje objekta, narediće rešenjem investitoru i izvođaču radova, odnosno korisniku objekta da uočene nepravilnosti otkloni.

Član 180